Spoljna politikaPrvi objavio Radio Slobodna Evropa, 30. okt, 15:50 · poslednji 31. okt, 10:54

Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum - INTERMAGAZIN

6 medija · 6 tekstova · 1 izvorni Istraži mrežu

Foto iz članka: Sputnik Srbija

Pregled vesti

Hronologija

30. okt
Sputnik Srbija (otvara se u novom prozoru)
Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum, OHR nepotreban u BiH
Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum, OHR nepotreban u BiH © REUTERS Shannon StapletonStalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja © REUTERS Shannon Stapleton Pratite nas Republika Srpska štiti… Ceo tekst
Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum, OHR nepotreban u BiH
© REUTERS Shannon StapletonStalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja
© REUTERS Shannon Stapleton
Pratite nas
Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja.
Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH pozdravio jednoglasno usvajanje produžetka mandata EUFOR-a, te dodao da je Rusuja to podržala.
„Verujemo da će se u budućnosti aktivnosti misije sprovoditi u okviru strogo dogovorenih parametara. Altea bi trebalo da igra stabilizujuću ulogu, pomažući u očuvanju mira i bezbednosti u zemlji. Takođe bismo željeli da uputimo saučešće povodom pada helikoptera misije, koji je rezultirao pogibijom italijanskih vojnika“, naveo je Nebenzja i dodao da povređenima žele brz oporavak.
Naveo je da u je u BiH i dalje traju hronične sistemske kontradikcije.
„Intenzitet međuetničkih problema i dalje je oštar. Zbog toga Savet bezbednosti ne može sebi priuštiti da se povuče iz procesa rešenja u BiH“, jasan je Nebenzja.
Podsetio je na održane izbore u BiH.
„Protekli su mirno i harmonično, uprkos različitim pokušajima spoljnih sila da utiču na pripremu izbora i njihov ishod. Konstitutivni narodi su u potpunosti iskoristili svoja demokratska prava“, rekao je Nebenzja.
Pozvao je na brzo formiranje vlasti od predstavnika naroda u BiH.
„Oni će rešavati krupna pitanja, političke i pravne probleme nasleđene od takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita. Želeli bismo da vas podsetimo da je Rusija upozoravala zapadne zemlje na manipulaciju procesom imenovanja visokog predstavnika, zaobilaženjem Saveta bezbednosti. Prema slovu i duhu Dejtonskog sporazuma, kao i utvrđenoj međunarodnoj praksi, Savet mora da potvrdi visokog predstavnika. To je našim kolegama bilo dobro poznato. Uprkos tome, naše zapadne kolege su odbile da zajedno rade na kompromisima koji bi bili obostrano prihvatljivi. Odbili su nacrt rezolucije Saveta bezbednosti o Šmitu koji su predložile Moskva i Peking. Svi znaju kakav je bio rezultat“, podsetio je Nebenzja.
Istakao je da je stalno prisustvo OHR-a u BiH nespojivo sa njenim suverenitetom i nije opravdano.
„Insistiramo na brzom zatvaranju ovog spoljnog protektorata i ukidanju funkcije visokog predstavnika bez ikakvih dodatnih uslova. Smatramo licemernim i nepravednim stalne pokušaje zapadnih država da prebace krivicu za probleme koje su same izazvale. Oni pokušavaju da prebace krivicu na Republiku Srpsku. Bez sumnje, lakše je kriviti Srbe i njihove lidere za bilo šta i sve, kada oni pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve probleme koji su se nagomilali. Republika Srpska je nepokolebljivo nastojala da zaštiti Dejtonski sporazum, koji garantuje decentralizovane temelje zemlje“, jasan je Nebenezja.
Naveo je da je Srpska više puta iznosila racionalne inicijative usmerene na dijalog, koje je "Sarajevo torpedovalo po nalogu zapadnih država".
„To se ogleda i u izveštaju koji je Vlada Republike Srpske sačinila o situaciji u BiH“, izjavio je Nebenzja.
SAD: Vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost
Zahvaljujući predstavniku Rusije, na sednici su se ponovo mogli čuti i najvažniji stavovi iz izveštaja Republike Srpske, koji je Savetu bezbednosti upućen 36. put.
Izveštaj vršioca dužnosti visokog predstavnika Luisa Krišoka, koji nije bio prisutan na sednici, predstavnica njegove matične zemlje protumačila je kao pripremu da BiH preuzme punu odgovornost za unutrašnja pitanja.
Sjedinjene Države će u tome, kaže, nastaviti da je podržavaju, kako je to i zacrtano u Dejtonu.
„Uspeh za visokog predstavnika znači podsticanje stabilne, bezbedne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da radi na ukidanju sopstvenog radnog mesta. Bliži smo nego ikada ispunjenju obećanja iz Dejtonskog sporazuma, prema kojem BiH preuzima odgovornost za sopstvene izazove, a njeni lideri predvode lokalna rešenja“, rekla je Tami Brus, zamenica predstavnika SAD u SB UN.
Sličan stav stigao je i iz Kine.
„I sistem visokog predstavnika i bonska ovlašćenja bili su posebni aranžmani, uspostavljeni za poseban period. Ne treba ih produžavati, a posebno ih ne treba učiniti trajnim“, istakao je Fu Cong, stalni predstavnik Kine pri UN-u.
Ovakva izlaganja nisu najbolje sela Denisu Bećiroviću, piše RTRS, koji je kao predsedavajući Predsedništva dobio priliku da se obrati na sednici. Posebno mu je, čini se, zasmetao stav Sjedinjenih Država, koji je, kaže, posledica lobiranja Republike Srpske.
„Njihov cilj je promeniti američku spoljnu politiku prema BiH i obezbediti međunarodnu podršku za secesiju“, kazao je Bećirović.
Osim Bećirovića, očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN, te predstavnici Velike Britanije i Francuske, koji se na tom mestu nadaju državljaninu Evropske unije.
Sednicu Saveta bezbednosti Bećirović je ponovo iskoristio i da nastavi sa optužbama na račun Republike Srpske i Srbije, za veličanje ratnih zločinaca i pritiske na Memorijalni centar u Srebrenici.
Predstavnik Srbije Radomir Ilić prisutne je podsetio da je reč o njegovim ličnim stavovima.
„Govoriti u ime BiH zahteva usaglašen stav unutar njenog kolektivnog Predsedništva. U odsustvu takve saglasnosti, kao što je danas slučaj, trebalo bi jasno navesti čiji se stavovi iznose“, jasan je Ilić.
Gotovo svi današnji govornici naglasili su da je izborni proces u BiH protekao bez problema, ali je predstavnik Hrvatske upozorio da pitanje legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda mora biti trajno rešeno.
Osim toga, jednoglasno je podržan i nastavak EUFOR-ove misije Altea za još 12 meseci.
Pogledajte i:
15:50
Radio Slobodna Evropa (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
EUFOR jednoglasno produžen, ali podjele oko BiH i ostanka OHR ostale duboke u Savjetu bezbjednosti
Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je u petak, 30. oktobra produžio mandat misije EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini za još godinu dana, dok su tokom rasprave o stanju u zemlji ponovo isplivale duboke… Ceo tekst
Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je u petak, 30. oktobra produžio mandat misije EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini za još godinu dana, dok su tokom rasprave o stanju u zemlji ponovo isplivale duboke podjele među međunarodnim akterima oko uloge Kancelarije visokog predstavnika (OHR), Republike Srpske i budućnosti Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Rezoluciju o EUFOR-u, koju je predložila Velika Britanija, podržalo je svih 15 članica Savjeta bezbjednosti.
Svi učesnici sjednice izrazili su saučešće zbog četiri osobe u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, odajući počast poginulim i povrijeđenim pripadnicima Misije.
EUFOR ima mandat i za korištenje sile u slučaju da je "sigurno i stabilno okruženje ozbiljno ugroženo, a postojeće sigurnosne strukture budu u opasnosti da se raspadnu".
EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji.
Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.
Savjet bezbjednosti raspravljao je i o izvještaju vršioca dužnosti visokog predstavnika Louisa Chrishocka, koji nije prisustvovao sjednici, a kojim se kritikuju potezi vlasti bh. entiteta Republika Srpska, koji se karakterišu i kao potezi na "de facto" odvajanju RS od BiH.
Ambasadorica UK: Pozivi na secesiju ugrožavaju mir i stabilnost
Ambasadorica Ujedinjenog Kraljevstva pri UN-u Barbara Woodward na početku obraćanja izrazila je saučešće zbog stradanja četiri osobe u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, odajući počast poginulim i povrijeđenim pripadnicima misije.
"Naše misli su sa porodicama i najbližima stradalih, kao i sa zajednicom EUFOR-a", rekla je Woodward.
Potom je pozdravila jednoglasno produženje mandata Misije EUFOR Althea za još 12 mjeseci, ocijenivši da njeno prisustvo i dalje ima ključnu ulogu u očuvanju mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini.
Istakla je da se moraju poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i politička nezavisnost BiH te da izvještaj vršioca dužnosti visokog predstavnika ukazuje na nastavak opstrukcija rada državnih institucija, neprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i izostanak napretka u rješavanju pitanja državne imovine.
Woodward je rekla da Kancelarija visokog predstavnika i dalje ima "vitalnu i legitimnu ulogu" u Bosni i Hercegovini te naglasila da uslovi za zatvaranje OHR-a još nisu ispunjeni.
Osudila je i veličanje Ratka Mladića, nakon njegove smrti, podsjećajući da je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine te da se presude Haškog tribunala moraju poštovati.
"Retorika podjela, uključujući jednostrane pozive na secesiju ili uspostavljanje trećeg entiteta, nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom i predstavlja rizik za mir i stabilnost", poručila je ambasadorica Ujedinjenog Kraljevstva, pozivajući političke lidere da sarađuju na evropskoj i evroatlantskoj budućnosti Bosne i Hercegovine.
SAD podržale OHR i produženje mandata EUFOR-a
Predstavnica Sjedinjenih Američkih Država pri UN-u Tammy Bruce takođe je izrazila saučešće porodicama italijanskih pripadnika EUFOR-a koji su poginuli i povrijeđeni u padu helikoptera kod Brčkog.
"Njihova služba, rame uz rame s njihovim suborcima, dala je ključan doprinos miru i stabilnosti u Bosni i Hercegovini", poručila je.
Američka predstavnica je pozdravila i jednoglasno produženje mandata misije EUFOR Althea, ocjenjujući da ona i dalje ima važnu ulogu u očuvanju sigurnosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Istovremeno je podržala rad Kancelarije visokog predstavnika, navodeći da OHR pod vodstvom vršioca dužnosti visokog predstavnika Louisa Crishoka radi na osnaživanju domaćih lidera i pripremi institucija BiH za preuzimanje pune odgovornosti za upravljanje zemljom.
"Uspjeh visokog predstavnika podrazumijeva izgradnju stabilne, sigurne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da će samim tim njegova funkcija jednog dana postati suvišna", rekla je.
Prema njenim riječima, Bosna i Hercegovina je "bliže nego ikad ispunjenju obećanja Dejtonskog sporazuma", u kojem domaće institucije i politički lideri preuzimaju odgovornost za rješavanje izazova i pronalaženje lokalnih rješenja.
Nakon opštih izbora održanih početkom oktobra, pozvala je izabrane zvaničnike da bez odlaganja pristupe formiranju vlasti na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.
Dodala je da će Sjedinjene Države nastaviti podržavati suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, u skladu s principima utvrđenim Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Rusija ponovo traži gašenje OHR-a i brani pozicije Republike Srpske
Stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN-u Vasilij Nebenzja pozdravio je jednoglasno produženje mandata misije EUFOR Althea, uz očekivanje da će ona i dalje djelovati u okviru "strogo dogovorenih parametara" i imati stabilizirajuću ulogu u očuvanju mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini.
Istovremeno je izrazio saučešće porodicama italijanskih vojnika poginulih u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog.
Govoreći o političkoj situaciji u BiH, Nebenzja je ocijenio da u zemlji i dalje postoje "hronične sistemske protivrječnosti" i izražene međuetničke tenzije, zbog čega, kako je rekao, Savjet bezbjednosti UN ne može odustati od praćenja provođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ponovio je dugogodišnji stav Moskve da Kancelarija visokog predstavnika nema legitimitet bez potvrde Savjeta bezbjednosti UN-a, odbacujući legitimitet i vršioca dužnosti visokog predstavnika Louisa Crishocka.
Tvrdi da Dejtonski sporazum ne poznaje funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika i da takva pozicija nema pravna ovlaštenja.
"Insistiramo na brzom ukidanju ovog vanjskog protektorata i ukidanju funkcije visokog predstavnika bez ikakvih dodatnih uslova", rekao je Nebenzja.
Ruski ambasador pozdravio je održavanje opštih izbora, navodeći da su protekli mirno, te posebno istakao da je "nakon osam godina u Predsjedništvo BiH izabran legitimni predstavnik hrvatskog naroda".
Kina poručila da o budućnosti BiH trebaju odlučivati njeni građani
Predstavnik Kine Sun Lei pozdravio je jednoglasno produženje mandata misije EUFOR Althea i izrazio saučešće porodicama italijanskih vojnika stradalih u padu helikoptera kod Brčkog.
Osvrćući se na pitanje Kancelarije visokog predstavnika, predstavnik Kine rekao je da su institucija visokog predstavnika i bonska ovlaštenja bili "posebni aranžmani za posebno razdoblje" te da ih ne treba produžavati niti pretvarati u trajno rješenje.
"Sudbina Bosne i Hercegovine treba biti u rukama njenog naroda, a o državnim poslovima trebaju samostalno odlučivati njeni građani", poručio je, pozivajući međunarodnu zajednicu da poštuje suverenitet BiH i izbjegava miješanje u njena unutrašnja pitanja.
Kineski diplomata pozvao je političke aktere u BiH da iskoriste postizborni period za jačanje međusobnog povjerenja, nastavak dijaloga i što skorije formiranje vlasti na svim nivoima.
"Dva entiteta, tri konstitutivna naroda i sve političke stranke trebaju pokazati međusobnu toleranciju, jačati povjerenje i uzdržati se od konfrontirajuće retorike", poručio je.
Bećirović upozorio na pokušaje secesije i zatražio očuvanje OHR-a
Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović poručio je pred članicama Savjeta bezbjednosti UN-a da su rezultati višedecenijske implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma ugroženi djelovanjem vlasti u Republici Srpskoj, koje je optužio da pokušavaju potkopati sporazum i stvoriti pretpostavke za secesiju.
"Separatističko rukovodstvo bosanskog entiteta Republika Srpska pokušava stvoriti pretpostavke za secesiju. Zato moramo i u Vijeću sigurnosti UN-a jasno naglasiti da bi bilo kakav pokušaj secesije značio rušenje mira i Dejtonskog mirovnog sporazuma", rekao je Bećirović.
On je upozorio da rukovodstvo RS nastoji oslabiti mandat visokog predstavnika, instituciju Ustavnog suda BiH i preuzeti državnu imovinu Bosne i Hercegovine. Istakao je da bi slabljenje OHR-a, Ustavnog suda i državnih pravosudnih institucija imalo "katastrofalne posljedice po mir i sigurnost Bosne i Hercegovine i cijele regije".
Bećirović je podržao produženje mandata misije EUFOR Althea, ocjenjujući da sigurnosna situacija i dalje zahtijeva vjerodostojno međunarodno prisustvo.
Pozvao je međunarodnu zajednicu da pruži punu podršku visokom predstavniku, razmotri ponovno uvođenje ciljnih sankcija protiv aktera destabilizacije i podrži brži put BiH ka članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji.
Govoreći o pitanju OHR-a, naglasio je da se o njegovom zatvaranju može razgovarati tek nakon ispunjavanja ranije zacrtanih uslova .
Bećirović je kritikovao i odavanje vojnih i državnih počasti Ratku Mladiću u Srbiji, kao i prisustvo zvaničnika RS sahrani Biljane Plavšić osuđene za zločine protiv čovječnosti u Banjaluci, ocjenjujući da veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca predstavlja prijetnju procesu pomirenja.
Rasprava Srbije i BiH nakon Bećirovićevog obraćanja
Predstavnik Srbije Radomir Ilić poručio je da Beograd podržava suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i ustavni poredak uspostavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom, ističući princip "jedna država, dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda".
Pozvao je na što skorije formiranje vlasti nakon oktobarskih izbora i nastavak unutrašnjeg dijaloga o otvorenim političkim pitanjima.
Ilić je odbacio kritike iznesene na račun Srbije zbog organizacije sahrane Ratka Mladića, navodeći da je skup organizovala porodica, dok su srbijanske vlasti pružile logističku i sigurnosnu podršku.
Takođe je ustvrdio da stavovi koje je iznio predsjedavajući Predsjedništva BiH Denis Bećirović nisu usaglašena pozicija Predsjedništva BiH.
U ime Hrvatske, Hrvoje Ćurić ponovio je podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, ali i principu jednakopravnosti tri konstitutivna naroda.
Pozdravio je izbor hrvatskog člana Predsjedništva BiH "s demokratskom podrškom hrvatskih birača", ocijenivši to važnim za legitimitet institucija, te ponovio stav Zagreba da su izmjene izbornog zakonodavstva i dalje potrebne.
Ćurić je istovremeno kritikovao i secesionističku retoriku i pokušaje političke centralizacije, ocijenivši da oba pristupa podrivaju dejtonski ustavni okvir.
Nakon obraćanja Srbije i Hrvatske, za riječ se javio ambasador BiH pri UN-u Zlatko Lagumdžija, koji je odgovorio na zamjerke srbijanske delegacije.
Poručio je da je Denis Bećirović kao predsjedavajući Predsjedništva BiH imao puno pravo da govori u ime države, te kritikovao odnos zvaničnog Beograda prema nasljeđu ratova devedesetih.
Govoreći o sahrani Ratka Mladića, Lagumdžija je rekao da su kritike iznesene "u ime žrtava", podsjetivši da je Mladić pred međunarodnim sudom osuđen za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine.
Na to je Ilić zatražio riječ i poručio da optužbe na račun susjeda neće doprinijeti rješavanju problema u BiH, ocjenjujući da je zemlji potreban novi ciklus političke saradnje i kompromisa nakon izbora.
U kratkoj replici Lagumdžija je izrazio nadu da će i BiH i Srbija ući u novo razdoblje regionalne saradnje zasnovane na "istini, pravdi i međusobnom razumijevanju".
Uoči sjednice objavljeno je da su članice Savjeta bezbjednosti nastojale izbjeći nova sporenja oko Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Na to je ukazao Security Council Report, nevladina organizacija koja prati rad Savjeta bezbjednosti UN, ali nije njegov zvanični dio.
Prema njihovim navodima, zemlje članice bile su sklone jednostavnom produženju mandata EUFOR-a kako bi očuvale konsenzus i izbjegle ponovno otvaranje politički osjetljivih pitanja povezanih sa OHR-om.
Šta piše u izvještaju vršioca dužnosti visokog predstavnika?
Izvještaj vršioca dužnosti visokog predstavnika, koji obuhvata period od 16. aprila do 15. oktobra 2026. godine, upozorava da su vlasti Republike Srpske nastavile aktivnosti koje, kako se navodi, predstavljaju dio "šire strategije usmjerene ka de facto odvajanju Republike Srpske od ustavnog i pravnog okvira Bosne i Hercegovine".
Kao najznačajniji primjeri izdvajaju se nastavak osporavanja nadležnosti državnih institucija, nepriznavanje pojedinih odluka Ustavnog suda BiH, kao i najave vraćanja entitetskih nadležnosti u oblastima odbrane, granične kontrole, obavještajnog sektora i indirektnog oporezivanja.
Posebna pažnja posvećena je i najavi usvajanja novog ustava Republike Srpske.
U izvještaju se navodi da su vlasti RS nakon oktobarskih izbora nastavile zagovarati donošenje novog ustava, dok je predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najavio da bi taj dokument mogao biti usvojen 9. januara 2027. godine.
"Takvi potezi predstavljaju ozbiljan izazov suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine uspostavljenom Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma", upozorava se u izvještaju.
Dokument se osvrće i na događaje nakon smrti Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske kojeg je Haški tribunal pravosnažno osudio za genocid i druge ratne zločine.
Navodi se da su u Republici Srpskoj organizovane komemoracije i drugi javni događaji koje OHR ocjenjuje kao nastavak veličanja osuđenih ratnih zločinaca i podrivanja procesa pomirenja u BiH.
Suprotno tome, Vlada Republike Srpske u svom izvještaju Savjetu bezbjednosti, ističe da ostaje opredijeljena za Dejtonski sporazum i ustavni poredak BiH.
U izvještaju se takođe traži zatvaranje OHR-a, uz ocjenu da je period međunarodnog upravljanja zemljom završena faza i da političke procese treba prepustiti domaćim institucijama.
18:15
Kurir (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 17 sati 16 min posle prvog
RUSKI AMBASADOR BRANIO STAVOVE REPUBLIKE SRPSKE: Nebenzja zatražio hitno zatvaranje OHR i ukidanje funkcije visokog predstavnika
- Poručio je da u BiH i dalje postoje ozbiljne međuetničke i sistemske tenzije, pa Savet bezbednosti ne može da se povuče iz procesa. - Nebenzja je optužio zapadne zemlje za mešanje u unutrašnje poslove BiH i rekao da… Ceo tekst
- Poručio je da u BiH i dalje postoje ozbiljne međuetničke i sistemske tenzije, pa Savet bezbednosti ne može da se povuče iz procesa.
- Nebenzja je optužio zapadne zemlje za mešanje u unutrašnje poslove BiH i rekao da Republika Srpska dosledno štiti Dejtonski sporazum.
Ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama (UN) Vasilij Nebenzja zatražio je na današnjoj sednici Saveta bezbednosti o stanju u BiH hitno zatvaranje Kancalarije visokog predstavnika (OHR) i ukidanje funkcije visokog predstavnika bez dodatnih uslova.
Nebenzja je ocenio da u BiH i dalje postoje "hronične sistemske suprotnosti" i da su međuetnički problemi i dalje akutni, dodavši da se zbog toga Savet bezbednosti ne može povući iz procesa rešavanja stanja u BiH.
On je pozdravio je produženje misije EUFOR-a u BiH i izrazio saučešće povodom pada helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, dodavši da mirovna misija EU u BiH treba da imati stabilizirajuću ulogu u očuvanju mira i bezbednosti, u strogo dogovorenim okvirima.
Nebenzja je dalje rekao da su izbori u BiH protekli mirno, uprkos "raznim pokušajima spoljnih sila" da utiču na pripreme i ishod, ističući da su konstitutivni narodi u potpunosti iskoristili svoja demokratska prava.
"Posle osam godina pauze u Predsedništvo BiH izabran je legitimni predstavnik hrvatskog naroda. Uvereni smo da će ova pravedna konfiguracija pomoći stabilizaciji situacije u BiH", ocenio je on.
Pozvao je stranke u BiH da brzo formiraju vlast na svim nivoima, izražavajući uverenje da će nova vlast rešavati političke i pravne probleme koji su, kako je ocenio, "nasleđeno od takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita".
Ruski ambasador je ponovio da je Moskva upozoravala zapadne zemlje da "manipulišu imenovanjem visokog predstavnika mimo Saveta bezbednosti UN-a", dodavši da se OHR "besramno koristi kao instrument za mešanje u unutrašnje poslove suverene države i za kontrolu rada njenih zakonodavnih, pravosudnih, policijskih i izbornih institucija".
Odbacio je i pokušaje da se glavni zamenik visokog predstavnika Luis Krišok predstavi kao "vršilac dužnosti visokog predstavnika", ističući da Dejtonski sporazum ne predviđa takvu poziciju, te da ovlaštenja može imati samo visoki predstavnik kojeg potvrdi Savet bezbednosti.
Nebenzja je dalje optužio zapadne zemlje da "krivicu za probleme koje su same izazvale u BiH prebacuju na Republiku Srpsku", ocenivši da je "lakše za sve kriviti Srbe i njihove lidere kada pokušavaju voditi nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve nagomilane probleme".
On je naveo da RS dosledno štiti Dejtonski sporazum, pozvavši članove Saveta bezbednostida da "pažljivo" pročitaju izveštaj Vlade RS o stanju u BiH.
"Ukazivali smo problematičnost imenovanja visokog predstavnika. Zapadne kolege su, uprkos tome, nastavile raditi na svom principu. Ne vidimo da su zapadne kolege danas spremnije da pronađu rešenje", naveo je Nebenzja, koji je BiH nazvao protektoratom.
Prema njegovim rečima, zbog toga će cenu platiti građani BiH, jer to pitanje utiče na pitanje suverene države.
Kurir.rs/Beta
19:15
Informer (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 18 sati 15 min posle prvog
Udarno! Rusi zagrmeli u UN o Srbima: Moskva hitno traži jednu stvar, ovo mora da se obavi što pre
Rusija zahteva hitno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini i potpuno ukidanje funkcije visokog predstavnika, bez ikakvih dodatnih uslova, poručio je ruski ambasador pri Ujedinjenim… Ceo tekst
Rusija zahteva hitno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini i potpuno ukidanje funkcije visokog predstavnika, bez ikakvih dodatnih uslova, poručio je ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.
On je na sednici Saveta bezbednosti UN optužio zapadne zemlje da su od BiH napravile protektorat, a da odgovornost za političku krizu pokušavaju da prebace na Republiku Srpsku.
Nebenzja je tokom obraćanja u Njujorku, 30. oktobra, ocenio da međunarodna zajednica nastavlja da se meša u unutrašnje poslove BiH, uprkos višegodišnjim upozorenjima Moskve da je takva praksa suprotna njenom suverenitetu.
- Ukazivali smo na problematičnost imenovanja visokog predstavnika. Zapadne kolege su, uprkos tome, nastavile da postupaju po svom. Ne vidimo da su danas spremnije da pronađu rešenje - izjavio je ruski diplomata.
Prema njegovim rečima, BiH se i dalje suočava sa hroničnim sistemskim protivrečnostima i ozbiljnim međuetničkim problemima, zbog čega Savet bezbednosti ne može da se povuče iz praćenja sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Nebenzja je posebno kritikovao način na koji je prethodni visoki predstavnik Kristijan Šmit preuzeo funkciju, podsećajući da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.
Rusija je, kako je naveo, zajedno sa Kinom pokušala da otvori to pitanje, ali su zapadne države odbile predloženo rešenje.
- OHR se besramno koristi kao instrument za mešanje u unutrašnje poslove suverene države -poručio je Nebenzja.
On je optužio Kancelariju visokog predstavnika da nastoji da kontroliše zakonodavne, pravosudne, policijske i izborne institucije BiH, umesto da doprinosi političkoj stabilnosti i međunacionalnom pomirenju.
Dodao je da OHR nema pravo ni da odlučuje koji su trgovinski i ekonomski partneri prihvatljivi za Bosnu i Hercegovinu.
Moskva osporila ovlašćenja Luisa Krišoka
Ruski ambasador posebno je osporio pravni osnov po kojem američki diplomata Luis Krišok obavlja dužnost vršioca dužnosti visokog predstavnika.
Krišok je preuzeo funkciju 1. jula 2026. godine, nakon ostavke Kristijana Šmita, na osnovu odluke Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira.
Nebenzja, međutim, tvrdi da Dejtonski sporazum ne poznaje funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika i da neophodna ovlašćenja može imati samo osoba čije je imenovanje potvrdio Savet bezbednosti UN.
- Pokušaji da se prvi zamenik visokog predstavnika Luis Krišok predstavi kao vršilac dužnosti visokog predstavnika nemaju nikakvo pravno utemeljenje - rekao je Nebenzja.
Iz OHR-a, s druge strane, tvrde da Krišok raspolaže svim ovlašćenjima visokog predstavnika, uključujući bonska ovlašćenja, i da je njegovo imenovanje obezbedilo kontinuitet rada institucije.
Ruski diplomata odbacio je takvo tumačenje i ponovio da Moskva neće podržati nastavak rada OHR-a.
Zatražio je da se kancelarija zatvori bez novih političkih uslova, upozoravajući da će cenu dosadašnje politike zapadnih država ponovo platiti građani BiH.
Nebenzja stao u odbranu Republike Srpske
Govoreći o Republici Srpskoj, Nebenzja je optužio zapadne zemlje da odgovornost za političke probleme koje su same izazvale pokušavaju da prebace na Banjaluku.
- Lakše je za sve kriviti Srbe i njihove lidere kada pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve nagomilane probleme - izjavio je ruski ambasador.
Prema njegovoj oceni, Republika Srpska dosledno brani Dejtonski sporazum i decentralizovano uređenje BiH, dok inicijative Banjaluke za unutrašnji dijalog nailaze na protivljenje Sarajeva.
Nebenzja tvrdi da su takvi predlozi odbacivani pod uticajem zapadnih država, zbog čega je pozvao članice Saveta bezbednosti da pažljivo prouče izveštaj Vlade Republike Srpske o stanju u BiH.
On je naglasio da Dejtonski sporazum ostaje jedina prihvatljiva osnova za uređenje zemlje i očuvanje ravnopravnosti tri konstitutivna naroda.
Osvrnuo se i na opšte izbore održane 4. oktobra, ocenivši da su protekli mirno, uprkos pokušajima spoljnih aktera da utiču na njihov ishod.
Posebno je pozdravio činjenicu da je, kako je naveo, posle osam godina u Predsedništvo BiH izabran legitiman predstavnik hrvatskog naroda.
Ruski diplomata izrazio je očekivanje da će novi sastav Predsedništva doprineti stabilizaciji političkih prilika i pozvao stranke da što pre formiraju vlast na svim nivoima.
Prema njegovim rečima, nova vlast moraće da rešava i političke i pravne probleme koje je za sobom ostavio Šmit.
Radnik Zaporoške nuklearne elektrane poginuo je u napadu drona dok je električnim trotinetom išao na posao u Energodaru, saopštila je u petak uprava elektrane, optužujući Oružane snage Ukrajine (OSU) za namerni napad na njeno osoblje.
Rusija je, prema izveštajima OSINT istraživača, izgubila još jedan višenamenski lovac pete generacije Su-57, čija se vrednost procenjuje na 50 do 100 miliona dolara.
Rusija neće pristati na prekid vatre koji bi Ukrajini omogućio da predahne, obnovi vojne kapacitete i nastavi borbe, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Evropske zemlje neće neposredno učestvovati u predstojećim pregovorima Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u Abu Dabiju, poručio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.
Radnik Zaporoške nuklearne elektrane poginuo je u napadu drona dok je električnim trotinetom išao na posao u Energodaru, saopštila je u petak uprava elektrane, optužujući Oružane snage Ukrajine (OSU) za namerni napad na njeno osoblje.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Zima je na pragu, a u selima u zapadnoj Srbiji ovih dana drvosečama i cepačima pune su ruke posla. Evo koje drvo najbolje gori i koliko košta da vam se isporuči do kuće.
Gostujući na Informer TV, lider opozicije Aleksandar Vučić otkrio je zašto blokaderi napadaju manastir Tumane, pa se osvrnuo i na to kako su uništili spomenik Milici Rakić.
Lider srpske opozicije Aleksandar Vučić otkrio je tokom večerašnjeg ekskluzivnog intervjua na Informer televiziji da su tri fabrike najavile odlazak iz Srbije samo pet dana nakon izbora.
Student D. M. (25) osuđen je na godinu i po dana zatvora zbog pretnji smrću studentima i profesorima Filozofskog fakulteta u Splitu, nedozvoljenog posedovanja ručne bombe i serije skrnavljenja grobova na groblju Lovrinac.
T. K. (45) osuđen je nepravosnažno na 10 meseci zatvora i produžen mu je pritvor nakon što je u Mirlović Polju kod Ružića mesecima terorisao rođenu tetku, preteći joj da će joj poklati sve životinje i pobiti ukućane.
Policijski službenici Kantona Sarajevo uhapsili su A. M. (29) iz Sarajeva nakon pretresa na području Novog Sarajeva, gde je pronađeno oko 780 grama marihuane i spida, kao i ručna bomba.
Muškarac D. R. iz Kumanova suočiće se sa krivičnom prijavom zbog sumnje da je od februara do oktobra ove godine seksualno zlostavljao dete mlađe od 15 godina.
Suđenje optuženima za ubistva državljana Srbije, Filipa Marjanovića (23) i Vukašina Gošovića (20), u selu Jelenak kod Danilovgrada, nastavljeno je prekjuče u Višem sudu u Podgorici.
Poljski poslanik Slavomir Mentzen objavio je pismo zamenika glavnog komandanta policije Poljske, upućeno svim regionalnim komandantima policije, uključujući i komandanta policije u Varšavi.
U Kalinjingradskoj oblasti došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom nakon aktiviranja sistema za vanrednu zaštitu u Termoelektrani broj 2.
Nemački list Berliner Cajtung objavio je kritički osvrt na ulogu visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas u pokušajima pronalaženja rešenja za sukob u Ukrajini.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Kada birate cvetni aranžman koji ćete pokloniti za slavu izbegavajte karanfile i hrizanteme jer su decenijama unazad vezuju za tužne trenutke i veruje se da prizivaju nesreću.
Mnoge žene misle da je za lepu, sjajnu i zaglađenu kosu neophodno koristiti skupe preparate i odlaziti na brojne tretmane. Međutim, profesionalni frizeri često ističu da izgled kose u velikoj meri zavisi od svakodnevne nege, ali i načina na koji je sušimo nakon pranja.
Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".
Zoran Šijan je u mladosti bio uspešan sportista i kik-bokser, ali je tokom devedesetih njegovo ime postalo poznato i zbog veza sa beogradskim podzemljem, a o tome kakav je bio kao čovek govorila je i njegova pastorka pevačica Jelena Vučković.
Popularni voditelj Milan Milošević se jednom prilikom, u emisiji "Demanti", prisetio anegdote kada je kao novinar u štampi pisao o intimnim odnosima poznatog pevača i jedne starlete.
Supruga voditelja Ognjena Amidžića, voditeljka Mina Naumović, podelila je simpatičan porodični trenutak i otkrila kako njihov sin Perun sve više pokazuje interesovanje za kulinarstvo.
31. okt
Intermagazin (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 24 sata posle prvog
Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum - INTERMAGAZIN
Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja. Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH pozdravio… Ceo tekst
Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja.
Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH pozdravio jednoglasno usvajanje produžetka mandata EUFOR-a, te dodao da je Rusuja to podržala.
„Verujemo da će se u budućnosti aktivnosti misije sprovoditi u okviru strogo dogovorenih parametara. Altea bi trebalo da igra stabilizujuću ulogu, pomažući u očuvanju mira i bezbednosti u zemlji. Takođe bismo željeli da uputimo saučešće povodom pada helikoptera misije, koji je rezultirao pogibijom italijanskih vojnika“, naveo je Nebenzja i dodao da povređenima žele brz oporavak.
Naveo je da u je u BiH i dalje traju hronične sistemske kontradikcije.
„Intenzitet međuetničkih problema i dalje je oštar. Zbog toga Savet bezbednosti ne može sebi priuštiti da se povuče iz procesa rešenja u BiH“, jasan je Nebenzja.
Podsetio je na održane izbore u BiH.
„Protekli su mirno i harmonično, uprkos različitim pokušajima spoljnih sila da utiču na pripremu izbora i njihov ishod. Konstitutivni narodi su u potpunosti iskoristili svoja demokratska prava“, rekao je Nebenzja.
Pozvao je na brzo formiranje vlasti od predstavnika naroda u BiH.
„Oni će rešavati krupna pitanja, političke i pravne probleme nasleđene od takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita. Želeli bismo da vas podsetimo da je Rusija upozoravala zapadne zemlje na manipulaciju procesom imenovanja visokog predstavnika, zaobilaženjem Saveta bezbednosti. Prema slovu i duhu Dejtonskog sporazuma, kao i utvrđenoj međunarodnoj praksi, Savet mora da potvrdi visokog predstavnika. To je našim kolegama bilo dobro poznato. Uprkos tome, naše zapadne kolege su odbile da zajedno rade na kompromisima koji bi bili obostrano prihvatljivi. Odbili su nacrt rezolucije Saveta bezbednosti o Šmitu koji su predložile Moskva i Peking. Svi znaju kakav je bio rezultat“, podsetio je Nebenzja.
Istakao je da je stalno prisustvo OHR-a u BiH nespojivo sa njenim suverenitetom i nije opravdano.
„Insistiramo na brzom zatvaranju ovog spoljnog protektorata i ukidanju funkcije visokog predstavnika bez ikakvih dodatnih uslova. Smatramo licemernim i nepravednim stalne pokušaje zapadnih država da prebace krivicu za probleme koje su same izazvale. Oni pokušavaju da prebace krivicu na Republiku Srpsku. Bez sumnje, lakše je kriviti Srbe i njihove lidere za bilo šta i sve, kada oni pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve probleme koji su se nagomilali. Republika Srpska je nepokolebljivo nastojala da zaštiti Dejtonski sporazum, koji garantuje decentralizovane temelje zemlje“, jasan je Nebenezja.
Naveo je da je Srpska više puta iznosila racionalne inicijative usmerene na dijalog, koje je „Sarajevo torpedovalo po nalogu zapadnih država“.
„To se ogleda i u izveštaju koji je Vlada Republike Srpske sačinila o situaciji u BiH“, izjavio je Nebenzja.
SAD: Vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost
Zahvaljujući predstavniku Rusije, na sednici su se ponovo mogli čuti i najvažniji stavovi iz izveštaja Republike Srpske, koji je Savetu bezbednosti upućen 36. put.
Izveštaj vršioca dužnosti visokog predstavnika Luisa Krišoka, koji nije bio prisutan na sednici, predstavnica njegove matične zemlje protumačila je kao pripremu da BiH preuzme punu odgovornost za unutrašnja pitanja.
Sjedinjene Države će u tome, kaže, nastaviti da je podržavaju, kako je to i zacrtano u Dejtonu.
„Uspeh za visokog predstavnika znači podsticanje stabilne, bezbedne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da radi na ukidanju sopstvenog radnog mesta. Bliži smo nego ikada ispunjenju obećanja iz Dejtonskog sporazuma, prema kojem BiH preuzima odgovornost za sopstvene izazove, a njeni lideri predvode lokalna rešenja“, rekla je Tami Brus, zamenica predstavnika SAD u SB UN.
Sličan stav stigao je i iz Kine.
„I sistem visokog predstavnika i bonska ovlašćenja bili su posebni aranžmani, uspostavljeni za poseban period. Ne treba ih produžavati, a posebno ih ne treba učiniti trajnim“, istakao je Fu Cong, stalni predstavnik Kine pri UN-u.
Ovakva izlaganja nisu najbolje sela Denisu Bećiroviću, piše RTRS, koji je kao predsedavajući Predsedništva dobio priliku da se obrati na sednici. Posebno mu je, čini se, zasmetao stav Sjedinjenih Država, koji je, kaže, posledica lobiranja Republike Srpske.
„Njihov cilj je promeniti američku spoljnu politiku prema BiH i obezbediti međunarodnu podršku za secesiju“, kazao je Bećirović.
Osim Bećirovića, očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN, te predstavnici Velike Britanije i Francuske, koji se na tom mestu nadaju državljaninu Evropske unije.
Sednicu Saveta bezbednosti Bećirović je ponovo iskoristio i da nastavi sa optužbama na račun Republike Srpske i Srbije, za veličanje ratnih zločinaca i pritiske na Memorijalni centar u Srebrenici.
Predstavnik Srbije Radomir Ilić prisutne je podsetio da je reč o njegovim ličnim stavovima.
„Govoriti u ime BiH zahteva usaglašen stav unutar njenog kolektivnog Predsedništva. U odsustvu takve saglasnosti, kao što je danas slučaj, trebalo bi jasno navesti čiji se stavovi iznose“, jasan je Ilić.
Gotovo svi današnji govornici naglasili su da je izborni proces u BiH protekao bez problema, ali je predstavnik Hrvatske upozorio da pitanje legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda mora biti trajno rešeno.
Osim toga, jednoglasno je podržan i nastavak EUFOR-ove misije Altea za još 12 meseci.
(Sputnjik)
10:54
NIN (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 33 sata 54 min posle prvog
SAD odobrile prodaju 500 raketa „patriot“ Ukrajini za 2,1 milijardu dolara
24.10. 2026. Zelenski je rekao da se ne oseća kao da su SAD izdale Ukrajinu, ali je izrazio žaljenje zbog nedostatka američke pomoći. Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za… Ceo tekst
24.10.
2026.
Zelenski je rekao da se ne oseća kao da su SAD izdale Ukrajinu, ali je izrazio žaljenje zbog nedostatka američke pomoći.
Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za protivvazdušne raketne sisteme "patriot" Ukrajini za ukupno 2,1 milijardu dolara, saopštio je Biro za političko-vojna pitanja Stejt departmenta.
24.10.
2026.
Zelenski je rekao da se ne oseća kao da su SAD izdale Ukrajinu, ali je izrazio žaljenje zbog nedostatka američke pomoći.
18.10.
2026.
Prema Zelenskom, udari su nastavljeni i tokom protekle noći, kada su pogođene trafostanice u četiri ukrajinske oblasti.
Napominje se da će sredstva za kupovinu obezbediti partneri i saveznici Ukrajine, objavio je Insajd Difens. Ukrajina je zatražila kupovinu 500 raketa "patriot", rezervnih delova i prateće opreme, kao i logističkih i softverskih usluga. Stejt department je napomenuo da bi prodaja trebalo da ojača integrisani sistem protivvazdušne i raketne odbrane Ukrajine i podrži rad postojećih kompleksa "patriot" radi suprotstavljanja vazdušnim pretnjama.
"Lokid Martin", sa sedištem u Betesdi u Merilendu, identifikovan je kao glavni izvođač radova. Nabavka će biti finansirana doprinosima Kanade, Nemačke i Norveške u okviru programa JUMPSTART, kao i nacionalnim sredstvima prikupljenim putem kredita Evropske unije za podršku Ukrajini. Za ovu nabavku neće biti korišćena sredstva SAD, objavio je Ukrinform. Predsednik Volodimir Zelenski je nedavno izjavio da Ukrajina već skoro mesec dana čeka potpis američkog ministra rata Pita Hegseta o isporuci raketa "patriot" i NASAMS.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je američkoj administraciji na odobrenju prodaje Ukrajini 500 presretača PAC-3 za sistem protivvazdušne odbrane Patriot, ali je zatražio od američkih partnera da pronađu način da te rakete budu isporučene već tokom predstojeće zime, kada su Ukrajini najpotrebnije za odbranu od ruskih napada.
Zelenski je u objavi na društvenoj mreži Iks naveo da bi 500 presretača predstavljalo značajnu količinu i moglo da čini efikasan odbrambeni paket, ali je ukazao da bi, prema informacijama koje je Ukrajina dobila, isporuke mogle da počnu tek za nekoliko godina. On je zatražio da SAD i drugi partneri Ukrajini tokom zime 2026-2027. obezbede po 100 presretača mesečno, odnosno ukupno 500 raketa u narednim mesecima, kako bi se zaštitila ukrajinska teritorija od ruskih balističkih raketa.ž
Prema njegovim rečima, Rusija svakodnevno napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a samo tokom prve dve nedelje oktobra izvela je više od 30 napada na ključne delove elektroenergetske mreže. Zelenski je naveo da su mete ruskih napada sistemi za snabdevanje električnom energijom, grejanje i vodu, kao i mostovi, ocenjujući da je cilj napada ugrožavanje života u ukrajinskim gradovima i zajednicama.
Ukrajinski predsednik smatra da bi presretači koji se trenutno nalaze u skladištima SAD, evropskih i drugih partnera trebalo da budu isporučeni Ukrajini tokom predstojeće zime, dok bi zalihe partnera bile obnovljene u narednim godinama, na osnovu već ugovorene proizvodnje koju su, kako je naveo, Ukrajina i njeni partneri već platili. Zelenski je zahvalio američkom predsedniku Donaldu Trampu, Stejt departmentu i američkoj administraciji na odobrenju, navodeći da je o presretačima PAC-3 nedavno razgovarao i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.
"Tražimo odluke koje mogu da garantuju zaštitu života - ne prekosutra ili negde kasnije, već upravo u trenutku kada pretnja postoji, kada Rusija ubija i razara", poručio je Zelenski. Kako je juče navedeno, Stejt department je odobrio moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za protivvazdušne raketne sisteme Patriot Ukrajini za ukupno 2,1 milijardu dolara, saopštio je danas Biro za političko-vojna pitanja Stejt departmenta.
28.10.
2026.
Broj domaćih kompanija koje posluju u oblasti poljoprivrede i prerađivačke industrije na listi „Sto naj“ preduzeća u 2025. je svega pet.
31.10.
2026.
Porodice žrtava okupljene su u Toledu, gde im je Civilna garda saopštila da se "pripreme za najgore", preneo je Pais.
31.10.
2026.
Očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN i predstavnici Britanije i Francuske.
31.10.
2026.
"Ukoliko želite da protestujete u Holandiji, možete to da činite na svim mestima i na sve načine, ali nemojte se loše ponašati."

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Hronologija

30. okt

Sputnik Srbija (otvara se u novom prozoru)

Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum, OHR nepotreban u BiH

Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum, OHR nepotreban u BiH © REUTERS Shannon StapletonStalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja © REUTERS Shannon Stapleton Pratite nas Republika Srpska štiti… Ceo tekst

Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum, OHR nepotreban u BiH

Pratite nas

Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja.

Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH pozdravio jednoglasno usvajanje produžetka mandata EUFOR-a, te dodao da je Rusuja to podržala.

„Verujemo da će se u budućnosti aktivnosti misije sprovoditi u okviru strogo dogovorenih parametara. Altea bi trebalo da igra stabilizujuću ulogu, pomažući u očuvanju mira i bezbednosti u zemlji. Takođe bismo željeli da uputimo saučešće povodom pada helikoptera misije, koji je rezultirao pogibijom italijanskih vojnika“, naveo je Nebenzja i dodao da povređenima žele brz oporavak.

Naveo je da u je u BiH i dalje traju hronične sistemske kontradikcije.

„Intenzitet međuetničkih problema i dalje je oštar. Zbog toga Savet bezbednosti ne može sebi priuštiti da se povuče iz procesa rešenja u BiH“, jasan je Nebenzja.

Podsetio je na održane izbore u BiH.

„Protekli su mirno i harmonično, uprkos različitim pokušajima spoljnih sila da utiču na pripremu izbora i njihov ishod. Konstitutivni narodi su u potpunosti iskoristili svoja demokratska prava“, rekao je Nebenzja.

Pozvao je na brzo formiranje vlasti od predstavnika naroda u BiH.

„Oni će rešavati krupna pitanja, političke i pravne probleme nasleđene od takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita. Želeli bismo da vas podsetimo da je Rusija upozoravala zapadne zemlje na manipulaciju procesom imenovanja visokog predstavnika, zaobilaženjem Saveta bezbednosti. Prema slovu i duhu Dejtonskog sporazuma, kao i utvrđenoj međunarodnoj praksi, Savet mora da potvrdi visokog predstavnika. To je našim kolegama bilo dobro poznato. Uprkos tome, naše zapadne kolege su odbile da zajedno rade na kompromisima koji bi bili obostrano prihvatljivi. Odbili su nacrt rezolucije Saveta bezbednosti o Šmitu koji su predložile Moskva i Peking. Svi znaju kakav je bio rezultat“, podsetio je Nebenzja.

Istakao je da je stalno prisustvo OHR-a u BiH nespojivo sa njenim suverenitetom i nije opravdano.

„Insistiramo na brzom zatvaranju ovog spoljnog protektorata i ukidanju funkcije visokog predstavnika bez ikakvih dodatnih uslova. Smatramo licemernim i nepravednim stalne pokušaje zapadnih država da prebace krivicu za probleme koje su same izazvale. Oni pokušavaju da prebace krivicu na Republiku Srpsku. Bez sumnje, lakše je kriviti Srbe i njihove lidere za bilo šta i sve, kada oni pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve probleme koji su se nagomilali. Republika Srpska je nepokolebljivo nastojala da zaštiti Dejtonski sporazum, koji garantuje decentralizovane temelje zemlje“, jasan je Nebenezja.

Naveo je da je Srpska više puta iznosila racionalne inicijative usmerene na dijalog, koje je "Sarajevo torpedovalo po nalogu zapadnih država".

„To se ogleda i u izveštaju koji je Vlada Republike Srpske sačinila o situaciji u BiH“, izjavio je Nebenzja.

SAD: Vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost

Zahvaljujući predstavniku Rusije, na sednici su se ponovo mogli čuti i najvažniji stavovi iz izveštaja Republike Srpske, koji je Savetu bezbednosti upućen 36. put.

Izveštaj vršioca dužnosti visokog predstavnika Luisa Krišoka, koji nije bio prisutan na sednici, predstavnica njegove matične zemlje protumačila je kao pripremu da BiH preuzme punu odgovornost za unutrašnja pitanja.

Sjedinjene Države će u tome, kaže, nastaviti da je podržavaju, kako je to i zacrtano u Dejtonu.

„Uspeh za visokog predstavnika znači podsticanje stabilne, bezbedne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da radi na ukidanju sopstvenog radnog mesta. Bliži smo nego ikada ispunjenju obećanja iz Dejtonskog sporazuma, prema kojem BiH preuzima odgovornost za sopstvene izazove, a njeni lideri predvode lokalna rešenja“, rekla je Tami Brus, zamenica predstavnika SAD u SB UN.

Sličan stav stigao je i iz Kine.

„I sistem visokog predstavnika i bonska ovlašćenja bili su posebni aranžmani, uspostavljeni za poseban period. Ne treba ih produžavati, a posebno ih ne treba učiniti trajnim“, istakao je Fu Cong, stalni predstavnik Kine pri UN-u.

Ovakva izlaganja nisu najbolje sela Denisu Bećiroviću, piše RTRS, koji je kao predsedavajući Predsedništva dobio priliku da se obrati na sednici. Posebno mu je, čini se, zasmetao stav Sjedinjenih Država, koji je, kaže, posledica lobiranja Republike Srpske.

„Njihov cilj je promeniti američku spoljnu politiku prema BiH i obezbediti međunarodnu podršku za secesiju“, kazao je Bećirović.

Osim Bećirovića, očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN, te predstavnici Velike Britanije i Francuske, koji se na tom mestu nadaju državljaninu Evropske unije.

Sednicu Saveta bezbednosti Bećirović je ponovo iskoristio i da nastavi sa optužbama na račun Republike Srpske i Srbije, za veličanje ratnih zločinaca i pritiske na Memorijalni centar u Srebrenici.

Predstavnik Srbije Radomir Ilić prisutne je podsetio da je reč o njegovim ličnim stavovima.

„Govoriti u ime BiH zahteva usaglašen stav unutar njenog kolektivnog Predsedništva. U odsustvu takve saglasnosti, kao što je danas slučaj, trebalo bi jasno navesti čiji se stavovi iznose“, jasan je Ilić.

Gotovo svi današnji govornici naglasili su da je izborni proces u BiH protekao bez problema, ali je predstavnik Hrvatske upozorio da pitanje legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda mora biti trajno rešeno.

Osim toga, jednoglasno je podržan i nastavak EUFOR-ove misije Altea za još 12 meseci.

Pogledajte i:

15:50

Radio Slobodna Evropa (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

EUFOR jednoglasno produžen, ali podjele oko BiH i ostanka OHR ostale duboke u Savjetu bezbjednosti

Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je u petak, 30. oktobra produžio mandat misije EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini za još godinu dana, dok su tokom rasprave o stanju u zemlji ponovo isplivale duboke podjele među međunarodnim akterima oko uloge Kancelarije visokog predstavnika (OHR), Republike Srpske i budućnosti Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Rezoluciju o EUFOR-u, koju je predložila Velika Britanija, podržalo je svih 15 članica Savjeta bezbjednosti.

Svi učesnici sjednice izrazili su saučešće zbog četiri osobe u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, odajući počast poginulim i povrijeđenim pripadnicima Misije.

EUFOR ima mandat i za korištenje sile u slučaju da je "sigurno i stabilno okruženje ozbiljno ugroženo, a postojeće sigurnosne strukture budu u opasnosti da se raspadnu".

EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji.

Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.

Savjet bezbjednosti raspravljao je i o izvještaju vršioca dužnosti visokog predstavnika Louisa Chrishocka, koji nije prisustvovao sjednici, a kojim se kritikuju potezi vlasti bh. entiteta Republika Srpska, koji se karakterišu i kao potezi na "de facto" odvajanju RS od BiH.

Ambasadorica UK: Pozivi na secesiju ugrožavaju mir i stabilnost

Ambasadorica Ujedinjenog Kraljevstva pri UN-u Barbara Woodward na početku obraćanja izrazila je saučešće zbog stradanja četiri osobe u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, odajući počast poginulim i povrijeđenim pripadnicima misije.

"Naše misli su sa porodicama i najbližima stradalih, kao i sa zajednicom EUFOR-a", rekla je Woodward.

Potom je pozdravila jednoglasno produženje mandata Misije EUFOR Althea za još 12 mjeseci, ocijenivši da njeno prisustvo i dalje ima ključnu ulogu u očuvanju mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini.

Istakla je da se moraju poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i politička nezavisnost BiH te da izvještaj vršioca dužnosti visokog predstavnika ukazuje na nastavak opstrukcija rada državnih institucija, neprovođenje odluka Ustavnog suda BiH i izostanak napretka u rješavanju pitanja državne imovine.

Woodward je rekla da Kancelarija visokog predstavnika i dalje ima "vitalnu i legitimnu ulogu" u Bosni i Hercegovini te naglasila da uslovi za zatvaranje OHR-a još nisu ispunjeni.

Osudila je i veličanje Ratka Mladića, nakon njegove smrti, podsjećajući da je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine te da se presude Haškog tribunala moraju poštovati.

"Retorika podjela, uključujući jednostrane pozive na secesiju ili uspostavljanje trećeg entiteta, nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom i predstavlja rizik za mir i stabilnost", poručila je ambasadorica Ujedinjenog Kraljevstva, pozivajući političke lidere da sarađuju na evropskoj i evroatlantskoj budućnosti Bosne i Hercegovine.

SAD podržale OHR i produženje mandata EUFOR-a

Predstavnica Sjedinjenih Američkih Država pri UN-u Tammy Bruce takođe je izrazila saučešće porodicama italijanskih pripadnika EUFOR-a koji su poginuli i povrijeđeni u padu helikoptera kod Brčkog.

"Njihova služba, rame uz rame s njihovim suborcima, dala je ključan doprinos miru i stabilnosti u Bosni i Hercegovini", poručila je.

Američka predstavnica je pozdravila i jednoglasno produženje mandata misije EUFOR Althea, ocjenjujući da ona i dalje ima važnu ulogu u očuvanju sigurnosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Istovremeno je podržala rad Kancelarije visokog predstavnika, navodeći da OHR pod vodstvom vršioca dužnosti visokog predstavnika Louisa Crishoka radi na osnaživanju domaćih lidera i pripremi institucija BiH za preuzimanje pune odgovornosti za upravljanje zemljom.

"Uspjeh visokog predstavnika podrazumijeva izgradnju stabilne, sigurne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da će samim tim njegova funkcija jednog dana postati suvišna", rekla je.

Prema njenim riječima, Bosna i Hercegovina je "bliže nego ikad ispunjenju obećanja Dejtonskog sporazuma", u kojem domaće institucije i politički lideri preuzimaju odgovornost za rješavanje izazova i pronalaženje lokalnih rješenja.

Nakon opštih izbora održanih početkom oktobra, pozvala je izabrane zvaničnike da bez odlaganja pristupe formiranju vlasti na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.

Dodala je da će Sjedinjene Države nastaviti podržavati suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, u skladu s principima utvrđenim Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Rusija ponovo traži gašenje OHR-a i brani pozicije Republike Srpske

Stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN-u Vasilij Nebenzja pozdravio je jednoglasno produženje mandata misije EUFOR Althea, uz očekivanje da će ona i dalje djelovati u okviru "strogo dogovorenih parametara" i imati stabilizirajuću ulogu u očuvanju mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini.

Istovremeno je izrazio saučešće porodicama italijanskih vojnika poginulih u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog.

Govoreći o političkoj situaciji u BiH, Nebenzja je ocijenio da u zemlji i dalje postoje "hronične sistemske protivrječnosti" i izražene međuetničke tenzije, zbog čega, kako je rekao, Savjet bezbjednosti UN ne može odustati od praćenja provođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Ponovio je dugogodišnji stav Moskve da Kancelarija visokog predstavnika nema legitimitet bez potvrde Savjeta bezbjednosti UN-a, odbacujući legitimitet i vršioca dužnosti visokog predstavnika Louisa Crishocka.

Tvrdi da Dejtonski sporazum ne poznaje funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika i da takva pozicija nema pravna ovlaštenja.

"Insistiramo na brzom ukidanju ovog vanjskog protektorata i ukidanju funkcije visokog predstavnika bez ikakvih dodatnih uslova", rekao je Nebenzja.

Ruski ambasador pozdravio je održavanje opštih izbora, navodeći da su protekli mirno, te posebno istakao da je "nakon osam godina u Predsjedništvo BiH izabran legitimni predstavnik hrvatskog naroda".

Kina poručila da o budućnosti BiH trebaju odlučivati njeni građani

Predstavnik Kine Sun Lei pozdravio je jednoglasno produženje mandata misije EUFOR Althea i izrazio saučešće porodicama italijanskih vojnika stradalih u padu helikoptera kod Brčkog.

Osvrćući se na pitanje Kancelarije visokog predstavnika, predstavnik Kine rekao je da su institucija visokog predstavnika i bonska ovlaštenja bili "posebni aranžmani za posebno razdoblje" te da ih ne treba produžavati niti pretvarati u trajno rješenje.

"Sudbina Bosne i Hercegovine treba biti u rukama njenog naroda, a o državnim poslovima trebaju samostalno odlučivati njeni građani", poručio je, pozivajući međunarodnu zajednicu da poštuje suverenitet BiH i izbjegava miješanje u njena unutrašnja pitanja.

Kineski diplomata pozvao je političke aktere u BiH da iskoriste postizborni period za jačanje međusobnog povjerenja, nastavak dijaloga i što skorije formiranje vlasti na svim nivoima.

"Dva entiteta, tri konstitutivna naroda i sve političke stranke trebaju pokazati međusobnu toleranciju, jačati povjerenje i uzdržati se od konfrontirajuće retorike", poručio je.

Bećirović upozorio na pokušaje secesije i zatražio očuvanje OHR-a

Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović poručio je pred članicama Savjeta bezbjednosti UN-a da su rezultati višedecenijske implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma ugroženi djelovanjem vlasti u Republici Srpskoj, koje je optužio da pokušavaju potkopati sporazum i stvoriti pretpostavke za secesiju.

"Separatističko rukovodstvo bosanskog entiteta Republika Srpska pokušava stvoriti pretpostavke za secesiju. Zato moramo i u Vijeću sigurnosti UN-a jasno naglasiti da bi bilo kakav pokušaj secesije značio rušenje mira i Dejtonskog mirovnog sporazuma", rekao je Bećirović.

On je upozorio da rukovodstvo RS nastoji oslabiti mandat visokog predstavnika, instituciju Ustavnog suda BiH i preuzeti državnu imovinu Bosne i Hercegovine. Istakao je da bi slabljenje OHR-a, Ustavnog suda i državnih pravosudnih institucija imalo "katastrofalne posljedice po mir i sigurnost Bosne i Hercegovine i cijele regije".

Bećirović je podržao produženje mandata misije EUFOR Althea, ocjenjujući da sigurnosna situacija i dalje zahtijeva vjerodostojno međunarodno prisustvo.

Pozvao je međunarodnu zajednicu da pruži punu podršku visokom predstavniku, razmotri ponovno uvođenje ciljnih sankcija protiv aktera destabilizacije i podrži brži put BiH ka članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji.

Govoreći o pitanju OHR-a, naglasio je da se o njegovom zatvaranju može razgovarati tek nakon ispunjavanja ranije zacrtanih uslova .

Bećirović je kritikovao i odavanje vojnih i državnih počasti Ratku Mladiću u Srbiji, kao i prisustvo zvaničnika RS sahrani Biljane Plavšić osuđene za zločine protiv čovječnosti u Banjaluci, ocjenjujući da veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca predstavlja prijetnju procesu pomirenja.

Rasprava Srbije i BiH nakon Bećirovićevog obraćanja

Predstavnik Srbije Radomir Ilić poručio je da Beograd podržava suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i ustavni poredak uspostavljen Dejtonskim mirovnim sporazumom, ističući princip "jedna država, dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda".

Pozvao je na što skorije formiranje vlasti nakon oktobarskih izbora i nastavak unutrašnjeg dijaloga o otvorenim političkim pitanjima.

Ilić je odbacio kritike iznesene na račun Srbije zbog organizacije sahrane Ratka Mladića, navodeći da je skup organizovala porodica, dok su srbijanske vlasti pružile logističku i sigurnosnu podršku.

Takođe je ustvrdio da stavovi koje je iznio predsjedavajući Predsjedništva BiH Denis Bećirović nisu usaglašena pozicija Predsjedništva BiH.

U ime Hrvatske, Hrvoje Ćurić ponovio je podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, ali i principu jednakopravnosti tri konstitutivna naroda.

Pozdravio je izbor hrvatskog člana Predsjedništva BiH "s demokratskom podrškom hrvatskih birača", ocijenivši to važnim za legitimitet institucija, te ponovio stav Zagreba da su izmjene izbornog zakonodavstva i dalje potrebne.

Ćurić je istovremeno kritikovao i secesionističku retoriku i pokušaje političke centralizacije, ocijenivši da oba pristupa podrivaju dejtonski ustavni okvir.

Nakon obraćanja Srbije i Hrvatske, za riječ se javio ambasador BiH pri UN-u Zlatko Lagumdžija, koji je odgovorio na zamjerke srbijanske delegacije.

Poručio je da je Denis Bećirović kao predsjedavajući Predsjedništva BiH imao puno pravo da govori u ime države, te kritikovao odnos zvaničnog Beograda prema nasljeđu ratova devedesetih.

Govoreći o sahrani Ratka Mladića, Lagumdžija je rekao da su kritike iznesene "u ime žrtava", podsjetivši da je Mladić pred međunarodnim sudom osuđen za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine.

Na to je Ilić zatražio riječ i poručio da optužbe na račun susjeda neće doprinijeti rješavanju problema u BiH, ocjenjujući da je zemlji potreban novi ciklus političke saradnje i kompromisa nakon izbora.

U kratkoj replici Lagumdžija je izrazio nadu da će i BiH i Srbija ući u novo razdoblje regionalne saradnje zasnovane na "istini, pravdi i međusobnom razumijevanju".

Uoči sjednice objavljeno je da su članice Savjeta bezbjednosti nastojale izbjeći nova sporenja oko Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

Na to je ukazao Security Council Report, nevladina organizacija koja prati rad Savjeta bezbjednosti UN, ali nije njegov zvanični dio.

Prema njihovim navodima, zemlje članice bile su sklone jednostavnom produženju mandata EUFOR-a kako bi očuvale konsenzus i izbjegle ponovno otvaranje politički osjetljivih pitanja povezanih sa OHR-om.

Šta piše u izvještaju vršioca dužnosti visokog predstavnika?

Izvještaj vršioca dužnosti visokog predstavnika, koji obuhvata period od 16. aprila do 15. oktobra 2026. godine, upozorava da su vlasti Republike Srpske nastavile aktivnosti koje, kako se navodi, predstavljaju dio "šire strategije usmjerene ka de facto odvajanju Republike Srpske od ustavnog i pravnog okvira Bosne i Hercegovine".

Kao najznačajniji primjeri izdvajaju se nastavak osporavanja nadležnosti državnih institucija, nepriznavanje pojedinih odluka Ustavnog suda BiH, kao i najave vraćanja entitetskih nadležnosti u oblastima odbrane, granične kontrole, obavještajnog sektora i indirektnog oporezivanja.

Posebna pažnja posvećena je i najavi usvajanja novog ustava Republike Srpske.

U izvještaju se navodi da su vlasti RS nakon oktobarskih izbora nastavile zagovarati donošenje novog ustava, dok je predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najavio da bi taj dokument mogao biti usvojen 9. januara 2027. godine.

"Takvi potezi predstavljaju ozbiljan izazov suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku Bosne i Hercegovine uspostavljenom Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma", upozorava se u izvještaju.

Dokument se osvrće i na događaje nakon smrti Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske kojeg je Haški tribunal pravosnažno osudio za genocid i druge ratne zločine.

Navodi se da su u Republici Srpskoj organizovane komemoracije i drugi javni događaji koje OHR ocjenjuje kao nastavak veličanja osuđenih ratnih zločinaca i podrivanja procesa pomirenja u BiH.

Suprotno tome, Vlada Republike Srpske u svom izvještaju Savjetu bezbjednosti, ističe da ostaje opredijeljena za Dejtonski sporazum i ustavni poredak BiH.

U izvještaju se takođe traži zatvaranje OHR-a, uz ocjenu da je period međunarodnog upravljanja zemljom završena faza i da političke procese treba prepustiti domaćim institucijama.

18:15

Kurir (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 17 sati 16 min posle prvog

RUSKI AMBASADOR BRANIO STAVOVE REPUBLIKE SRPSKE: Nebenzja zatražio hitno zatvaranje OHR i ukidanje funkcije visokog predstavnika

- Poručio je da u BiH i dalje postoje ozbiljne međuetničke i sistemske tenzije, pa Savet bezbednosti ne može da se povuče iz procesa. - Nebenzja je optužio zapadne zemlje za mešanje u unutrašnje poslove BiH i rekao da… Ceo tekst

- Poručio je da u BiH i dalje postoje ozbiljne međuetničke i sistemske tenzije, pa Savet bezbednosti ne može da se povuče iz procesa.

- Nebenzja je optužio zapadne zemlje za mešanje u unutrašnje poslove BiH i rekao da Republika Srpska dosledno štiti Dejtonski sporazum.

Ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama (UN) Vasilij Nebenzja zatražio je na današnjoj sednici Saveta bezbednosti o stanju u BiH hitno zatvaranje Kancalarije visokog predstavnika (OHR) i ukidanje funkcije visokog predstavnika bez dodatnih uslova.

Nebenzja je ocenio da u BiH i dalje postoje "hronične sistemske suprotnosti" i da su međuetnički problemi i dalje akutni, dodavši da se zbog toga Savet bezbednosti ne može povući iz procesa rešavanja stanja u BiH.

On je pozdravio je produženje misije EUFOR-a u BiH i izrazio saučešće povodom pada helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, dodavši da mirovna misija EU u BiH treba da imati stabilizirajuću ulogu u očuvanju mira i bezbednosti, u strogo dogovorenim okvirima.

Nebenzja je dalje rekao da su izbori u BiH protekli mirno, uprkos "raznim pokušajima spoljnih sila" da utiču na pripreme i ishod, ističući da su konstitutivni narodi u potpunosti iskoristili svoja demokratska prava.

"Posle osam godina pauze u Predsedništvo BiH izabran je legitimni predstavnik hrvatskog naroda. Uvereni smo da će ova pravedna konfiguracija pomoći stabilizaciji situacije u BiH", ocenio je on.

Pozvao je stranke u BiH da brzo formiraju vlast na svim nivoima, izražavajući uverenje da će nova vlast rešavati političke i pravne probleme koji su, kako je ocenio, "nasleđeno od takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita".

Ruski ambasador je ponovio da je Moskva upozoravala zapadne zemlje da "manipulišu imenovanjem visokog predstavnika mimo Saveta bezbednosti UN-a", dodavši da se OHR "besramno koristi kao instrument za mešanje u unutrašnje poslove suverene države i za kontrolu rada njenih zakonodavnih, pravosudnih, policijskih i izbornih institucija".

Odbacio je i pokušaje da se glavni zamenik visokog predstavnika Luis Krišok predstavi kao "vršilac dužnosti visokog predstavnika", ističući da Dejtonski sporazum ne predviđa takvu poziciju, te da ovlaštenja može imati samo visoki predstavnik kojeg potvrdi Savet bezbednosti.

Nebenzja je dalje optužio zapadne zemlje da "krivicu za probleme koje su same izazvale u BiH prebacuju na Republiku Srpsku", ocenivši da je "lakše za sve kriviti Srbe i njihove lidere kada pokušavaju voditi nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve nagomilane probleme".

On je naveo da RS dosledno štiti Dejtonski sporazum, pozvavši članove Saveta bezbednostida da "pažljivo" pročitaju izveštaj Vlade RS o stanju u BiH.

"Ukazivali smo problematičnost imenovanja visokog predstavnika. Zapadne kolege su, uprkos tome, nastavile raditi na svom principu. Ne vidimo da su zapadne kolege danas spremnije da pronađu rešenje", naveo je Nebenzja, koji je BiH nazvao protektoratom.

Prema njegovim rečima, zbog toga će cenu platiti građani BiH, jer to pitanje utiče na pitanje suverene države.

Kurir.rs/Beta

19:15

Informer (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 18 sati 15 min posle prvog

Udarno! Rusi zagrmeli u UN o Srbima: Moskva hitno traži jednu stvar, ovo mora da se obavi što pre

Rusija zahteva hitno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini i potpuno ukidanje funkcije visokog predstavnika, bez ikakvih dodatnih uslova, poručio je ruski ambasador pri Ujedinjenim… Ceo tekst

On je na sednici Saveta bezbednosti UN optužio zapadne zemlje da su od BiH napravile protektorat, a da odgovornost za političku krizu pokušavaju da prebace na Republiku Srpsku.

Nebenzja je tokom obraćanja u Njujorku, 30. oktobra, ocenio da međunarodna zajednica nastavlja da se meša u unutrašnje poslove BiH, uprkos višegodišnjim upozorenjima Moskve da je takva praksa suprotna njenom suverenitetu.

- Ukazivali smo na problematičnost imenovanja visokog predstavnika. Zapadne kolege su, uprkos tome, nastavile da postupaju po svom. Ne vidimo da su danas spremnije da pronađu rešenje - izjavio je ruski diplomata.

Prema njegovim rečima, BiH se i dalje suočava sa hroničnim sistemskim protivrečnostima i ozbiljnim međuetničkim problemima, zbog čega Savet bezbednosti ne može da se povuče iz praćenja sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Nebenzja je posebno kritikovao način na koji je prethodni visoki predstavnik Kristijan Šmit preuzeo funkciju, podsećajući da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

Rusija je, kako je naveo, zajedno sa Kinom pokušala da otvori to pitanje, ali su zapadne države odbile predloženo rešenje.

- OHR se besramno koristi kao instrument za mešanje u unutrašnje poslove suverene države -poručio je Nebenzja.

On je optužio Kancelariju visokog predstavnika da nastoji da kontroliše zakonodavne, pravosudne, policijske i izborne institucije BiH, umesto da doprinosi političkoj stabilnosti i međunacionalnom pomirenju.

Dodao je da OHR nema pravo ni da odlučuje koji su trgovinski i ekonomski partneri prihvatljivi za Bosnu i Hercegovinu.

Moskva osporila ovlašćenja Luisa Krišoka

Ruski ambasador posebno je osporio pravni osnov po kojem američki diplomata Luis Krišok obavlja dužnost vršioca dužnosti visokog predstavnika.

Krišok je preuzeo funkciju 1. jula 2026. godine, nakon ostavke Kristijana Šmita, na osnovu odluke Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira.

Nebenzja, međutim, tvrdi da Dejtonski sporazum ne poznaje funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika i da neophodna ovlašćenja može imati samo osoba čije je imenovanje potvrdio Savet bezbednosti UN.

- Pokušaji da se prvi zamenik visokog predstavnika Luis Krišok predstavi kao vršilac dužnosti visokog predstavnika nemaju nikakvo pravno utemeljenje - rekao je Nebenzja.

Iz OHR-a, s druge strane, tvrde da Krišok raspolaže svim ovlašćenjima visokog predstavnika, uključujući bonska ovlašćenja, i da je njegovo imenovanje obezbedilo kontinuitet rada institucije.

Ruski diplomata odbacio je takvo tumačenje i ponovio da Moskva neće podržati nastavak rada OHR-a.

Zatražio je da se kancelarija zatvori bez novih političkih uslova, upozoravajući da će cenu dosadašnje politike zapadnih država ponovo platiti građani BiH.

Nebenzja stao u odbranu Republike Srpske

Govoreći o Republici Srpskoj, Nebenzja je optužio zapadne zemlje da odgovornost za političke probleme koje su same izazvale pokušavaju da prebace na Banjaluku.

- Lakše je za sve kriviti Srbe i njihove lidere kada pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve nagomilane probleme - izjavio je ruski ambasador.

Prema njegovoj oceni, Republika Srpska dosledno brani Dejtonski sporazum i decentralizovano uređenje BiH, dok inicijative Banjaluke za unutrašnji dijalog nailaze na protivljenje Sarajeva.

Nebenzja tvrdi da su takvi predlozi odbacivani pod uticajem zapadnih država, zbog čega je pozvao članice Saveta bezbednosti da pažljivo prouče izveštaj Vlade Republike Srpske o stanju u BiH.

On je naglasio da Dejtonski sporazum ostaje jedina prihvatljiva osnova za uređenje zemlje i očuvanje ravnopravnosti tri konstitutivna naroda.

Osvrnuo se i na opšte izbore održane 4. oktobra, ocenivši da su protekli mirno, uprkos pokušajima spoljnih aktera da utiču na njihov ishod.

Posebno je pozdravio činjenicu da je, kako je naveo, posle osam godina u Predsedništvo BiH izabran legitiman predstavnik hrvatskog naroda.

Ruski diplomata izrazio je očekivanje da će novi sastav Predsedništva doprineti stabilizaciji političkih prilika i pozvao stranke da što pre formiraju vlast na svim nivoima.

Prema njegovim rečima, nova vlast moraće da rešava i političke i pravne probleme koje je za sobom ostavio Šmit.

Radnik Zaporoške nuklearne elektrane poginuo je u napadu drona dok je električnim trotinetom išao na posao u Energodaru, saopštila je u petak uprava elektrane, optužujući Oružane snage Ukrajine (OSU) za namerni napad na njeno osoblje.

Rusija je, prema izveštajima OSINT istraživača, izgubila još jedan višenamenski lovac pete generacije Su-57, čija se vrednost procenjuje na 50 do 100 miliona dolara.

Rusija neće pristati na prekid vatre koji bi Ukrajini omogućio da predahne, obnovi vojne kapacitete i nastavi borbe, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Evropske zemlje neće neposredno učestvovati u predstojećim pregovorima Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u Abu Dabiju, poručio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!

Zima je na pragu, a u selima u zapadnoj Srbiji ovih dana drvosečama i cepačima pune su ruke posla. Evo koje drvo najbolje gori i koliko košta da vam se isporuči do kuće.

Gostujući na Informer TV, lider opozicije Aleksandar Vučić otkrio je zašto blokaderi napadaju manastir Tumane, pa se osvrnuo i na to kako su uništili spomenik Milici Rakić.

Lider srpske opozicije Aleksandar Vučić otkrio je tokom večerašnjeg ekskluzivnog intervjua na Informer televiziji da su tri fabrike najavile odlazak iz Srbije samo pet dana nakon izbora.

Student D. M. (25) osuđen je na godinu i po dana zatvora zbog pretnji smrću studentima i profesorima Filozofskog fakulteta u Splitu, nedozvoljenog posedovanja ručne bombe i serije skrnavljenja grobova na groblju Lovrinac.

T. K. (45) osuđen je nepravosnažno na 10 meseci zatvora i produžen mu je pritvor nakon što je u Mirlović Polju kod Ružića mesecima terorisao rođenu tetku, preteći joj da će joj poklati sve životinje i pobiti ukućane.

Policijski službenici Kantona Sarajevo uhapsili su A. M. (29) iz Sarajeva nakon pretresa na području Novog Sarajeva, gde je pronađeno oko 780 grama marihuane i spida, kao i ručna bomba.

Muškarac D. R. iz Kumanova suočiće se sa krivičnom prijavom zbog sumnje da je od februara do oktobra ove godine seksualno zlostavljao dete mlađe od 15 godina.

Suđenje optuženima za ubistva državljana Srbije, Filipa Marjanovića (23) i Vukašina Gošovića (20), u selu Jelenak kod Danilovgrada, nastavljeno je prekjuče u Višem sudu u Podgorici.

Poljski poslanik Slavomir Mentzen objavio je pismo zamenika glavnog komandanta policije Poljske, upućeno svim regionalnim komandantima policije, uključujući i komandanta policije u Varšavi.

U Kalinjingradskoj oblasti došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom nakon aktiviranja sistema za vanrednu zaštitu u Termoelektrani broj 2.

Nemački list Berliner Cajtung objavio je kritički osvrt na ulogu visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas u pokušajima pronalaženja rešenja za sukob u Ukrajini.

Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.

Kada birate cvetni aranžman koji ćete pokloniti za slavu izbegavajte karanfile i hrizanteme jer su decenijama unazad vezuju za tužne trenutke i veruje se da prizivaju nesreću.

Mnoge žene misle da je za lepu, sjajnu i zaglađenu kosu neophodno koristiti skupe preparate i odlaziti na brojne tretmane. Međutim, profesionalni frizeri često ističu da izgled kose u velikoj meri zavisi od svakodnevne nege, ali i načina na koji je sušimo nakon pranja.

Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".

Zoran Šijan je u mladosti bio uspešan sportista i kik-bokser, ali je tokom devedesetih njegovo ime postalo poznato i zbog veza sa beogradskim podzemljem, a o tome kakav je bio kao čovek govorila je i njegova pastorka pevačica Jelena Vučković.

Popularni voditelj Milan Milošević se jednom prilikom, u emisiji "Demanti", prisetio anegdote kada je kao novinar u štampi pisao o intimnim odnosima poznatog pevača i jedne starlete.

Supruga voditelja Ognjena Amidžića, voditeljka Mina Naumović, podelila je simpatičan porodični trenutak i otkrila kako njihov sin Perun sve više pokazuje interesovanje za kulinarstvo.

31. okt

Intermagazin (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 24 sata posle prvog

Rusija u SB UN: Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum - INTERMAGAZIN

Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja. Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH pozdravio… Ceo tekst

Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika, rekao je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja.

Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH pozdravio jednoglasno usvajanje produžetka mandata EUFOR-a, te dodao da je Rusuja to podržala.

Naveo je da u je u BiH i dalje traju hronične sistemske kontradikcije.

„Intenzitet međuetničkih problema i dalje je oštar. Zbog toga Savet bezbednosti ne može sebi priuštiti da se povuče iz procesa rešenja u BiH“, jasan je Nebenzja.

Podsetio je na održane izbore u BiH.

Pozvao je na brzo formiranje vlasti od predstavnika naroda u BiH.

Istakao je da je stalno prisustvo OHR-a u BiH nespojivo sa njenim suverenitetom i nije opravdano.

Naveo je da je Srpska više puta iznosila racionalne inicijative usmerene na dijalog, koje je „Sarajevo torpedovalo po nalogu zapadnih država“.

„To se ogleda i u izveštaju koji je Vlada Republike Srpske sačinila o situaciji u BiH“, izjavio je Nebenzja.

SAD: Vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost

Zahvaljujući predstavniku Rusije, na sednici su se ponovo mogli čuti i najvažniji stavovi iz izveštaja Republike Srpske, koji je Savetu bezbednosti upućen 36. put.

Sjedinjene Države će u tome, kaže, nastaviti da je podržavaju, kako je to i zacrtano u Dejtonu.

Sličan stav stigao je i iz Kine.

„Njihov cilj je promeniti američku spoljnu politiku prema BiH i obezbediti međunarodnu podršku za secesiju“, kazao je Bećirović.

Predstavnik Srbije Radomir Ilić prisutne je podsetio da je reč o njegovim ličnim stavovima.

Osim toga, jednoglasno je podržan i nastavak EUFOR-ove misije Altea za još 12 meseci.

(Sputnjik)

10:54

NIN (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 33 sata 54 min posle prvog

SAD odobrile prodaju 500 raketa „patriot“ Ukrajini za 2,1 milijardu dolara

24.10. 2026. Zelenski je rekao da se ne oseća kao da su SAD izdale Ukrajinu, ali je izrazio žaljenje zbog nedostatka američke pomoći. Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za… Ceo tekst

24.10.

2026.

Zelenski je rekao da se ne oseća kao da su SAD izdale Ukrajinu, ali je izrazio žaljenje zbog nedostatka američke pomoći.

Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za protivvazdušne raketne sisteme "patriot" Ukrajini za ukupno 2,1 milijardu dolara, saopštio je Biro za političko-vojna pitanja Stejt departmenta.

24.10.

2026.

Zelenski je rekao da se ne oseća kao da su SAD izdale Ukrajinu, ali je izrazio žaljenje zbog nedostatka američke pomoći.

18.10.

2026.

Prema Zelenskom, udari su nastavljeni i tokom protekle noći, kada su pogođene trafostanice u četiri ukrajinske oblasti.

Napominje se da će sredstva za kupovinu obezbediti partneri i saveznici Ukrajine, objavio je Insajd Difens. Ukrajina je zatražila kupovinu 500 raketa "patriot", rezervnih delova i prateće opreme, kao i logističkih i softverskih usluga. Stejt department je napomenuo da bi prodaja trebalo da ojača integrisani sistem protivvazdušne i raketne odbrane Ukrajine i podrži rad postojećih kompleksa "patriot" radi suprotstavljanja vazdušnim pretnjama.

"Lokid Martin", sa sedištem u Betesdi u Merilendu, identifikovan je kao glavni izvođač radova. Nabavka će biti finansirana doprinosima Kanade, Nemačke i Norveške u okviru programa JUMPSTART, kao i nacionalnim sredstvima prikupljenim putem kredita Evropske unije za podršku Ukrajini. Za ovu nabavku neće biti korišćena sredstva SAD, objavio je Ukrinform. Predsednik Volodimir Zelenski je nedavno izjavio da Ukrajina već skoro mesec dana čeka potpis američkog ministra rata Pita Hegseta o isporuci raketa "patriot" i NASAMS.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je američkoj administraciji na odobrenju prodaje Ukrajini 500 presretača PAC-3 za sistem protivvazdušne odbrane Patriot, ali je zatražio od američkih partnera da pronađu način da te rakete budu isporučene već tokom predstojeće zime, kada su Ukrajini najpotrebnije za odbranu od ruskih napada.

Zelenski je u objavi na društvenoj mreži Iks naveo da bi 500 presretača predstavljalo značajnu količinu i moglo da čini efikasan odbrambeni paket, ali je ukazao da bi, prema informacijama koje je Ukrajina dobila, isporuke mogle da počnu tek za nekoliko godina. On je zatražio da SAD i drugi partneri Ukrajini tokom zime 2026-2027. obezbede po 100 presretača mesečno, odnosno ukupno 500 raketa u narednim mesecima, kako bi se zaštitila ukrajinska teritorija od ruskih balističkih raketa.ž

Prema njegovim rečima, Rusija svakodnevno napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a samo tokom prve dve nedelje oktobra izvela je više od 30 napada na ključne delove elektroenergetske mreže. Zelenski je naveo da su mete ruskih napada sistemi za snabdevanje električnom energijom, grejanje i vodu, kao i mostovi, ocenjujući da je cilj napada ugrožavanje života u ukrajinskim gradovima i zajednicama.

Ukrajinski predsednik smatra da bi presretači koji se trenutno nalaze u skladištima SAD, evropskih i drugih partnera trebalo da budu isporučeni Ukrajini tokom predstojeće zime, dok bi zalihe partnera bile obnovljene u narednim godinama, na osnovu već ugovorene proizvodnje koju su, kako je naveo, Ukrajina i njeni partneri već platili. Zelenski je zahvalio američkom predsedniku Donaldu Trampu, Stejt departmentu i američkoj administraciji na odobrenju, navodeći da je o presretačima PAC-3 nedavno razgovarao i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

"Tražimo odluke koje mogu da garantuju zaštitu života - ne prekosutra ili negde kasnije, već upravo u trenutku kada pretnja postoji, kada Rusija ubija i razara", poručio je Zelenski. Kako je juče navedeno, Stejt department je odobrio moguću prodaju 500 raketa PAC-3 MSE za protivvazdušne raketne sisteme Patriot Ukrajini za ukupno 2,1 milijardu dolara, saopštio je danas Biro za političko-vojna pitanja Stejt departmenta.

28.10.

2026.

Broj domaćih kompanija koje posluju u oblasti poljoprivrede i prerađivačke industrije na listi „Sto naj“ preduzeća u 2025. je svega pet.

31.10.

2026.

Porodice žrtava okupljene su u Toledu, gde im je Civilna garda saopštila da se "pripreme za najgore", preneo je Pais.

31.10.

2026.

Očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN i predstavnici Britanije i Francuske.

31.10.

2026.

"Ukoliko želite da protestujete u Holandiji, možete to da činite na svim mestima i na sve načine, ali nemojte se loše ponašati."