Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

БезбедностПрви објавио Objektiv, 4. нов, 15:48

Сајбер напади све већа претња: Откривено како је дошло до упада, један пропуст био довољан

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

  1. Консултант за сајбер безбедност Милан Чакаревић рекао је да су фрижидери у супермаркетима широм Европе хаковани због пропуста у ажурирању софтвера.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Консултант за сајбер безбедност Милан Чакаревић рекао је данас да су фрижидери у супермаркетима широм Европе хаковани због пропуста у ажурирању софтвера.
  2. Чакаревић је истакао да нема потврде да је вештачка интелигенција учествовала у сајбер нападима на фрижидере у супермаркетима широм Европе.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Истакао је да нема потврде да је вештачка интелигенција учествовала у сајбер нападима на фрижидере у супермаркетима широм Европе.
  3. Чакаревић је навео да је искоришћен неажурирани софтвер централног система, односно софтверски пропуст данске фирме која ради на централизованим климатизованим системима у великим супермаркетима.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Нападачи искористили неажурирани софтвер “Искоришћен је један неапдејтовани софтвер. Говоримо о централном систему. Ти фрижидери су у ствари централни климатизовани системи. И наравно, свим великим супермаркетима је врло лако да то контролишу из једне тачке. Међутим, дошло је до безбедносних пропуста једне данске фирме која углавном ради на тим централизованим климатизованим системима и искоришћен је тај софтверски пропуст. Значи, ништа пуно софистицирано”, навео је Чакаревић.
  4. Чакаревић је рекао да вештачка интелигенција помаже и нападачима и људима који се баве заштитом система.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Као што знамо, вештачка интелигенција помаже и нападачима, али помаже и људима који се баве заштитом таквих система”, навео је Чакаревић за РТС.
  5. Чакаревић је објаснио да потпуна заштита не постоји, али да се могу предузети конкретне мере.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Објаснио је да потпуна заштита не постоји, али да се могу предузети одређене конкретне мере.
  6. Чакаревић је навео да је Европска комисија 2025. године донела стратегију приправности која се односи и на непредвиђене догађаје и катастрофе, а не само на сајбер безбедност.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Суштина је у превенцији, раном откривању и отпорности. То је један термин који се данас јако често користи. Сама Европска комисија је 2025. године донела стратегију приправности која се не односи само на сајбер безбедност. Односи се на неке непредвиђене догађаје, а пошто живимо у врло занимљивом геополитичком времену, знамо који су то догађаји, на разне катастрофе. Говори се о томе да грађани просто морају бити припремљени 72 сата да остану без неких основних ствари које су се до јуче подразумевале, да ли је то у питању прекид водоснабдевања, прекид електричне енергије”, рекао је Чакаревић.
  7. Према Чакаревићу, грађани треба да буду припремљени да 72 сата остану без основних ствари, попут водоснабдевања и електричне енергије.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Суштина је у превенцији, раном откривању и отпорности. То је један термин који се данас јако често користи. Сама Европска комисија је 2025. године донела стратегију приправности која се не односи само на сајбер безбедност. Односи се на неке непредвиђене догађаје, а пошто живимо у врло занимљивом геополитичком времену, знамо који су то догађаји, на разне катастрофе. Говори се о томе да грађани просто морају бити припремљени 72 сата да остану без неких основних ствари које су се до јуче подразумевале, да ли је то у питању прекид водоснабдевања, прекид електричне енергије”, рекао је Чакаревић.
  8. Чакаревић је оценио да је ризик од сајбер напада на електроенергетска постројења реалан.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)На питање да ли је оправдан страх од сајбер напада на електроенергетска постројења, Чакаревић је одговорио да је ризик од таквог напада реалан.
  9. Чакаревић је навео да електроенергетски системи имају ИТ и ОТ део и да хакерски напад не значи да ће хакер притиснути једно дугме и угасити струју у граду.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Међутим, данашњи електроенергетски системи су врло софистицирани. Састоје се из једног ИТ дела и ОТ дела. ОТ је фактички компјтерско управљање физичким системима, самим електранама, дистрибуцијама. Када дође до пробоја, не значи да ће један хакерски напад, да ће један хакер, притиснути једно дугме и угасити струју у једном граду”, рекао је Чакаревић.
  10. Чакаревић је навео да је једна руска хакерска група 2015. и 2016. у два наврата успела да угаси електричну енергију за 225.000 потрошача.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Навео је и да је једна руска хакерска група успела у два наврата 2015. и 2016. да угаси електричну енергију за 225.000 потрошача.
  11. Чакаревић је рекао да бојазан постоји, али не у апокалиптичном сценарију о коме медији обично причају, и да треба радити на редундантности система.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Системи су такви да се увек треба радити на редундантности. Значи, да ако један систем откаже, други аутоматски може да се подигне. Тако да бојазан постоји, али у оном апокалиптичном сценарију о коме обично медији причају, мислим да не”, навео је Чакаревић.
  12. Чакаревић је навео да је Закон о информационој безбедности у Србији усвојен 2023. године и да ће у потпуности почети да се примењује 2027.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Када је реч о Србији, Чакаревић је навео да се доста радило на законској регулативи и да ће Закон о информационој безбедности, који је усвојен 2023. године, у потпуности почети да се примењује 2027.
  13. Чакаревић је оценио да закон поставља правила, али да стварну безбедност дају примена, надзор и стално тестирање, те да не може да тврди да ли је Србија безбеднија; напад на ЕПС-ов систем 2024. био је опомена.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Али, као што знате, закон поставља правила, а стварну безбедност дају њихова примена, надзор и стално тестирање. Ја не могу да тврдим да ли смо безбеднији или нисмо”, оценио је Чакаревић и додао да је напад на ЕПС-ов систем 2024. био опомена.
  14. Чакаревић је навео да постоји око 25 хакерских група које нападају електроенергетске системе, а да их је око 15 било активно 2025. године.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)Говорећи о хакерским нападима на електроенергетске системе, Чакаревић је навео да постоји око 25 хакерских група, а да их је око 15 било активно 2025. године.
  15. Чакаревић је истакао да постоје групе хакера које раде за новац, попут случаја 'Колонијал пајплајн' са откупом у биткоинима, и групе инспирисане геополитиком, те да велике силе, укључујући Кинезе, Русе и Иранце, покушавају да се инфилтрирају у системе критичног значаја.

    Ово наводи један извор

    • Објектив, 4. нов, 15:48 (отвара се у новом прозору)“Постоји неколико група хакера. Први су који раде за новац, као што је случај са ‘Колонијал пајплајном’, где је тражен откуп у класичним биткоинима, а други су ипак хакерски напади који су инспирисани геополитиком. Све велике силе света имају своје хакерске групе и труде се да се инфилтрирају у одређене системе. Имали смо случај Кинеза, случај Руса, случај Иранаца. Они су покушали да се инфилтрирају електроенергетске и друге системе од критичног значаја за пословање, то јест за живот у свакој држави”, истакао је Чакаревић.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Особе и институције (5)

Хронологија

Особе и институције у овој вести

  • Европска комисија
  • ЕПС
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

5

Особе, институције и њихови извори.

Институције

Организације

Места

5 од 5 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

1медиј
1текст
  • Objektiv

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе4. нов, 20:38

Приведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије

6 медијаИнсајдер, Интермагазин, 021 …

Вести

  • Избори1021
  • Друштво816
  • Економија567
  • Спољна политика562
  • Правосуђе487
  • Медији405
  • Безбедност225
  • Политика161
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4300 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете