Почела је сезона Крсних слава, једног од најважнијих дана у животу код Срба. Колач, жито и свећа су обичаји који се поштују и који се и даље чувају од заборава. Иако сада поједине модерне домаћице колач купују, ипак је… Цео текст
Почела је сезона Крсних слава, једног од најважнијих дана у животу код Срба. Колач, жито и свећа су обичаји који се поштују и који се и даље чувају од заборава. Иако сада поједине модерне домаћице колач купују, ипак је права ствар онда кад се лично замеси и украси.
„Домаћица треба да буде ведра, расположена и требала би да колач припреми дан пре славе, како би био прва ствар коју ће припремити. У неким крајевима жене се посебно и свечано облаче када припремају славски колач, јер је то нешто веома важно и треба са пуно љубави и поштовања приступити том чину, каже за РИНУ домаћица Милица Михаиловић.
Свако домаћинство у коме се држи до крсне славе, зна да тај свети дан не може да прође без славског колача, за чије је спремање осим умешности домаћице важно да буде спремљен са много љубави и пре свега у добром расположењу, јер овај обредни хлеб представља тело Исусово. Иако су се времена променила, па се ђаконије за славску трпезу често купују, славски колач требало би обавезно припремити у кући. С`обзиром да је време посних слава и колач се припрема од основних намирница, то су брашно квасац и вода.
„Квасац се сипа у брашно и замесити тесто. Може се месити рукама, уколико немате један од оних модерних процесора, можете да убаците унутра и тесто је готово за минута, а овако нам треба времена. Када тесто нарасте, следи његово обликовање. Један део одвајамо за пет лоптица које стављам преко, а од остатка дела теста прави плетеницу која иде око колача“, каже ова Чачанка.
Славски колач се украшава разним облицима у зависности од маштовитости и умешности домаћице, али оно што је обавезно је су слово и књига.
„Врло је једноставно, када утиснемо у тесто симболе олако ћемо направити и књигу. Имам један правугаоник који стављамо у средину као повез, а затим пресавијемо а затим ножем утиснемо као да ту нешто пише. Тако украшен колач пече се док не порумени, а следећег јутра носи се у цркву на освештавање“, закључила је Милица.