Најопаснији су путеви кроз шумска подручја, кривине, раскрснице и локални путеви које користе пољопривредне машине. Возачи треба да прилагоде брзину стварним условима на путу, а не само саобраћајним знаковима, и да… Цео текст
Најопаснији су путеви кроз шумска подручја, кривине, раскрснице и локални путеви које користе пољопривредне машине.
Возачи треба да прилагоде брзину стварним условима на путу, а не само саобраћајним знаковима, и да повећају одстојање између возила.
Кишовито и прохладно време доноси низ опасности у саобраћају које возачи често потцењују. Осим мокрог асфалта, посебну пажњу треба обратити на блато које трактори наносе на коловоз, као и на мокро лишће које у појединим ситуацијама може да буде изузетно клизаво.
Вожња по киши захтева додатни опрез, али мокар коловоз није једина опасност која вреба возаче током јесењих дана и актуелних временских услова. Када се киша помеша са блатом које на асфалт износе пољопривредне машине или са опалим лишћем, поједине деонице пута могу постати изузетно клизаве, као да је на њима поледица.
Посебно су ризични путеви кроз шумска подручја, кривине, раскрснице, као и локални и регионални путеви којима се крећу трактори и друге пољопривредне машине.
Једна од опасности коју возачи често не примећују на време јесте мокро лишће на коловозу.
- Када се натопи кишом и сабије под точковима аутомобила, оно ствара клизаву површину на којој пнеуматици губе оптимално пријањање. У таквој ситуацији, поготово при већој брзини, врло лако може доћи до губитка стабилности возила, нарочито у кривинама, на раскрсницама и деоницама на којима се задржава вода - указују саобраћајци.
Због тога, како кажу, важно је смањити брзину пре уласка у кривину, избегавати нагло кочење и нагле покрете управљачем. Посебан опрез, додају, потребан је на путевима који пролазе кроз шумска подручја или у улицама где постоје дрвореди, а где се опало лишће често задржава на коловозу.
Други проблем карактеристичан за ово доба године јесте блато које на коловоз износе трактори и друге пољопривредне машине приликом изласка са њива и земљаних путева.
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја својевремено је упозорио на проблем што возачи не очекују блато на коловозу, па оно за њих представља изненадну и непредвидиву препреку.
- Само је питање да ли возач има времена и могућности да реагује или не. Кад се земља помеша с малом количином воде, то се претвори у блато и подлога постаје веома клизава, као лед. Знатан је број саобраћајних несрећа у којима је дошло до преласка возила у супротну траку или до скретање с пута услед наиласка на блато које се на коловозу нашло тако што је отпало с точкова трактора – рекао је Окановић.
Како је истакао, поред пољопривредних машина, проблем у оваквим ситуацијама постоји и са камионима који са градилишта износе блато на улице и путеве.
Он је такође указао и да опасност није само у дужем кочењу, већ и у могућем излетању са коловоза.
- Блато ће свакако да продужи дужину кочења на асфалту, али кад на таквој подлози возач притисне кочницу доћи ће до неконтролисаног кретања возила што може да проузрокује слетање или судар са другим возилом – упозорио је својевремено Окановић.
Како саветују саобраћајци, најважније правило јесте прилагођавање брзине стварном стању пута, а не само саобраћајном знаку који показује највећу дозвољену брзину.
Наиме, члан 42. ЗОБС обавезује возаче да брзину прилагоде особинама и стању пута, видљивости, прегледности, атмосферским приликама и другим околностима, тако да могу благовремено да зауставе возило.
- То практично значи да брзина од 80 километара на сат, на пример, не мора бити безбедна на деоници прекривеној мокрим лишћем или блатом, чак и када је управо толико дозвољено ограничење. Треба повећати и одстојање од возила испред, јер се на клизавој подлози зауставни пут продужава. Такође, треба избегавати нагло кочење, убрзавање и промену правца кретања - наводе саобраћајци.
Коначно, упозоравају, посебно треба бити опрезан приликом претицања, јер нагло враћање у своју саобраћајну траку на клизавој подлози може довести до губитка контроле над возилом.