Резултати седмог циклуса истраживања, које је спровео Републички завод за статистику (РЗС) у сарадњи са Уницефом у Србији, показују да око 1,5 одсто популације пије воду са прекомерном количином арсена, а више од осам… Цео текст
Резултати седмог циклуса истраживања, које је спровео Републички завод за статистику (РЗС) у сарадњи са Уницефом у Србији, показују да око 1,5 одсто популације пије воду са прекомерном количином арсена, а више од осам процената испитаника жели да греје све просторије у домаћинству, али не може то да приушти, док у ромским насељима грејање целог домаћинства не може да приушти чак 32 одсто људи.
Резултати показују и да је много већи проценат деце у ромским насељима осетио симптоме депресије или анксиозности - у односу на друга домаћинства.
Истраживање је спроведено на узорку од 6.798 домаћинстава у Србији и 1.855 домаћинстава у ромским насељима од септембра до децембра 2025. године.
Вршилац дужности директора Републичког завода за статистику Бранко Јосиповић рекао је да је Србија једина земља у свету која је успешно спровела свих седам циклуса истраживања.
Директорка Уницефа у Србији Кристина де Бројн рекла је да је истраживање вишеструких показатеља један од најпоузданијих показатеља на основу којих се креирају политике и доносе одлуке о инвестирању.
Шефица канцеларије Популационог фонда Уједињених нација за Србију Борка Јеремић истакла је да више од 70 процената младих жели двоје или троје деце, али се суочава са препрекама у остваривању тих планова.
"Важно је да пажњу усмеримо на изазове у којима људи доносе одлуке о родитељству, а они укључују сигурност запослења и доступност становања, могућност усклађивања рада и породичног живота, као и равноправнију поделу одговорности за бригу о деци", рекла је Борка Јеремић.
Резултати показују да број беба на хиљаду адолесценткиња старости од 15 до 19 година на националном узорку износи 11, а у ромским насељима 98 рођених беба.
Пре 15 године рађа 0,2 процената жена у Србији, а у ромским насељима четири процента.
Савремене методе контрацепције и планирања породице користи скоро 19 процената жена у Србији, а готово 11 процената популације у ромским насељима. О репродуктивном здрављу самостално одлучује висе од 76 процената жена у Србији, а у ромским насељима их је нешто мање – 68 процената.
Истраживање показује и да је минимална прихватљива исхрана, која подразумева разноврсност и учесталост исхране, у ромским насељима већа је за 17 процената у односу на 2019. годину, када је спроведен претходни циклус истраживања.
Ниску тежину у односу на узраст на националном узорку има седам процената више деце млађе од пет година у односу на 2019. годину, а у ромским насељима потхрањено је 3,6 процената више деце.
Више од 79 процената деце узраста од 24 до 35 месеци вакцинисано је свим основним антигенима, а само 56 процената деце у ромским насељима.
Резултати истраживања показују и да постоји већа, али недовољна улога оца у раној стимулацији и одговорној бризи о детету.
У раном детињству 76 процената деце има приступ образовању, у ромским насељима има га девет процената деце, док основну школу у националном узорку заврши скоро 99 процената деце, а у ромским насељима 82 процента, што је 18 процената више у односу на 2019. годину.
Ипак, само 38 процената те деце похађа средњу школу.
Готово 45 процената жена у ромским насељима старости од 20 до 24 године ступиле су у брак пре 18. године, а пре 15. године више од десет процената.
Истраживање показује и да је на националном нивоу скоро 49 процената деце од једне до 14 година искусило неки вид насилних метода дисциплиновања, што је четири процента више него 2019. године, док је у ромским насељима тај број знатно већи и износи 65 процената.
У опасним условима ради готово пет процената деце у ромским насељима.
Мање од једног процента жена у Србији оправдава насиље у породици, а у ромским насељима оправдава га девет процената жена.
Национална и популација у ромским насељима готово су једнако изложене дискриминацији, а значајна разлика забележена је по политичкој основи дискриминације – резултат на националном узорку износи девет, наспрам једног процента становника ромских насеља.
Више од 64 процената деце примило је дечји додатак у претходна три месеца од анкетирања, док је тај број на нивоу Србије 12 процената.
