Нешто послије поноћи 18. октобра, на висини од отприлике 1.000 километара изнад Земљине површине, руски војни сателит познат као Космос-2612 учинио је нешто крајње неуобичајено.
Приближио се другом сателиту – оном који је регистрован у Сједињеним Америчким Државама, којим управља финска компанија и који, између осталих, пружа обавјештајне податке Украјини.
Колико близу?
Према неколико процјена, на 200 метара. Можда и мање.
Инцидент је привукао пажњу, од аматерских посматрача сателита и комерцијалних компанија, па све до западних обавјештајних агенција, на начин какав дуго није виђен.
То је уједно и најновији у низу ескалирајућих потеза који укључују не само Русију већ и Сједињене Америчке Државе, Кину и друге земље које дјелују у свемиру и располажу сателитским капацитетима, подстичући страхове од трке у наоружању у свемиру.
Или нечег још горег: свемирског рата.
"Оно што је ново јесте то што мислим да никада раније није било неконтролисаног приближавања" два сателита, рекла је Вицториа Самсон, аналитичарка за свемир у организацији Сецуре Wорлд Фоундатион, истраживачком институту из Wасхингтона.
"Русија би се могла овако приближавати како би ометала емитовање сигнала" финског сателита, "како би га ометала електронским путем, прислушкивала оно што он прима, застрашивала га или чак, могуће, физички оштетила", рекла је.
"Сматрам да се ово доживљава као забрињавајуће и агресивно, уз могућу непријатељску намјеру", рекао је Доуглас Ловерро, бивши високи званичник за свемирску политику у НАСА-и и Министарству одбране САД-а. "Али такођер мислим да они хладније главе вјерују да је ријеч о сигнализирању с руске стране. У међувремену, мислим да нас Руси подучавају о нашем властитом понашању."
"Ако је тачна, удаљеност од 150 метара представља изузетно блиско приближавање и мало је вјероватно да је ријеч о уобичајеној оперативној пракси", рекао је Бруце МцЦлинтоцк, пензионисани бригадни генерал Ратног зракопловства САД-а, који сада ради као истраживач свемирске политике у корпорацији РАНД. То "представља оправдану забринутост у погледу сигурности и безбједности, али не би се аутоматски требало описивати као напад или доказ непријатељске намјере".
Раније путање
Током свемирске трке у Хладном рату и Москва и Wасхингтон су распоређивали оружје у орбити, тестирајући и детонирајући нуклеарне направе, од којих су неке изазвале хаос у сателитским комуникацијама. Узастопне детонације обје стране утрле су пут Споразуму о свемиру из 1967. године, којим је трајно забрањено распоређивање атомског оружја у свемиру.
Споразум није забранио антисателитско ратовање, односно развој и распоређивање технологија за ометање или уништавање орбиталних објеката других земаља. Према подацима организације Сецуре Wорлд Фоундатион, земље су током Хладног рата провеле најмање 50 антисателитских тестирања.
Током 1980-их, америчка војска тестирала је ракете лансиране из авиона које су требале гађати сателите у орбити. Међутим, резултат су били облаци шрапнела који су кружили око планете потенцијално смртоносним брзинама. Конгрес је отказао програм.
Кина је 2007. године употријебила ракету лансирану са земље како би уништила застарјели метеоролошки сателит на висини од око 865 километара. Према подацима Уније забринутих научника, тај догађај "створио је више дуготрајног свемирског отпада него било који други догађај у свемиру".
Годину дана касније, америчка војска употријебила је поморски противракетни систем Аегис како би уништила неоперативни сателит. У том случају, сателит је уништен на мањој висини, а настали крхотине остале су у орбити само кратко вријеме.
Индија је 2019. године изненадила глобалну свемирску заједницу извођењем властитог антисателитског тестирања. Тај објект уништен је на висини од око 282 километра изнад Земље, на начин за који су стручњаци рекли да је смањио трајање постојања и величину облака орбиталног отпада.
У децембру 2020. године Русија је тестирала ракету којом је уништила неисправни војни сателит, што је довело до стварања облака свемирског отпада који је касније угрозио Међународну свемирску станицу.
Амерички званичници кажу да се чини да је Русија тестирала и сателите "матрјошке": објекте осмишљене тако да у себи носе мање сателите који се потом лансирају док су већ у орбити.
У априлу ове године Русија је са свог сјеверног лансирног постројења Плесецк послала шест сателита у ниску Земљину орбиту.
Мјесец дана касније, према подацима вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије, пет од њих маневрисало је на начин који им је омогућавао да пресретну други објект: невојни комерцијални сателит којим управља ИЦЕYЕ, финска компанија која Украјини пружа "обавјештајне податке из свемира".
Тај сателит, назван ИЦЕYЕ-X36, опремљен је радаром са синтетичком апертуром, технологијом која омогућава детаљније снимање површине Земље и може се користити дању и ноћу, чак и у условима облачности. У саопћењу објављеном у мају, америчке Свемирске снаге навеле су да су руски сателити били позиционирани у близини "западног комерцијалног радарског сателита који Украјина користи за обавјештајно снимање", али нису навеле о којем је сателиту ријеч.
Компанија ИЦЕYЕ, са сједиштем у Еспооу у Финској, није одговорила на упит Радија Слободна Европа.
Крајем прошле седмице један од руских војних сателита, Космос-2612, почео се како показују подаци особа које прате сателите, позиционирати ближе сателиту ИЦЕYЕ-X36.
Затим се током викенда Космос-2612 приближио још више.
Веома близу.
Генерал-мајор Мицхаел Траут, начелник њемачке свемирске команде, описао је руску свемирску летјелицу као ону која "прогони" сателит ИЦЕYЕ.
"Разумно је сматрати ненајављено блиско приближавање забрињавајућим и потенцијално ескалирајућим потезом", рекао је МцЦлинтоцк, "али сама близина не доказује непријатељску намјеру нити непосредни напад".
'Ово је провокативно'
Прошлог мјесеца Сједињене Америчке Државе изазвале су изненађење неочекиваном објавом: Wасхингтон је заправо распоредио право оружје у свемиру – "свемирско оружје за контролу орбите, способно да заштити здружене снаге од непријатељских дјеловања противника", изјавио је секретар америчког Ратног зракопловства на конференцији одржаној недалеко од Wасхингтона.
За оне који већ дуго прате дешавања у свемиру, та објава само је јавно потврдила оно што је већ неко вријеме било очигледно.
"Сједињене Америчке Државе нису изненада милитаризирале свемир признавањем да посједују ове способности", написала је Маллорy Стеwарт, бивша висока званичница за контролу наоружања у америчком Стате Департменту. "Трка у наоружању у свемиру траје већ годинама."
У зависности од тога шта ће се даље догодити са сателитом Космос-2612, односно хоће ли се нешто догодити финском сателиту, могли би постојати основи за подношење званичне жалбе на основу Споразума о свемиру.
Међутим, то би резултирало само консултацијама с Русијом, рекао је Сцотт Паце, директор Института за свемирску политику при Универзитету Георге Wасхингтон.
"Финска би морала одлучити о сваком даљњем одговору, попут [одмазде] или узвратних мјера", рекао је. "Такве мјере могу, али и не морају бити ограничене на свемирски домен."
"То није кршење Споразума о свемиру, осим ако се не тврди да Русија у овом случају не поступа с ‘дужном пажњом’", рекла је Самсон. "Међутим, појам ‘дужне пажње’ никада није дефинисан и ниједна земља никада није оптужила другу земљу да не поступа на тај начин."
"Нема сумње да је ово провокативно", рекао је Ловерро. "Али сматрам да је то типично за оно што Русија стално ради; она се приближава границама како би тестирала црвене линије и одлучност противника. Из наших реакција много тога науче."
"Хоће ли физички напасти сателит? Можда. То би, наравно, представљало кршење споразума", рекао је. "А, наравно, инвазијом на Украјину прекршено је на десетине споразума."