Šta navode mediji
Konsultant za sajber bezbednost Milan Čakarević rekao je da su frižideri u supermarketima širom Evrope hakovani zbog propusta u ažuriranju softvera.
Ovo navodi jedan izvor
Objektiv, 4. nov, 15:48 (otvara se u novom prozoru)
Konsultant za sajber bezbednost Milan Čakarević rekao je danas da su frižideri u supermarketima širom Evrope hakovani zbog propusta u ažuriranju softvera.
Čakarević je istakao da nema potvrde da je veštačka inteligencija učestvovala u sajber napadima na frižidere u supermarketima širom Evrope.
Ovo navodi jedan izvor
Istakao je da nema potvrde da je veštačka inteligencija učestvovala u sajber napadima na frižidere u supermarketima širom Evrope.
Čakarević je naveo da je iskorišćen neažurirani softver centralnog sistema, odnosno softverski propust danske firme koja radi na centralizovanim klimatizovanim sistemima u velikim supermarketima.
Ovo navodi jedan izvor
Napadači iskoristili neažurirani softver “Iskorišćen je jedan neapdejtovani softver. Govorimo o centralnom sistemu. Ti frižideri su u stvari centralni klimatizovani sistemi. I naravno, svim velikim supermarketima je vrlo lako da to kontrolišu iz jedne tačke. Međutim, došlo je do bezbednosnih propusta jedne danske firme koja uglavnom radi na tim centralizovanim klimatizovanim sistemima i iskorišćen je taj softverski propust. Znači, ništa puno sofisticirano”, naveo je Čakarević.
Čakarević je rekao da veštačka inteligencija pomaže i napadačima i ljudima koji se bave zaštitom sistema.
Ovo navodi jedan izvor
“Kao što znamo, veštačka inteligencija pomaže i napadačima, ali pomaže i ljudima koji se bave zaštitom takvih sistema”, naveo je Čakarević za RTS.
Čakarević je objasnio da potpuna zaštita ne postoji, ali da se mogu preduzeti konkretne mere.
Ovo navodi jedan izvor
Objasnio je da potpuna zaštita ne postoji, ali da se mogu preduzeti određene konkretne mere.
Čakarević je naveo da je Evropska komisija 2025. godine donela strategiju pripravnosti koja se odnosi i na nepredviđene događaje i katastrofe, a ne samo na sajber bezbednost.
Ovo navodi jedan izvor
“Suština je u prevenciji, ranom otkrivanju i otpornosti. To je jedan termin koji se danas jako često koristi. Sama Evropska komisija je 2025. godine donela strategiju pripravnosti koja se ne odnosi samo na sajber bezbednost. Odnosi se na neke nepredviđene događaje, a pošto živimo u vrlo zanimljivom geopolitičkom vremenu, znamo koji su to događaji, na razne katastrofe. Govori se o tome da građani prosto moraju biti pripremljeni 72 sata da ostanu bez nekih osnovnih stvari koje su se do juče podrazumevale, da li je to u pitanju prekid vodosnabdevanja, prekid električne energije”, rekao je Čakarević.
Prema Čakareviću, građani treba da budu pripremljeni da 72 sata ostanu bez osnovnih stvari, poput vodosnabdevanja i električne energije.
Ovo navodi jedan izvor
“Suština je u prevenciji, ranom otkrivanju i otpornosti. To je jedan termin koji se danas jako često koristi. Sama Evropska komisija je 2025. godine donela strategiju pripravnosti koja se ne odnosi samo na sajber bezbednost. Odnosi se na neke nepredviđene događaje, a pošto živimo u vrlo zanimljivom geopolitičkom vremenu, znamo koji su to događaji, na razne katastrofe. Govori se o tome da građani prosto moraju biti pripremljeni 72 sata da ostanu bez nekih osnovnih stvari koje su se do juče podrazumevale, da li je to u pitanju prekid vodosnabdevanja, prekid električne energije”, rekao je Čakarević.
Čakarević je ocenio da je rizik od sajber napada na elektroenergetska postrojenja realan.
Ovo navodi jedan izvor
Na pitanje da li je opravdan strah od sajber napada na elektroenergetska postrojenja, Čakarević je odgovorio da je rizik od takvog napada realan.
Čakarević je naveo da elektroenergetski sistemi imaju IT i OT deo i da hakerski napad ne znači da će haker pritisnuti jedno dugme i ugasiti struju u gradu.
Ovo navodi jedan izvor
“Međutim, današnji elektroenergetski sistemi su vrlo sofisticirani. Sastoje se iz jednog IT dela i OT dela. OT je faktički kompjtersko upravljanje fizičkim sistemima, samim elektranama, distribucijama. Kada dođe do proboja, ne znači da će jedan hakerski napad, da će jedan haker, pritisnuti jedno dugme i ugasiti struju u jednom gradu”, rekao je Čakarević.
Čakarević je naveo da je jedna ruska hakerska grupa 2015. i 2016. u dva navrata uspela da ugasi električnu energiju za 225.000 potrošača.
Ovo navodi jedan izvor
Naveo je i da je jedna ruska hakerska grupa uspela u dva navrata 2015. i 2016. da ugasi električnu energiju za 225.000 potrošača.
Čakarević je rekao da bojazan postoji, ali ne u apokaliptičnom scenariju o kome mediji obično pričaju, i da treba raditi na redundantnosti sistema.
Ovo navodi jedan izvor
“Sistemi su takvi da se uvek treba raditi na redundantnosti. Znači, da ako jedan sistem otkaže, drugi automatski može da se podigne. Tako da bojazan postoji, ali u onom apokaliptičnom scenariju o kome obično mediji pričaju, mislim da ne”, naveo je Čakarević.
Čakarević je naveo da je Zakon o informacionoj bezbednosti u Srbiji usvojen 2023. godine i da će u potpunosti početi da se primenjuje 2027.
Ovo navodi jedan izvor
Kada je reč o Srbiji, Čakarević je naveo da se dosta radilo na zakonskoj regulativi i da će Zakon o informacionoj bezbednosti, koji je usvojen 2023. godine, u potpunosti početi da se primenjuje 2027.
Čakarević je ocenio da zakon postavlja pravila, ali da stvarnu bezbednost daju primena, nadzor i stalno testiranje, te da ne može da tvrdi da li je Srbija bezbednija; napad na EPS-ov sistem 2024. bio je opomena.
Ovo navodi jedan izvor
“Ali, kao što znate, zakon postavlja pravila, a stvarnu bezbednost daju njihova primena, nadzor i stalno testiranje. Ja ne mogu da tvrdim da li smo bezbedniji ili nismo”, ocenio je Čakarević i dodao da je napad na EPS-ov sistem 2024. bio opomena.
Čakarević je naveo da postoji oko 25 hakerskih grupa koje napadaju elektroenergetske sisteme, a da ih je oko 15 bilo aktivno 2025. godine.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o hakerskim napadima na elektroenergetske sisteme, Čakarević je naveo da postoji oko 25 hakerskih grupa, a da ih je oko 15 bilo aktivno 2025. godine.
Čakarević je istakao da postoje grupe hakera koje rade za novac, poput slučaja 'Kolonijal pajplajn' sa otkupom u bitkoinima, i grupe inspirisane geopolitikom, te da velike sile, uključujući Kineze, Ruse i Irance, pokušavaju da se infiltriraju u sisteme kritičnog značaja.
Ovo navodi jedan izvor
“Postoji nekoliko grupa hakera. Prvi su koji rade za novac, kao što je slučaj sa ‘Kolonijal pajplajnom’, gde je tražen otkup u klasičnim bitkoinima, a drugi su ipak hakerski napadi koji su inspirisani geopolitikom. Sve velike sile sveta imaju svoje hakerske grupe i trude se da se infiltriraju u određene sisteme. Imali smo slučaj Kineza, slučaj Rusa, slučaj Iranaca. Oni su pokušali da se infiltriraju elektroenergetske i druge sisteme od kritičnog značaja za poslovanje, to jest za život u svakoj državi”, istakao je Čakarević.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
