Из Москве стиже упозорење Русија забринута због могућих политичких чистки у Србији после избора У руским политичким круговима изражава се сумња у самосталност будуће власти у Београду, док посланик Државне думе… Цео текст
Из Москве стиже упозорење
Русија забринута због могућих политичких чистки у Србији после избора
У руским политичким круговима изражава се сумња у самосталност будуће власти у Београду, док посланик Државне думе Константин Затулин упозорава на могућу лустрацију и прогон сарадника Александра Вучића. Руски медији посебну пажњу посвећују захтевима Студентске листе за смене у безбедносном апарату, питању санкција Русији и будућој политици Србије према Косову и Метохији
Панорама Москве - ФОТО (ЕПА/СЕРГЕИ ИЛНИТСКY)
Среда, 04.11.2026. у 13:28 Владимир Вуковић
МОСКВА – Изборна победа Студентске листе у Србији отворила је низ питања у руским политичким и аналитичким круговима, од могућег заокрета спољне политике Београда до последица постизборних кадровских промена у државним институцијама. Посебно оштре оцене изнео је посланик Државне думе и председник Института земаља ЗНД Константин Затулин, који је предводио руску делегацију посматрача на парламентарним изборима 25. октобра.
У опширном интервјуу за ТАСС, Затулин је довео у питање политичку самосталност победничког покрета и упозорио да би Србија могла да се суочи са лустрацијом и прогоном људи повезаних са досадашњом влашћу, укључујући и оне чија појединачна одговорност није утврђена.
„Уверен сам да ће сада уследити кампања лустрације и прогона свих људи и структура блиских Вучићу, и кривих и невиних. То се већ дешава – почели су, наравно, од телевизије”, изјавио је Затулин.
Његова оцена односи се на могуће последице политичких промена после избора, али представља став руског парламентарца, а не званично утврђену оцену руских државних институција.
Победа без јасног политичког програма
Затулин сматра да изборни резултат не представља нужно потврду политичког програма Студентске листе, већ пре свега израз незадовољства грађана дугогодишњом влашћу Александра Вучића.
Према његовој оцени, значајан део бирачког тела гласао је против досадашњег руководства Србије, док су програмска оријентација, унутрашња организација и будући кадровски распоред победничког покрета остали недовољно разјашњени.
„Бирач није толико гласао за Студентску листу, која и после победе за многе бираче остаје непознаница, колико против Вучића и његовог тима, који су били на власти већ 14 година”, оценио је Затулин.
Он је указао да су корупција и злоупотребе власти биле централне теме опозиционе кампање, додајући да су за такво незадовољство постојали реални разлози. Истовремено је оценио да се сличне поруке користе и у политичким покретима које он назива „обојеним револуцијама”.
Затулин тврди и да је опозиција имала подршку из иностранства, пре свега из држава Европске уније и НАТО-а. Према његовом тумачењу, западне земље заинтересоване су за промену српске политике према Русији и Косову и Метохији.
Захтеви за смене у полицији, тужилаштву и безбедносним службама
Посебну пажњу руских медија привукли су захтеви Студентске листе за смене руководилаца кључних државних институција.
„Комерсант” је 30. октобра, позивајући се на ТАСС, известио да је победнички блок затражио оставке руководилаца полиције, Жандармерије, Вишег јавног тужилаштва, Специјалне антитерористичке јединице и Војнообавештајне агенције.
Посебно је затражена оставка директора Безбедносно-информативне агенције Владимира Орлића.
Представница Студентске листе Светлана Станаревић изнела је тврдњу да је БИА претворена у инструмент заштите интереса једне политичке странке, уместо да служи безбедности државе.
Студентска листа истовремено тврди да јој је циљ враћање институција грађанима и утврђивање одговорности за незаконито поступање.
Међутим, поставља се питање на који начин ће бити разграничени политички захтеви за смене од законских поступака за утврђивање индивидуалне одговорности. Резултат парламентарних избора даје победничкој већини право да формира владу, али сам по себи не представља правни основ за разрешење сваког функционера у правосуђу, безбедносном систему или независним институцијама.
Управо у том контексту посебну тежину добија Затулиново упозорење на опасност да постизборне промене обухвате и лица против којих није утврђена одговорност за кршење закона.
Москва сумња у политичку самосталност нове већине
Једно од централних питања у руским анализама јесте да ли ће будућа влада Србије самостално доносити спољнополитичке одлуке или ће прихватити захтеве Европске уније.
Затулин сматра да ће однос према Русији представљати један од најважнијих показатеља самосталности Студентске листе.
Он је подсетио да су представници победничког покрета најавили наставак сарадње са Москвом и противљење увођењу санкција, али је поставио питање колико су та обећања поуздана.
„У којој мери они заиста одговарају за своје речи? Да ли су слободни у својим одлукама, независни, како желе да се представе? То ће ускоро постати јасно”, поручио је руски посланик.
Према његовој оцени, уколико нова власт прихвати захтеве европских земаља супротне досадашњој политици Србије према Русији, то би показало њену зависност од спољнополитичких очекивања Брисела.
Затулин је упозорио и на политичку неуједначеност Студентске листе, постављајући питање да ли покрет без јасно истакнутог лидера може да формира владу која ће јединствено наступати у најважнијим државним питањима.
Комерсант: обећања о санкцијама тек треба да прођу проверу
Руски „Комерсант” објавио је 4. новембра да нова парламентарна већина у Србији намерава да настави европске интеграције, али без увођења санкција Русији.
Лист се позвао на изјаву представнице Студентске листе Мирјане Николић, која је у интервјуу агенцији Франс прес потврдила да чланство у Европској унији остаје стратешки циљ Србије.
„То остаје стратешки циљ. Готово сви наши суседи чланице су Европске уније. Са геостратешког и геополитичког становишта налазимо се у Европи”, навела је Николићева.
Она је као један од најважнијих приоритета будуће владе означила борбу против корупције.
Ипак, однос према Русији остаје питање о којем се у Москви пажљиво прате изјаве представника победничке коалиције, нарочито после упозорења Александра Вучића да би нова власт могла да уведе санкције већ у марту или априлу 2027. године.
Представник Студентске листе Јово Бакић раније је, у изјави за РТ Балкан, одбацио могућност увођења санкција и поручио да покрет поштује Русију као велику силу, историјског партнера и, у многим случајевима, заштитника Србије.
„Ми нисмо овде да бисмо удовољавали странцима, већ да бисмо деловали у складу са нашим националним интересима”, изјавио је Бакић, говорећи и о наставку енергетске сарадње са Москвом.
Тиме су представници Студентске листе јавно одбацили могућност непосредног прекида сарадње са Русијом, али у руским политичким круговима остаје питање како ће се та опредељења примењивати након формирања владе.
Косово и Метохија као тест државне политике
Затулин је посебно упозорио на последице могућег занемаривања питања Косова и Метохије у спољнополитичком програму будуће српске владе.
Он је оценио да су представници Студентске листе током кампање избегавали јасније изјашњавање о најосетљивијим спољнополитичким темама, настојећи да пажњу бирача усмере на унутрашња питања и борбу против корупције.
Као пример могућих последица таквог приступа навео је Јерменију, где је премијер Никол Пашињан након политичких промена 2018. године водио политику коју Затулин повезује са каснијим губитком јерменске контроле над Нагорно-Карабахом.
Ипак, питање Косова и Метохије остаје једно од кључних за односе Београда и Москве, имајући у виду руску дипломатску подршку Србији у Савету безбедности Уједињених нација.
У анализи за „Комерсант”, објављеној 29. октобра под насловом „Западни вектор уз очување руског ослонца”, стручњак Руског савета за међународне послове Милан Лазовић указао је да ће будуће руководство Србије морати да води рачуна о енергетској зависности, историјским односима са Русијом и значају руске подршке по питању Косова и Метохије.
Лазовић је издвојио три могућа правца, очување досадашњег баланса, снажније приближавање Западу уз промену односа према Москви или одлагање коначног геополитичког опредељивања.
Према његовој оцени, нагли прекид сарадње са Русијом био би тешко спроводив због економских, енергетских и дипломатских интереса Србије.
Русија не најављује прекид односа са Београдом
Упркос оштрим оценама појединих руских политичара, званична Москва није најавила промену односа према Србији због резултата парламентарних избора.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је 26. октобра да Русија високо цени допринос Александра Вучића развоју билатералних односа, али и да очекује конструктивну сарадњу са новом политичком већином.
„Желимо да изразимо наду да ће деловање нових политичких снага бити усмерено на даљи конструктиван развој односа са Русијом”, поручио је Песков.
Он је нагласио да сарадња са Москвом доноси корист Србији и да Русија жели наставак развоја међудржавних веза.
„Ми ћемо са своје стране наставити да свесрдно доприносимо развоју наших односа са Београдом, али, као што знате, за танго је потребно двоје”, изјавио је портпарол Кремља.
Сличан став изнео је и Затулин, који сматра да су руско-српски односи дубоко укорењени у историјским, културним и политичким везама два народа и да могу издржати промене власти у Београду.
„Сматрам да ће руско-српски односи све издржати”, поручио је руски посланик.
Студентска листа пред првим политичким проверама
Извештаји ТАСС-а и „Комерсанта”, као и изјаве руских политичара, показују да Москва пажљиво прати формирање нове већине у Србији, пре свега због неизвесности око будуће спољне политике и поступања према институцијама.
Најоштрије критике Студентске листе долазе од Константина Затулина, који упозорава на могућност политичких чистки, доводи у питање степен самосталности победничког покрета и тражи да његова обећања о односима са Русијом буду потврђена конкретним одлукама.
С друге стране, званични Кремљ засад задржава уздржан дипломатски приступ, док представници Студентске листе тврде да неће уводити санкције Москви и да ће водити политику у складу са националним интересима Србије.
Због тога ће за будуће односе Београда и Москве бити значајне не само одлуке о санкцијама и европским интеграцијама, већ и став нове власти према Косову и Метохији, енергетској сарадњи и независности државних институција.
Постизборни захтеви за смене и најављени поступци против функционера досадашње власти биће посебно важни за процену да ли се политичке промене спроводе у оквирима утврђених законских процедура.
Управо су то питања на која руски саговорници и аналитичари очекују одговоре након конституисања нове Народне скупштине и формирања владе Србије.
Коментар успешно додат!
Ваш коментар ће бити видљив чим га администратор одобри.
