21.10. 2026. Сваки мањи град у Србији има две мапе. На једној су улице, тргови и институције, а на другој су везе, пречице и имена на на путу до цила. Након што је лидер напредњака Александар Вучић признао изборни… Цео текст
21.10.
2026.
Сваки мањи град у Србији има две мапе. На једној су улице, тргови и институције, а на другој су везе, пречице и имена на на путу до цила.
Након што је лидер напредњака Александар Вучић признао изборни пораз и објавио да је „Студентска листа – Студенти побеђују“ освојила већину мандата, атмосфера у земљи се кроз свега неколико сати трансформисала из екстремне напетости у масовну еуфорију.
21.10.
2026.
Сваки мањи град у Србији има две мапе. На једној су улице, тргови и институције, а на другој су везе, пречице и имена на на путу до цила.
21.10.
2026.
"Политичка филозофија студентског покрета је стварање државе у којој сваки грађанин живи достојанствено."
Изборни дан протекао је у знаку рекордно високе излазности од приближно 70 одсто. Атмосфера је била наелектрисана уз изразито референдумски карактер. Друштво је месецима уназад било оштро поларизовано на оне који желе корените промене и оне који подржавају владајућу коалицију. Медији су се поделили по политичким опцијама, а са друштвених мрежа куљао је отров према политичким неистомишљеницима какав није виђен никада у Србији.
Забринутост грађана пред затварање биралишта била је опипљива. Током целог дана стизале су информације о појединачним инцидентима, нерегуларностима и сумњама на манипулацију гласовима.
У поподневним и вечерњим часовима, центар Београда био је под опсадом јаких полицијских снага и жандармерије у опреми за разбијање демонстрација, а испред зграде Републичке изборне комисије постављене су металне баријере. Грађани су са зебњом ишчекивали хоће ли пребројавање гласова донети немире на улицама.
Прекретница се догодила у 21.35, када се Александар Вучић обратио из штаба коалиције „Уједињена Србија“. Суочен са резултатима са терена, Вучић је признао да је његова коалиција изгубила изборе и да ће владу формирати Студентска листа. То је на моменат имало ефекат бомбе бачене на централу до јуче свемоћне СНС, али и на медије под контролом те партије. За највећи део грађана Вучићева објава деловала је као вентил којим је моментално испуштен дуго акумулирани друштвени притисак.
Само неколико минута након званичног признања пораза власти, тишина у градовима широм Србије замењена је масовним слављем. Грађани су почели да излазе на балконе, пале бакље и аплаудирају.
Тргови Београда, Новог Сада, Ниша и других већих градова брзо су се напунили хиљадама људи, претежно младих, који прослављају победу покрета који је почео као студентски бунт након трагедије на железничкој станици 2024. године.
Главне пароле окупљених грађана у ствари представљају поруке наде, слободе, повратка државе у оквире демократских институција и вере у европску перспективу земље.
Победницима на српским изборима међу првима су честитали европски званичници који су овај резултат оценили као „изузетну победу демократије”, уз оцену да је у самом народу преовладао осећај да им је „враћена отета држава”.
Како је вече промицало, на медијима је постајала све приметнија свесност о изазовима који следе у потпуно новој политичкој реалности након 14 година власти једне политичке опције.
Клима у Србији након ових историјских избора може се дефинисати кроз три кључне емоције које су иначе доминирале током читаве предизборне кампање, а она је са мањим и већим интензитетом трајала две године, а кулминирала је расписивањем избора.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Прва емоција је страх и грађани су га се тријумфално ослободили. Они који су годинама осећали и притисак политичког система, након проглашења изборних резултата, на улици су клицали “слободи”, демонстрирајући растерећеност од страха и режимског реваншизма.
Ови избори су, потом, подигли на највиши могући ниво очекивања младих. С обзиром на то да је победу изнео аутентични студентски покрет без традиционалног, формалног политичког лидера, грађани свих генерација сада имају изузетно велика очекивања да ће нова гарнитура донети транспарентност, борбу против корупције и одговорност институција.
И треће, након избора је уочена и огромна потреба за стабилизацијом друштва обележеног кампањом која је обиловала тешким претњама и дефамацијама.
Србија се затекла на крају једног политичког циклуса и на почетку нове епохе која ће зависити од способности нових актера да оправдају огромно поверење грађана. Пре свега у области правосуђа.
Након историјског пораза досадашње власти и победе „Студентске листе“, јавно тужилаштво у Србији, сва је прилика, суочиће се са неизбежним и коренитим променама јер су реформа правосуђа и процесуирање корупције кључни стубови програма нових политичких снага. Око тога су до максимума подигнута грађанска очекивања.
Ево какви су процеси могући унутар тужилачке организације у наредном периоду:
Прва и најкрупнија тачка спотицања биће позиција врховне јавне тужитељке и главних тужилаца у кључним одељењима (попут Вишег јавног тужилаштва у Београду).
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
Део јавности и нова већина сматрају да је досадашњи врх тужилаштва био саучесник у прикривању афера. С обзиром на то да тужиоци имају законски континуитет мандата, нова власт ће вероватно користити легалне механизме кроз преиспитивање одговорности у Високом савету тужилаштва, а могуће су и измене закона како би била омогућена хитна евалуација рада водећих тужилаца.
Како би било одговорено на главни захтев грађана за хапшењем и правдом након ових избора, очекује се хитно отварање предмета који су годинама држани у фиокама, а који се односе на високу корупцију.
Захтев уличних протеста је и покретање поступака против бивших министара, директора јавних предузећа, контроверзних бизнисмена блиских бившем режиму.
Две године уличних протеста профилисао је још један доминантан захтев, а то је преиспитивање кривичне одговорности за инфраструктурне пропусте и трагедије које су и извеле масу народа на улице.
И треће, грађанима је на улици обећано и доследно спровођење иначе ригорозног Закона о пореклу имовине, којим је предвиђено одузимање оне која је стечена нелегално. У том процесу тужилаштво ће имати бременит задатак да сарађује са пореским органима.
Тужилачка организација у Србији није хомогена. Годинама унутар ње постоји тиха струја стручних и професионалних тужилаца (попут оних окупљених око Удружења тужилаца) који су се борили за самосталност.
Очекује се да ће падом политичког притиска извршне власти ови људи преузети иницијативу како би дошло до неке врсте прочишћења, а тужиоци који су служили политичким интересима били маргинализовани или чак процесуирани због опструкције правде.
Највећи изазов за нову власт биће да избегне замку у којој би тужилаштво поново постало политички алат, овог пута за обрачун са бившим режимом. Све очи јавности биће упрте у прве кораке новог парламента према правосуђу, јер ће то бити први прави тест да ли Србија заиста прелази у епоху владавине права.
Посебна прича је српска медијска сцена. Годинама уназад, а поготово током изборне кампање, били смо сведоци неподељене подршке телевизија са националном фреквенцијом владајућој странци. И није ту проблем навијање за једну страну, чији се део може подвести под уређивачку политику, већ довођење политичких такмаца у потпуно неравноправан положај, при чему се често прибегавало кршењу закона.
Медији са националном фреквенцијом користе национално добро, па морају свима да омогуће равноправан третман у политичкој утакмици. Што се тиче осталих приватних медија, других телевизија, бројних новина и портала, оно на чему је пала већина њих јесу етички кодекс и основни принципи новинарства.
С друге стране, у Србији постоје и медији који су рушење режима Александра Вучића истакли као свој првенствени циљ, а резултат је и у том случају било онемогућавање грађана да дођу до тачне и правовремене информације, док су многобројне и свакодневне анализе слику свакодневице, баш као и на другој страни, представљале црном или белом.
Замерке на рад јавних медијских сервиса, РТС и РТВ, имали су и власт и опозиција, једним делом с правом, јер се чини да је основна идеја водиља уређивачке политике ових кућа заправо била незамерање, првенствено свемоћној власти, а онда и другој страни.
Један од највећих проблема у медијима је њихово финансирање. Паре су неретко текле из државних и јавних предузећа и локалних самоуправа ка појединим медијима који су радили искључиво у корист одржавања популарности власти, што је опет логично јер су шефови по свим тим структурама или постављени од стране власти или њен део, али то, када су медији у питању, једноставно не би требало да буде дозвољено. У Србији је чак редовна појава да државна предузећа држе поједине медије у свом власништву.
Проблеми постоје и у сектору безбедности. Нису без разлога бројне оптужбе да делови безбедносних служби и полиције у Србији често служе партијском а не државном интересу. Може се поставити једноставно питање – како је могуће да су службе толико пута откриле „непријатеље државе” на страни политике опозиционе властима, или у последње две године у студентском покрету, а баш ниједном међу онима који власт јесу?
Тако је вишегодишњи синхронизовани рад делова правосуђа, појединих медија и безбедносних служби на обезбеђивању услова за перпетуирање једне политичке моћи грађанима донео утисак да сви они не раде заправо за државу и народ већ за владајућу партију.
Власт је притом темељно радила на партизацији комплетног државног апарата и јавног сектора, постављајући за шефове и директоре скоро искључиво своје партијске кадрове, што је довело до не малог пада квалитета рада у службама које би морале да буду сервис грађана. Покушаји политике да до најнижег нивоа управља комплетним образовањем, здравственим системом, јавним предузећима, апаратима силе... подизала је незадовољство грађана до нивоа натполовичне подршке Студентској листи, коју су грађани перципирали као јединог поштеног учесника у српским политичким обрачунима.
Каква је будућност СНС-а? Оног момента када је признао пораз на изборима, Александар Вучић је наговестио прелазак у љуту и дубоко консолидовану опозициону борбу. Напредњаци ће, сасвим сигурно, кроз институционалну опструкцију и политичко-медијске притиске покушати да максимално отежају рад новој већини.
Са освојена 103 или 104 мандата, СНС остаје појединачно изузетно снажна парламентарна снага која поседује огромне ресурсе, развијену инфраструктуру и контролу над локалним самоуправама. На основу онога што за сада знамо, у наредном периоду могу се очекивати следећи кључни правци деловања СНС-а.
Искуство напредњачког опозиционог деловања у прошлости указује да би та партија могла искористити сваку процедуралну могућност, подношење хиљада амандмана и блокаде скупштинских тела како би успорили усвајање нових закона, а нарочито реформе правосуђа и законе о лустрацији или пореклу имовине.
За претпоставити је да ће им фокус бити да нову власт прикажу као „неспособну и неискусну“ да води државу.
Иако губи републичку власт, СНС и даље контролише већину општина и градова у Србији, тако да се републичка власт у том контексту може суочити са опструкцијама на локалном нивоу, где ће СНС кочити спровођење одлука владе.
Губитак власти увек доноси унутрашње потресе за странке „великог шатора“ које окупљају интересне групе. По неком неписаном правилу, при свим политичким турбуленцијама почиње сезона масовног одлива чланства и функционера нижег ранга који су у странци били због привилегија и послова.
Руководство странке ће вероватно спровести унутрашњу чистку, дистанцирајући се од најкомпромитованијих кадрова како би амортизовало ударац будућих истрага о корупцији, док ће истовремено збити редове око најлојалнијих чланова.
Србију чекају занимљива времена, а за сада је једино извесно да је двогодишња трауматична политичка криза стала на трасу коначног разрешења.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
30.10.
2026.
Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
29.10.
2026.
Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
29.10.
2026.
Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето
29.10.
2026.
Приштина је из Немачке добила 12 војних камиона за тзв. Косовске безбедносне снаге, а нове испоруке најављене су за 2027. годину.