21.10. 2026. Svaki manji grad u Srbiji ima dve mape. Na jednoj su ulice, trgovi i institucije, a na drugoj su veze, prečice i imena na na putu do cila. Nakon što je lider naprednjaka Aleksandar Vučić priznao izborni… Ceo tekst
21.10.
2026.
Svaki manji grad u Srbiji ima dve mape. Na jednoj su ulice, trgovi i institucije, a na drugoj su veze, prečice i imena na na putu do cila.
Nakon što je lider naprednjaka Aleksandar Vučić priznao izborni poraz i objavio da je „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ osvojila većinu mandata, atmosfera u zemlji se kroz svega nekoliko sati transformisala iz ekstremne napetosti u masovnu euforiju.
21.10.
2026.
Svaki manji grad u Srbiji ima dve mape. Na jednoj su ulice, trgovi i institucije, a na drugoj su veze, prečice i imena na na putu do cila.
21.10.
2026.
"Politička filozofija studentskog pokreta je stvaranje države u kojoj svaki građanin živi dostojanstveno."
Izborni dan protekao je u znaku rekordno visoke izlaznosti od približno 70 odsto. Atmosfera je bila naelektrisana uz izrazito referendumski karakter. Društvo je mesecima unazad bilo oštro polarizovano na one koji žele korenite promene i one koji podržavaju vladajuću koaliciju. Mediji su se podelili po političkim opcijama, a sa društvenih mreža kuljao je otrov prema političkim neistomišljenicima kakav nije viđen nikada u Srbiji.
Zabrinutost građana pred zatvaranje birališta bila je opipljiva. Tokom celog dana stizale su informacije o pojedinačnim incidentima, neregularnostima i sumnjama na manipulaciju glasovima.
U popodnevnim i večernjim časovima, centar Beograda bio je pod opsadom jakih policijskih snaga i žandarmerije u opremi za razbijanje demonstracija, a ispred zgrade Republičke izborne komisije postavljene su metalne barijere. Građani su sa zebnjom iščekivali hoće li prebrojavanje glasova doneti nemire na ulicama.
Prekretnica se dogodila u 21.35, kada se Aleksandar Vučić obratio iz štaba koalicije „Ujedinjena Srbija“. Suočen sa rezultatima sa terena, Vučić je priznao da je njegova koalicija izgubila izbore i da će vladu formirati Studentska lista. To je na momenat imalo efekat bombe bačene na centralu do juče svemoćne SNS, ali i na medije pod kontrolom te partije. Za najveći deo građana Vučićeva objava delovala je kao ventil kojim je momentalno ispušten dugo akumulirani društveni pritisak.
Samo nekoliko minuta nakon zvaničnog priznanja poraza vlasti, tišina u gradovima širom Srbije zamenjena je masovnim slavljem. Građani su počeli da izlaze na balkone, pale baklje i aplaudiraju.
Trgovi Beograda, Novog Sada, Niša i drugih većih gradova brzo su se napunili hiljadama ljudi, pretežno mladih, koji proslavljaju pobedu pokreta koji je počeo kao studentski bunt nakon tragedije na železničkoj stanici 2024. godine.
Glavne parole okupljenih građana u stvari predstavljaju poruke nade, slobode, povratka države u okvire demokratskih institucija i vere u evropsku perspektivu zemlje.
Pobednicima na srpskim izborima među prvima su čestitali evropski zvaničnici koji su ovaj rezultat ocenili kao „izuzetnu pobedu demokratije”, uz ocenu da je u samom narodu preovladao osećaj da im je „vraćena oteta država”.
Kako je veče promicalo, na medijima je postajala sve primetnija svesnost o izazovima koji slede u potpuno novoj političkoj realnosti nakon 14 godina vlasti jedne političke opcije.
Klima u Srbiji nakon ovih istorijskih izbora može se definisati kroz tri ključne emocije koje su inače dominirale tokom čitave predizborne kampanje, a ona je sa manjim i većim intenzitetom trajala dve godine, a kulminirala je raspisivanjem izbora.
28.10.
2026.
Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Prva emocija je strah i građani su ga se trijumfalno oslobodili. Oni koji su godinama osećali i pritisak političkog sistema, nakon proglašenja izbornih rezultata, na ulici su klicali “slobodi”, demonstrirajući rasterećenost od straha i režimskog revanšizma.
Ovi izbori su, potom, podigli na najviši mogući nivo očekivanja mladih. S obzirom na to da je pobedu izneo autentični studentski pokret bez tradicionalnog, formalnog političkog lidera, građani svih generacija sada imaju izuzetno velika očekivanja da će nova garnitura doneti transparentnost, borbu protiv korupcije i odgovornost institucija.
I treće, nakon izbora je uočena i ogromna potreba za stabilizacijom društva obeleženog kampanjom koja je obilovala teškim pretnjama i defamacijama.
Srbija se zatekla na kraju jednog političkog ciklusa i na početku nove epohe koja će zavisiti od sposobnosti novih aktera da opravdaju ogromno poverenje građana. Pre svega u oblasti pravosuđa.
Nakon istorijskog poraza dosadašnje vlasti i pobede „Studentske liste“, javno tužilaštvo u Srbiji, sva je prilika, suočiće se sa neizbežnim i korenitim promenama jer su reforma pravosuđa i procesuiranje korupcije ključni stubovi programa novih političkih snaga. Oko toga su do maksimuma podignuta građanska očekivanja.
Evo kakvi su procesi mogući unutar tužilačke organizacije u narednom periodu:
Prva i najkrupnija tačka spoticanja biće pozicija vrhovne javne tužiteljke i glavnih tužilaca u ključnim odeljenjima (poput Višeg javnog tužilaštva u Beogradu).
30.10.
2026.
Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama. Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
Deo javnosti i nova većina smatraju da je dosadašnji vrh tužilaštva bio saučesnik u prikrivanju afera. S obzirom na to da tužioci imaju zakonski kontinuitet mandata, nova vlast će verovatno koristiti legalne mehanizme kroz preispitivanje odgovornosti u Visokom savetu tužilaštva, a moguće su i izmene zakona kako bi bila omogućena hitna evaluacija rada vodećih tužilaca.
Kako bi bilo odgovoreno na glavni zahtev građana za hapšenjem i pravdom nakon ovih izbora, očekuje se hitno otvaranje predmeta koji su godinama držani u fiokama, a koji se odnose na visoku korupciju.
Zahtev uličnih protesta je i pokretanje postupaka protiv bivših ministara, direktora javnih preduzeća, kontroverznih biznismena bliskih bivšem režimu.
Dve godine uličnih protesta profilisao je još jedan dominantan zahtev, a to je preispitivanje krivične odgovornosti za infrastrukturne propuste i tragedije koje su i izvele masu naroda na ulice.
I treće, građanima je na ulici obećano i dosledno sprovođenje inače rigoroznog Zakona o poreklu imovine, kojim je predviđeno oduzimanje one koja je stečena nelegalno. U tom procesu tužilaštvo će imati bremenit zadatak da sarađuje sa poreskim organima.
Tužilačka organizacija u Srbiji nije homogena. Godinama unutar nje postoji tiha struja stručnih i profesionalnih tužilaca (poput onih okupljenih oko Udruženja tužilaca) koji su se borili za samostalnost.
Očekuje se da će padom političkog pritiska izvršne vlasti ovi ljudi preuzeti inicijativu kako bi došlo do neke vrste pročišćenja, a tužioci koji su služili političkim interesima bili marginalizovani ili čak procesuirani zbog opstrukcije pravde.
Najveći izazov za novu vlast biće da izbegne zamku u kojoj bi tužilaštvo ponovo postalo politički alat, ovog puta za obračun sa bivšim režimom. Sve oči javnosti biće uprte u prve korake novog parlamenta prema pravosuđu, jer će to biti prvi pravi test da li Srbija zaista prelazi u epohu vladavine prava.
Posebna priča je srpska medijska scena. Godinama unazad, a pogotovo tokom izborne kampanje, bili smo svedoci nepodeljene podrške televizija sa nacionalnom frekvencijom vladajućoj stranci. I nije tu problem navijanje za jednu stranu, čiji se deo može podvesti pod uređivačku politiku, već dovođenje političkih takmaca u potpuno neravnopravan položaj, pri čemu se često pribegavalo kršenju zakona.
Mediji sa nacionalnom frekvencijom koriste nacionalno dobro, pa moraju svima da omoguće ravnopravan tretman u političkoj utakmici. Što se tiče ostalih privatnih medija, drugih televizija, brojnih novina i portala, ono na čemu je pala većina njih jesu etički kodeks i osnovni principi novinarstva.
S druge strane, u Srbiji postoje i mediji koji su rušenje režima Aleksandra Vučića istakli kao svoj prvenstveni cilj, a rezultat je i u tom slučaju bilo onemogućavanje građana da dođu do tačne i pravovremene informacije, dok su mnogobrojne i svakodnevne analize sliku svakodnevice, baš kao i na drugoj strani, predstavljale crnom ili belom.
Zamerke na rad javnih medijskih servisa, RTS i RTV, imali su i vlast i opozicija, jednim delom s pravom, jer se čini da je osnovna ideja vodilja uređivačke politike ovih kuća zapravo bila nezameranje, prvenstveno svemoćnoj vlasti, a onda i drugoj strani.
Jedan od najvećih problema u medijima je njihovo finansiranje. Pare su neretko tekle iz državnih i javnih preduzeća i lokalnih samouprava ka pojedinim medijima koji su radili isključivo u korist održavanja popularnosti vlasti, što je opet logično jer su šefovi po svim tim strukturama ili postavljeni od strane vlasti ili njen deo, ali to, kada su mediji u pitanju, jednostavno ne bi trebalo da bude dozvoljeno. U Srbiji je čak redovna pojava da državna preduzeća drže pojedine medije u svom vlasništvu.
Problemi postoje i u sektoru bezbednosti. Nisu bez razloga brojne optužbe da delovi bezbednosnih službi i policije u Srbiji često služe partijskom a ne državnom interesu. Može se postaviti jednostavno pitanje – kako je moguće da su službe toliko puta otkrile „neprijatelje države” na strani politike opozicione vlastima, ili u poslednje dve godine u studentskom pokretu, a baš nijednom među onima koji vlast jesu?
Tako je višegodišnji sinhronizovani rad delova pravosuđa, pojedinih medija i bezbednosnih službi na obezbeđivanju uslova za perpetuiranje jedne političke moći građanima doneo utisak da svi oni ne rade zapravo za državu i narod već za vladajuću partiju.
Vlast je pritom temeljno radila na partizaciji kompletnog državnog aparata i javnog sektora, postavljajući za šefove i direktore skoro isključivo svoje partijske kadrove, što je dovelo do ne malog pada kvaliteta rada u službama koje bi morale da budu servis građana. Pokušaji politike da do najnižeg nivoa upravlja kompletnim obrazovanjem, zdravstvenim sistemom, javnim preduzećima, aparatima sile... podizala je nezadovoljstvo građana do nivoa natpolovične podrške Studentskoj listi, koju su građani percipirali kao jedinog poštenog učesnika u srpskim političkim obračunima.
Kakva je budućnost SNS-a? Onog momenta kada je priznao poraz na izborima, Aleksandar Vučić je nagovestio prelazak u ljutu i duboko konsolidovanu opozicionu borbu. Naprednjaci će, sasvim sigurno, kroz institucionalnu opstrukciju i političko-medijske pritiske pokušati da maksimalno otežaju rad novoj većini.
Sa osvojena 103 ili 104 mandata, SNS ostaje pojedinačno izuzetno snažna parlamentarna snaga koja poseduje ogromne resurse, razvijenu infrastrukturu i kontrolu nad lokalnim samoupravama. Na osnovu onoga što za sada znamo, u narednom periodu mogu se očekivati sledeći ključni pravci delovanja SNS-a.
Iskustvo naprednjačkog opozicionog delovanja u prošlosti ukazuje da bi ta partija mogla iskoristiti svaku proceduralnu mogućnost, podnošenje hiljada amandmana i blokade skupštinskih tela kako bi usporili usvajanje novih zakona, a naročito reforme pravosuđa i zakone o lustraciji ili poreklu imovine.
Za pretpostaviti je da će im fokus biti da novu vlast prikažu kao „nesposobnu i neiskusnu“ da vodi državu.
Iako gubi republičku vlast, SNS i dalje kontroliše većinu opština i gradova u Srbiji, tako da se republička vlast u tom kontekstu može suočiti sa opstrukcijama na lokalnom nivou, gde će SNS kočiti sprovođenje odluka vlade.
Gubitak vlasti uvek donosi unutrašnje potrese za stranke „velikog šatora“ koje okupljaju interesne grupe. Po nekom nepisanom pravilu, pri svim političkim turbulencijama počinje sezona masovnog odliva članstva i funkcionera nižeg ranga koji su u stranci bili zbog privilegija i poslova.
Rukovodstvo stranke će verovatno sprovesti unutrašnju čistku, distancirajući se od najkompromitovanijih kadrova kako bi amortizovalo udarac budućih istraga o korupciji, dok će istovremeno zbiti redove oko najlojalnijih članova.
Srbiju čekaju zanimljiva vremena, a za sada je jedino izvesno da je dvogodišnja traumatična politička kriza stala na trasu konačnog razrešenja.
30.10.
2026.
Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama. Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
30.10.
2026.
RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
30.10.
2026.
Ana Brnabić pozvala je na mir i poštovanje institucija i zatražila od novoizabrane skupštinske većine da što pre počne uspostavljanje vlasti
30.10.
2026.
Iz tzv. kosovske policije za region sever naveli su da je akcija sprovedena u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
30.10.
2026.
RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
30.10.
2026.
Obrađeni su zapisnici na svih 93 biračkih mesta van zemlje, po kojima je od 102.147 birača u biračkom spisku na izbore izašlo njih 79.597.
29.10.
2026.
Glavni javni tužioci treba da provere da li postoje elementi krivičnog dela i o tome bez odlaganja obaveste nadležno tužilaštvo.
29.10.
2026.
Trojica Srba privedena su jutros u Crkolezu, u opštini Istok, tokom akcije tzv. kosovske policije, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Meto
29.10.
2026.
Priština je iz Nemačke dobila 12 vojnih kamiona za tzv. Kosovske bezbednosne snage, a nove isporuke najavljene su za 2027. godinu.
