После два дана дипломатије, у Ослу, главном граду Норвешке, и у руском Санкт Петербургу, намеће се питање – да ли се ближи крај рата у Украјини? Добри и конструктивни, тако је норвешки премијер описао разговоре… Цео текст
После два дана дипломатије, у Ослу, главном граду Норвешке, и у руском Санкт Петербургу, намеће се питање – да ли се ближи крај рата у Украјини?
Добри и конструктивни, тако је норвешки премијер описао разговоре украјинског председника Владимира Зеленског, Стива Витфкофа, специјалног изасланика америчког председника, и представника Европске уније.
У Ослу се чула идеја о трилатералном састанку на нивоу лидера.
Постојала је нада да ц́е одлазак Виткофа у Русију отворити пут за сусрет председника Владимира Путина, Зеленског и Доналда Трампа, како би се договорио прекид борби.
Међутим, Путин је показао мало воље да седне за исти сто са Зеленским, осим ако тај сто није у Москви.
Из Кремља поручују да би могли да буду спремни за наставак трилатералних разговора у новембру у Абу Дабију, али само на техничком нивоу.
„Предстоји још много важног посла“, објавио је Виткоф на платформи Иксу, уз тврдњу да је „председник Трамп и даље посвец́ен окончању рата…“.
За мене је изјава дана дошла од Јурија Ушакова, Путиновог саветника за спољну политику, који је учествовао у разговорима у Санкт Петербургу.
Ушаков је рекао да је Виткоф обавестио Путина о разговорима у Ослу и, према виђењу америчког дипломате, о „новим приступима Европљана и Кијева“.
Саветник Кремља очигледно није био импресиониран оним што је чуо.
„Када је реч о решавању украјинске кризе, ту није било много тога корисног“, прокоментарисао је Ушаков.
Касније га је руска државна телевизија питала о изгледима за мир.
„Не знам колико смо близу“, рекао је Ушаков, „али ствари се крец́у у том правцу“.
Све је то прилично неодређено.
Чини се да Путин не осец́а притисак да оконча рат.
Зна да је украјинска противваздушна одбрана под великим притиском.
Зна да долази зима и вероватно хладно време види као прилику да снажним ударима примора Украјину на предају.
Зна се и да је у Белој куц́и председник који очигледно жели боље, јаче и исплативије односе са Москвом.
Трамп је недавно суспендовао неке санкције Москви, пристао на куповину руског дизела и упутио оштре критике Зеленском.
Русији то сасвим одговара.
Тиме се ублажава притисак на председника у Кремљу.
„Трамп је једини лидер у западном свету који чини нешто за мир“, каже Јевгениј Попов, руски посланик и телевизијски водитељ.
„Ради нешто за мир, али мир под вашим условима?“, узврац́ам.
„Да ли је то оно што желите?“
„Наравно!“
Трилатерални сусрет Путина, Зеленског и Трампа можда није на помолу.
Међутим, следец́ег месеца у Кини, на маргинама самита АПЕЦ-а, могао би да буде одржан састанак Путина, Трампа и Сија Ђинпинга.
Поједини коментатори овде га вец́ називају „Нова Јалта“, алудирајуц́и на конференцију из 1945. године, на којој су Јосиф Стаљин, Винстон Черчил и Френклин Рузвелт испланирали политичку и територијалну реорганизацију послератне Европе.
„Русија, Кина и САД су тренутно једине суперсиле на свету“, каже Јевгениј Попов.
„Наравно, за цео свет би било добро када би се наши лидери састали у Кини.“
После скоро пет година рата, то би Путина довело тачно тамо где жели да буде – за главни сто светске политике.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
