Савјет безбједности Уједињених нација једногласно је у петак, 30. октобра продужио мандат мисије ЕУФОР Алтхеа у Босни и Херцеговини за још годину дана, док су током расправе о стању у земљи поново испливале дубоке подјеле међу међународним актерима око улоге Канцеларије високог представника (ОХР), Републике Српске и будућности Дејтонског мировног споразума.
Резолуцију о ЕУФОР-у, коју је предложила Велика Британија, подржало је свих 15 чланица Савјета безбједности.
Сви учесници сједнице изразили су саучешће због четири особе у паду хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког, одајући почаст погинулим и повријеђеним припадницима Мисије.
ЕУФОР има мандат и за кориштење силе у случају да је "сигурно и стабилно окружење озбиљно угрожено, а постојеће сигурносне структуре буду у опасности да се распадну".
ЕУФОР (Снаге Европске уније у Босни и Херцеговини) је међународна војна мисија која од 2004. године дјелује у БиХ у оквиру операције Алтхеа с циљем очувања сигурног и стабилног окружења у земљи.
Тренутне снаге броје неколико стотина војника из 24 европске државе.
Савјет безбједности расправљао је и о извјештају вршиоца дужности високог представника Лоуиса Цхрисхоцка, који није присуствовао сједници, а којим се критикују потези власти бх. ентитета Република Српска, који се карактеришу и као потези на "де фацто" одвајању РС од БиХ.
Амбасадорица УК: Позиви на сецесију угрожавају мир и стабилност
Амбасадорица Уједињеног Краљевства при УН-у Барбара Wоодwард на почетку обраћања изразила је саучешће због страдања четири особе у паду хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког, одајући почаст погинулим и повријеђеним припадницима мисије.
"Наше мисли су са породицама и најближима страдалих, као и са заједницом ЕУФОР-а", рекла је Wоодwард.
Потом је поздравила једногласно продужење мандата Мисије ЕУФОР Алтхеа за још 12 мјесеци, оцијенивши да њено присуство и даље има кључну улогу у очувању мира и сигурности у Босни и Херцеговини.
Истакла је да се морају поштовати суверенитет, територијални интегритет и политичка независност БиХ те да извјештај вршиоца дужности високог представника указује на наставак опструкција рада државних институција, непровођење одлука Уставног суда БиХ и изостанак напретка у рјешавању питања државне имовине.
Wоодwард је рекла да Канцеларија високог представника и даље има "виталну и легитимну улогу" у Босни и Херцеговини те нагласила да услови за затварање ОХР-а још нису испуњени.
Осудила је и величање Ратка Младића, након његове смрти, подсјећајући да је пред међународним судом осуђен за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине те да се пресуде Хашког трибунала морају поштовати.
"Реторика подјела, укључујући једностране позиве на сецесију или успостављање трећег ентитета, није у складу са Дејтонским споразумом и представља ризик за мир и стабилност", поручила је амбасадорица Уједињеног Краљевства, позивајући политичке лидере да сарађују на европској и евроатлантској будућности Босне и Херцеговине.
САД подржале ОХР и продужење мандата ЕУФОР-а
Представница Сједињених Америчких Држава при УН-у Таммy Бруце такође је изразила саучешће породицама италијанских припадника ЕУФОР-а који су погинули и повријеђени у паду хеликоптера код Брчког.
"Њихова служба, раме уз раме с њиховим суборцима, дала је кључан допринос миру и стабилности у Босни и Херцеговини", поручила је.
Америчка представница је поздравила и једногласно продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа, оцјењујући да она и даље има важну улогу у очувању сигурности и стабилности на Западном Балкану.
Истовремено је подржала рад Канцеларије високог представника, наводећи да ОХР под водством вршиоца дужности високог представника Лоуиса Црисхока ради на оснаживању домаћих лидера и припреми институција БиХ за преузимање пуне одговорности за управљање земљом.
"Успјех високог представника подразумијева изградњу стабилне, сигурне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ће самим тим његова функција једног дана постати сувишна", рекла је.
Према њеним ријечима, Босна и Херцеговина је "ближе него икад испуњењу обећања Дејтонског споразума", у којем домаће институције и политички лидери преузимају одговорност за рјешавање изазова и проналажење локалних рјешења.
Након општих избора одржаних почетком октобра, позвала је изабране званичнике да без одлагања приступе формирању власти на државном, ентитетском и кантоналном нивоу.
Додала је да ће Сједињене Државе наставити подржавати суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, у складу с принципима утврђеним Дејтонским мировним споразумом.
Русија поново тражи гашење ОХР-а и брани позиције Републике Српске
Стални представник Руске Федерације при УН-у Василиј Небензја поздравио је једногласно продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа, уз очекивање да ће она и даље дјеловати у оквиру "строго договорених параметара" и имати стабилизирајућу улогу у очувању мира и сигурности у Босни и Херцеговини.
Истовремено је изразио саучешће породицама италијанских војника погинулих у паду хеликоптера ЕУФОР-а код Брчког.
Говорећи о политичкој ситуацији у БиХ, Небензја је оцијенио да у земљи и даље постоје "хроничне системске противрјечности" и изражене међуетничке тензије, због чега, како је рекао, Савјет безбједности УН не може одустати од праћења провођења Дејтонског мировног споразума.
Поновио је дугогодишњи став Москве да Канцеларија високог представника нема легитимитет без потврде Савјета безбједности УН-а, одбацујући легитимитет и вршиоца дужности високог представника Лоуиса Црисхоцка.
Тврди да Дејтонски споразум не познаје функцију вршиоца дужности високог представника и да таква позиција нема правна овлаштења.
"Инсистирамо на брзом укидању овог вањског протектората и укидању функције високог представника без икаквих додатних услова", рекао је Небензја.
Руски амбасадор поздравио је одржавање општих избора, наводећи да су протекли мирно, те посебно истакао да је "након осам година у Предсједништво БиХ изабран легитимни представник хрватског народа".
Кина поручила да о будућности БиХ требају одлучивати њени грађани
Представник Кине Сун Леи поздравио је једногласно продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа и изразио саучешће породицама италијанских војника страдалих у паду хеликоптера код Брчког.
Осврћући се на питање Канцеларије високог представника, представник Кине рекао је да су институција високог представника и бонска овлаштења били "посебни аранжмани за посебно раздобље" те да их не треба продужавати нити претварати у трајно рјешење.
"Судбина Босне и Херцеговине треба бити у рукама њеног народа, а о државним пословима требају самостално одлучивати њени грађани", поручио је, позивајући међународну заједницу да поштује суверенитет БиХ и избјегава мијешање у њена унутрашња питања.
Кинески дипломата позвао је политичке актере у БиХ да искористе постизборни период за јачање међусобног повјерења, наставак дијалога и што скорије формирање власти на свим нивоима.
"Два ентитета, три конститутивна народа и све политичке странке требају показати међусобну толеранцију, јачати повјерење и уздржати се од конфронтирајуће реторике", поручио је.
Бећировић упозорио на покушаје сецесије и затражио очување ОХР-а
Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић поручио је пред чланицама Савјета безбједности УН-а да су резултати вишедеценијске имплементације Дејтонског мировног споразума угрожени дјеловањем власти у Републици Српској, које је оптужио да покушавају поткопати споразум и створити претпоставке за сецесију.
"Сепаратистичко руководство босанског ентитета Република Српска покушава створити претпоставке за сецесију. Зато морамо и у Вијећу сигурности УН-а јасно нагласити да би било какав покушај сецесије значио рушење мира и Дејтонског мировног споразума", рекао је Бећировић.
Он је упозорио да руководство РС настоји ослабити мандат високог представника, институцију Уставног суда БиХ и преузети државну имовину Босне и Херцеговине. Истакао је да би слабљење ОХР-а, Уставног суда и државних правосудних институција имало "катастрофалне посљедице по мир и сигурност Босне и Херцеговине и цијеле регије".
Бећировић је подржао продужење мандата мисије ЕУФОР Алтхеа, оцјењујући да сигурносна ситуација и даље захтијева вјеродостојно међународно присуство.
Позвао је међународну заједницу да пружи пуну подршку високом представнику, размотри поновно увођење циљних санкција против актера дестабилизације и подржи бржи пут БиХ ка чланству у НАТО-у и Европској унији.
Говорећи о питању ОХР-а, нагласио је да се о његовом затварању може разговарати тек након испуњавања раније зацртаних услова .
Бећировић је критиковао и одавање војних и државних почасти Ратку Младићу у Србији, као и присуство званичника РС сахрани Биљане Плавшић осуђене за злочине против човјечности у Бањалуци, оцјењујући да величање правоснажно осуђених ратних злочинаца представља пријетњу процесу помирења.
Расправа Србије и БиХ након Бећировићевог обраћања
Представник Србије Радомир Илић поручио је да Београд подржава суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, али и уставни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом, истичући принцип "једна држава, два ентитета и три равноправна конститутивна народа".
Позвао је на што скорије формирање власти након октобарских избора и наставак унутрашњег дијалога о отвореним политичким питањима.
Илић је одбацио критике изнесене на рачун Србије због организације сахране Ратка Младића, наводећи да је скуп организовала породица, док су србијанске власти пружиле логистичку и сигурносну подршку.
Такође је устврдио да ставови које је изнио предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић нису усаглашена позиција Предсједништва БиХ.
У име Хрватске, Хрвоје Ћурић поновио је подршку суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине, али и принципу једнакоправности три конститутивна народа.
Поздравио је избор хрватског члана Предсједништва БиХ "с демократском подршком хрватских бирача", оцијенивши то важним за легитимитет институција, те поновио став Загреба да су измјене изборног законодавства и даље потребне.
Ћурић је истовремено критиковао и сецесионистичку реторику и покушаје политичке централизације, оцијенивши да оба приступа подривају дејтонски уставни оквир.
Након обраћања Србије и Хрватске, за ријеч се јавио амбасадор БиХ при УН-у Златко Лагумџија, који је одговорио на замјерке србијанске делегације.
Поручио је да је Денис Бећировић као предсједавајући Предсједништва БиХ имао пуно право да говори у име државе, те критиковао однос званичног Београда према насљеђу ратова деведесетих.
Говорећи о сахрани Ратка Младића, Лагумџија је рекао да су критике изнесене "у име жртава", подсјетивши да је Младић пред међународним судом осуђен за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине.
На то је Илић затражио ријеч и поручио да оптужбе на рачун сусједа неће допринијети рјешавању проблема у БиХ, оцјењујући да је земљи потребан нови циклус политичке сарадње и компромиса након избора.
У краткој реплици Лагумџија је изразио наду да ће и БиХ и Србија ући у ново раздобље регионалне сарадње засноване на "истини, правди и међусобном разумијевању".
Уочи сједнице објављено је да су чланице Савјета безбједности настојале избјећи нова спорења око Канцеларије високог представника (ОХР).
На то је указао Сецуритy Цоунцил Репорт, невладина организација која прати рад Савјета безбједности УН, али није његов званични дио.
Према њиховим наводима, земље чланице биле су склоне једноставном продужењу мандата ЕУФОР-а како би очувале консензус и избјегле поновно отварање политички осјетљивих питања повезаних са ОХР-ом.
Шта пише у извјештају вршиоца дужности високог представника?
Извјештај вршиоца дужности високог представника, који обухвата период од 16. априла до 15. октобра 2026. године, упозорава да су власти Републике Српске наставиле активности које, како се наводи, представљају дио "шире стратегије усмјерене ка де фацто одвајању Републике Српске од уставног и правног оквира Босне и Херцеговине".
Као најзначајнији примјери издвајају се наставак оспоравања надлежности државних институција, непризнавање појединих одлука Уставног суда БиХ, као и најаве враћања ентитетских надлежности у областима одбране, граничне контроле, обавјештајног сектора и индиректног опорезивања.
Посебна пажња посвећена је и најави усвајања новог устава Републике Српске.
У извјештају се наводи да су власти РС након октобарских избора наставиле заговарати доношење новог устава, док је предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик најавио да би тај документ могао бити усвојен 9. јануара 2027. године.
"Такви потези представљају озбиљан изазов суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку Босне и Херцеговине успостављеном Анексом 4 Дејтонског мировног споразума", упозорава се у извјештају.
Документ се осврће и на догађаје након смрти Ратка Младића, бившег команданта Војске Републике Српске којег је Хашки трибунал правоснажно осудио за геноцид и друге ратне злочине.
Наводи се да су у Републици Српској организоване комеморације и други јавни догађаји које ОХР оцјењује као наставак величања осуђених ратних злочинаца и подривања процеса помирења у БиХ.
Супротно томе, Влада Републике Српске у свом извјештају Савјету безбједности, истиче да остаје опредијељена за Дејтонски споразум и уставни поредак БиХ.
У извјештају се такође тражи затварање ОХР-а, уз оцјену да је период међународног управљања земљом завршена фаза и да политичке процесе треба препустити домаћим институцијама.
