U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori - treći u proteklih pet godina.
Izborni proces odvija se u duboko polarizovanoj atmosferi podstaknutoj masovnim antivladinim protestima koji su otpočeli u novembru 2024.
Smatraju se najvećim testom za 14 godinu dugu vladavinu Aleksandra Vučića, koji je u septembru podneo ostavku na mesto predsednika države kako bi se kandidovao za premijera.
Koliko ljudi ima pravo glasa?
Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, Srbija ima 6.647.003 stanovnika.
Republička izborna komisija (RIK) je objavila početkom oktobra da pravo glasa ima njih 6.450.523.
To je za pedesetak hiljada manje nego na prethodnim, održanim u decembru 2023. godine.
Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu.
Birači će, bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morati da glasaju po satu Srbije (od sedam ujutru do 20 sati uveče po centralnoevropskom vremenu).
Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je, bez obrazloženja, odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova.
Među gradovima u kojima se neće moći glasati, a ranije je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, u neposrednoj blizini Srbije, ali i Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj.
Koliko je učesnika u izbornoj trci?
U izbornoj trci učestvuje 18 lista sa ukupno 2.418 kandidata.
Samo njih 250 ući će u novi saziv Skupštine Srbije i dobiti priliku da formira vlast.
Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova.
Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.
Uprkos dvocifrenom broju kandidovanih lista, atmosfera na ovim izborima je gotovo referendumska.
Veliki deo javnosti podeljen je između liste čiji stožer je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i Studentske liste, proistekle iz višemesečnih protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. godine.
Kakva je bila izlaznost na prethodnim izborima?
Na prethodna četiri glasanja za narodne poslanike izlaznost se kretala oko 58 odsto, koliko je bilo u decembru 2023. i aprilu 2022. godine.
Dve godine ranije, u junu 2020, deo opozicije bojkotovao je glasanje zbog loših izbornih uslova, pa je izlaznost pala na 49 odsto, dok je na izborima u aprilu 2016. na birališta izašlo 3,7 miliona od 6,7 miliona upisanih birača, odnosno 56 odsto.
Republička izborna komsija objavljuje procente izlaznosti u više termina tokom izbornog dana, kao i posmatračka misija Crta.
Svoje procene tokom izbornog dana imaće i nevladin Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Kada se očekuju prvi rezultati?
Prema zakonskom roku, RIK utvrđuje preliminarne rezultate za obrađena biračka mesta u roku od 24 sata od zatvaranja birališta.
Međutim, to nisu konačni rezultati.
Nakon prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, RIK ima rok od 96 sati da donese i objavi ukupan izveštaj o rezultatima izbora.
Ako je podnet neki prigovor ili žalba protiv nekog zbirnog izveštaja, rok se računa od dana kada RIK-u bude dostavljena odluka o njima.
Prve projekcije izbornih rezultata posmatračke misije Crte i CeSID-a, najavile su u izbornoj noći - posle 21 sata.
Od kraja osamdesetih godina prošlog veka, paralelno prebrojavanje glasova sprovode organizacije civilnog društva koje posmatraju izbore u svim delovima sveta.
One ne proglašavaju konačne rezultate, nego samo projekcije.
Ko će posmatrati ove izbore?
Na ovim izborima biće preko 16 hiljada posmatrača.
Prema podacima RIK-a, prijavljeno je 26 domaćih udruženja sa više od 15 hiljada posmatrača, kao i 57 stranih organizacija i udruženja koje šalju preko 600 posmatrača.
Što se tiče domaćih organizacija, više od hiljadu posmatrača imaće pokret Kreni-Promeni, "MIM", "IT blokada", Crta, "Čuvari pobede" i "Građani na straži".
Između 500 i 1.000 posmatrača imaće Cesid.
Osim domaćih posmatrača, parlamentarne izbore u Srbiji pratiće i međunarodne misije.
Među njima su misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), zatim Evropskog parlamenta, kao i parlamentarne skupštine Saveta Evrope i OEBS-a.
Misija ODIHR-a počela je rad 16. septembra. Čini je 14 stručnjaka u Beogradu i 30 dugoročnih posmatrača, koji su od 25. septembra raspoređeni po Srbiji.
Tokom samog izbornog dana će još 300 posmatrača biti kratkoročno raspoređeno na različitim izbornim mestima.
Broj njihovih posmatrača ovog puta veći je nego na prethodnim izborima.
ODIHR će prve zaključke o parlamentarnim izborima predstaviti dan nakon glasanja, a isto je najavila i Parlamentarna skupština OEBS-a.
Svoje posmatračke misije imaće i brojne ambasade i strane organizacije.
Posmatrače u Srbiju šalje i Moskva.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kazala je da će ta zemlja poslati delegaciju oba doma Federalne skupštine i Centralne izborne komisije.
Prema podacima Republičke izborne komisije, posmatračku misiju 25. oktobra imaće i Centralna izborna komisija Kazahstana.
U kakvim uslovima se održavaju izbori?
I domaći i međunarodni posmatrači upozoravaju na mogućnost zloupotreba tokom izbornog dana, nakon što su na prethodnim izborima 2023. zabeleženi pritisci na birače predstavnika vlasti i nepravilnosti na glasačkim mestima.
Vlast je takve izveštaje odbacila kao netačne.
Iako vlast tvrdi da je od tada ispunila sve preporuke posmatračke misije OEBS-a u vezi sa poboljšanjem izbornih uslova, istraživanja Radija Slobodna Evropa pokazala su nepravilnosti već u prvom koraku izbornog procesa, u biračkom spisku.
Iako vlast tvrdi da je "najažurniji do sada", RSE je utvrdio da će više od 500.000 ljudi bez precizno upisane adrese na predstojećim izborima imati pravo glasa u Srbiji.
RSE je primere ove prakse našao u različitim delovima Srbije. Resorna ministarstva, međutim, nisu dala objašnjenje.
ODIHR je u svom preliminarnom izveštaju uoči glasanja 25. oktobra, zaključio da se ovaj izborni proces u Srbiji odvija u uslovima dugrotrajne političke krize i polarizacije, te da neke od njihovih ključnih preporuka nisu ispunjene.
Posmatračka misija Crte je u svom preliminarnom izveštaju navela da predizborna kampanja protiče u znaku sužavanja sloboda i produbljivanja neravnopravnosti među učesnicima u izborima i biračima.
Srbija u poslednjoj deceniji beleži pad sloboda, što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House.
U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda.
