Iz Moskve stiže upozorenje Rusija zabrinuta zbog mogućih političkih čistki u Srbiji posle izbora U ruskim političkim krugovima izražava se sumnja u samostalnost buduće vlasti u Beogradu, dok poslanik Državne dume… Ceo tekst
Iz Moskve stiže upozorenje
Rusija zabrinuta zbog mogućih političkih čistki u Srbiji posle izbora
U ruskim političkim krugovima izražava se sumnja u samostalnost buduće vlasti u Beogradu, dok poslanik Državne dume Konstantin Zatulin upozorava na moguću lustraciju i progon saradnika Aleksandra Vučića. Ruski mediji posebnu pažnju posvećuju zahtevima Studentske liste za smene u bezbednosnom aparatu, pitanju sankcija Rusiji i budućoj politici Srbije prema Kosovu i Metohiji
Panorama Moskve - FOTO (EPA/SERGEI ILNITSKY)
Sreda, 04.11.2026. u 13:28 Vladimir Vuković
MOSKVA – Izborna pobeda Studentske liste u Srbiji otvorila je niz pitanja u ruskim političkim i analitičkim krugovima, od mogućeg zaokreta spoljne politike Beograda do posledica postizbornih kadrovskih promena u državnim institucijama. Posebno oštre ocene izneo je poslanik Državne dume i predsednik Instituta zemalja ZND Konstantin Zatulin, koji je predvodio rusku delegaciju posmatrača na parlamentarnim izborima 25. oktobra.
U opširnom intervjuu za TASS, Zatulin je doveo u pitanje političku samostalnost pobedničkog pokreta i upozorio da bi Srbija mogla da se suoči sa lustracijom i progonom ljudi povezanih sa dosadašnjom vlašću, uključujući i one čija pojedinačna odgovornost nije utvrđena.
„Uveren sam da će sada uslediti kampanja lustracije i progona svih ljudi i struktura bliskih Vučiću, i krivih i nevinih. To se već dešava – počeli su, naravno, od televizije”, izjavio je Zatulin.
Njegova ocena odnosi se na moguće posledice političkih promena posle izbora, ali predstavlja stav ruskog parlamentarca, a ne zvanično utvrđenu ocenu ruskih državnih institucija.
Pobeda bez jasnog političkog programa
Zatulin smatra da izborni rezultat ne predstavlja nužno potvrdu političkog programa Studentske liste, već pre svega izraz nezadovoljstva građana dugogodišnjom vlašću Aleksandra Vučića.
Prema njegovoj oceni, značajan deo biračkog tela glasao je protiv dosadašnjeg rukovodstva Srbije, dok su programska orijentacija, unutrašnja organizacija i budući kadrovski raspored pobedničkog pokreta ostali nedovoljno razjašnjeni.
„Birač nije toliko glasao za Studentsku listu, koja i posle pobede za mnoge birače ostaje nepoznanica, koliko protiv Vučića i njegovog tima, koji su bili na vlasti već 14 godina”, ocenio je Zatulin.
On je ukazao da su korupcija i zloupotrebe vlasti bile centralne teme opozicione kampanje, dodajući da su za takvo nezadovoljstvo postojali realni razlozi. Istovremeno je ocenio da se slične poruke koriste i u političkim pokretima koje on naziva „obojenim revolucijama”.
Zatulin tvrdi i da je opozicija imala podršku iz inostranstva, pre svega iz država Evropske unije i NATO-a. Prema njegovom tumačenju, zapadne zemlje zainteresovane su za promenu srpske politike prema Rusiji i Kosovu i Metohiji.
Zahtevi za smene u policiji, tužilaštvu i bezbednosnim službama
Posebnu pažnju ruskih medija privukli su zahtevi Studentske liste za smene rukovodilaca ključnih državnih institucija.
„Komersant” je 30. oktobra, pozivajući se na TASS, izvestio da je pobednički blok zatražio ostavke rukovodilaca policije, Žandarmerije, Višeg javnog tužilaštva, Specijalne antiterorističke jedinice i Vojnoobaveštajne agencije.
Posebno je zatražena ostavka direktora Bezbednosno-informativne agencije Vladimira Orlića.
Predstavnica Studentske liste Svetlana Stanarević iznela je tvrdnju da je BIA pretvorena u instrument zaštite interesa jedne političke stranke, umesto da služi bezbednosti države.
Studentska lista istovremeno tvrdi da joj je cilj vraćanje institucija građanima i utvrđivanje odgovornosti za nezakonito postupanje.
Međutim, postavlja se pitanje na koji način će biti razgraničeni politički zahtevi za smene od zakonskih postupaka za utvrđivanje individualne odgovornosti. Rezultat parlamentarnih izbora daje pobedničkoj većini pravo da formira vladu, ali sam po sebi ne predstavlja pravni osnov za razrešenje svakog funkcionera u pravosuđu, bezbednosnom sistemu ili nezavisnim institucijama.
Upravo u tom kontekstu posebnu težinu dobija Zatulinovo upozorenje na opasnost da postizborne promene obuhvate i lica protiv kojih nije utvrđena odgovornost za kršenje zakona.
Moskva sumnja u političku samostalnost nove većine
Jedno od centralnih pitanja u ruskim analizama jeste da li će buduća vlada Srbije samostalno donositi spoljnopolitičke odluke ili će prihvatiti zahteve Evropske unije.
Zatulin smatra da će odnos prema Rusiji predstavljati jedan od najvažnijih pokazatelja samostalnosti Studentske liste.
On je podsetio da su predstavnici pobedničkog pokreta najavili nastavak saradnje sa Moskvom i protivljenje uvođenju sankcija, ali je postavio pitanje koliko su ta obećanja pouzdana.
„U kojoj meri oni zaista odgovaraju za svoje reči? Da li su slobodni u svojim odlukama, nezavisni, kako žele da se predstave? To će uskoro postati jasno”, poručio je ruski poslanik.
Prema njegovoj oceni, ukoliko nova vlast prihvati zahteve evropskih zemalja suprotne dosadašnjoj politici Srbije prema Rusiji, to bi pokazalo njenu zavisnost od spoljnopolitičkih očekivanja Brisela.
Zatulin je upozorio i na političku neujednačenost Studentske liste, postavljajući pitanje da li pokret bez jasno istaknutog lidera može da formira vladu koja će jedinstveno nastupati u najvažnijim državnim pitanjima.
Komersant: obećanja o sankcijama tek treba da prođu proveru
Ruski „Komersant” objavio je 4. novembra da nova parlamentarna većina u Srbiji namerava da nastavi evropske integracije, ali bez uvođenja sankcija Rusiji.
List se pozvao na izjavu predstavnice Studentske liste Mirjane Nikolić, koja je u intervjuu agenciji Frans pres potvrdila da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Srbije.
„To ostaje strateški cilj. Gotovo svi naši susedi članice su Evropske unije. Sa geostrateškog i geopolitičkog stanovišta nalazimo se u Evropi”, navela je Nikolićeva.
Ona je kao jedan od najvažnijih prioriteta buduće vlade označila borbu protiv korupcije.
Ipak, odnos prema Rusiji ostaje pitanje o kojem se u Moskvi pažljivo prate izjave predstavnika pobedničke koalicije, naročito posle upozorenja Aleksandra Vučića da bi nova vlast mogla da uvede sankcije već u martu ili aprilu 2027. godine.
Predstavnik Studentske liste Jovo Bakić ranije je, u izjavi za RT Balkan, odbacio mogućnost uvođenja sankcija i poručio da pokret poštuje Rusiju kao veliku silu, istorijskog partnera i, u mnogim slučajevima, zaštitnika Srbije.
„Mi nismo ovde da bismo udovoljavali strancima, već da bismo delovali u skladu sa našim nacionalnim interesima”, izjavio je Bakić, govoreći i o nastavku energetske saradnje sa Moskvom.
Time su predstavnici Studentske liste javno odbacili mogućnost neposrednog prekida saradnje sa Rusijom, ali u ruskim političkim krugovima ostaje pitanje kako će se ta opredeljenja primenjivati nakon formiranja vlade.
Kosovo i Metohija kao test državne politike
Zatulin je posebno upozorio na posledice mogućeg zanemarivanja pitanja Kosova i Metohije u spoljnopolitičkom programu buduće srpske vlade.
On je ocenio da su predstavnici Studentske liste tokom kampanje izbegavali jasnije izjašnjavanje o najosetljivijim spoljnopolitičkim temama, nastojeći da pažnju birača usmere na unutrašnja pitanja i borbu protiv korupcije.
Kao primer mogućih posledica takvog pristupa naveo je Jermeniju, gde je premijer Nikol Pašinjan nakon političkih promena 2018. godine vodio politiku koju Zatulin povezuje sa kasnijim gubitkom jermenske kontrole nad Nagorno-Karabahom.
Ipak, pitanje Kosova i Metohije ostaje jedno od ključnih za odnose Beograda i Moskve, imajući u vidu rusku diplomatsku podršku Srbiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U analizi za „Komersant”, objavljenoj 29. oktobra pod naslovom „Zapadni vektor uz očuvanje ruskog oslonca”, stručnjak Ruskog saveta za međunarodne poslove Milan Lazović ukazao je da će buduće rukovodstvo Srbije morati da vodi računa o energetskoj zavisnosti, istorijskim odnosima sa Rusijom i značaju ruske podrške po pitanju Kosova i Metohije.
Lazović je izdvojio tri moguća pravca, očuvanje dosadašnjeg balansa, snažnije približavanje Zapadu uz promenu odnosa prema Moskvi ili odlaganje konačnog geopolitičkog opredeljivanja.
Prema njegovoj oceni, nagli prekid saradnje sa Rusijom bio bi teško sprovodiv zbog ekonomskih, energetskih i diplomatskih interesa Srbije.
Rusija ne najavljuje prekid odnosa sa Beogradom
Uprkos oštrim ocenama pojedinih ruskih političara, zvanična Moskva nije najavila promenu odnosa prema Srbiji zbog rezultata parlamentarnih izbora.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 26. oktobra da Rusija visoko ceni doprinos Aleksandra Vučića razvoju bilateralnih odnosa, ali i da očekuje konstruktivnu saradnju sa novom političkom većinom.
„Želimo da izrazimo nadu da će delovanje novih političkih snaga biti usmereno na dalji konstruktivan razvoj odnosa sa Rusijom”, poručio je Peskov.
On je naglasio da saradnja sa Moskvom donosi korist Srbiji i da Rusija želi nastavak razvoja međudržavnih veza.
„Mi ćemo sa svoje strane nastaviti da svesrdno doprinosimo razvoju naših odnosa sa Beogradom, ali, kao što znate, za tango je potrebno dvoje”, izjavio je portparol Kremlja.
Sličan stav izneo je i Zatulin, koji smatra da su rusko-srpski odnosi duboko ukorenjeni u istorijskim, kulturnim i političkim vezama dva naroda i da mogu izdržati promene vlasti u Beogradu.
„Smatram da će rusko-srpski odnosi sve izdržati”, poručio je ruski poslanik.
Studentska lista pred prvim političkim proverama
Izveštaji TASS-a i „Komersanta”, kao i izjave ruskih političara, pokazuju da Moskva pažljivo prati formiranje nove većine u Srbiji, pre svega zbog neizvesnosti oko buduće spoljne politike i postupanja prema institucijama.
Najoštrije kritike Studentske liste dolaze od Konstantina Zatulina, koji upozorava na mogućnost političkih čistki, dovodi u pitanje stepen samostalnosti pobedničkog pokreta i traži da njegova obećanja o odnosima sa Rusijom budu potvrđena konkretnim odlukama.
S druge strane, zvanični Kremlj zasad zadržava uzdržan diplomatski pristup, dok predstavnici Studentske liste tvrde da neće uvoditi sankcije Moskvi i da će voditi politiku u skladu sa nacionalnim interesima Srbije.
Zbog toga će za buduće odnose Beograda i Moskve biti značajne ne samo odluke o sankcijama i evropskim integracijama, već i stav nove vlasti prema Kosovu i Metohiji, energetskoj saradnji i nezavisnosti državnih institucija.
Postizborni zahtevi za smene i najavljeni postupci protiv funkcionera dosadašnje vlasti biće posebno važni za procenu da li se političke promene sprovode u okvirima utvrđenih zakonskih procedura.
Upravo su to pitanja na koja ruski sagovornici i analitičari očekuju odgovore nakon konstituisanja nove Narodne skupštine i formiranja vlade Srbije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.