РИА Новости: Промена власти у Србији не значи и окретање леђа Русији

Хронологија

1. 27. окт
   Политика (отвара се у новом прозору)

   РИА Новости: Промена власти у Србији не значи и окретање леђа Русији

   Победа Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији пре свега је последица дубоке унутрашње политичке кризе, а не опредељења грађана за радикалну промену спољнополитичког курса земље. Иако је досадашња… Цео текст

   Победа Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији пре свега је последица дубоке унутрашње политичке кризе, а не опредељења грађана за радикалну промену спољнополитичког курса земље. Иако је досадашња власт Александра Вучића претрпела изборни пораз, аналитичари са којима је разговарала руска агенција РИА Новости сматрају да нема основа за закључак да ће ново руководство Србије окренути леђа Москви и своју политику у потпуности подредити Бриселу.

   Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, Студентска листа освојила је 52,71 одсто гласова, односно 140 посланичких мандата, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” добила 39,17 одсто гласова и 104 мандата. Вучић је признао изборни пораз и пре објављивања званичних резултата, чиме је отворен пут за промену власти после дугогодишње доминације Српске напредне странке.

   РИА Новости у анализи изборног исхода посебну пажњу посвећује питању будућих односа Београда и Москве, указујући на то да политичка разноликост победничког покрета, али и традиционалне везе Србије и Русије, отежавају предвиђање спољнополитичких потеза будуће владе.

   Бондаренко: Победа Студентске листе не значи да је Србија пала под контролу Брисела

   Директор Фондације за прогресивну политику Олег Бондаренко оцењује за РИА Новости да би било преурањено изводити закључке о будућој спољној политици Србије само на основу резултата парламентарних избора.

   Према његовим речима, Студентска листа окупила је идеолошки, политички и друштвено различите групе, чији је главни заједнички именитељ било незадовољство претходном влашћу.

   Бондаренко сматра да изборна победа таквог покрета сама по себи не значи да ће Србија прећи под политичку контролу Брисела, нити да ће нова власт аутоматски преузети све спољнополитичке ставове Европске уније.

   Он указује на то да је тек потребно видети како ће победничка коалиција функционисати када се са заједничког противљења претходној власти пређе на конкретне одлуке о управљању државом.

   Руски аналитичар не искључује ни могућност нових превремених парламентарних избора, уколико политичке разлике унутар победничког покрета отежају формирање и функционисање стабилне владе.

   Бондаренко истовремено оцењује да Александар Вучић, упркос изборном поразу, није изгубио политички значај. Чињеница да је његова листа задобила подршку приближно 40 одсто бирача, према његовом мишљењу, оставља простор за његов евентуални политички повратак.

   Ентина: Избори су били референдум о поверењу Вучићу

   Јекатерина Ентина, руководилац Одељења за црноморско-медитеранске студије Института за Европу Руске академије наука, сматра да су ванредни парламентарни избори у Србији по свом политичком значењу представљали својеврстан референдум о поверењу Александру Вучићу.

   Како објашњава за РИА Новости, дуготрајна политичка криза, протестни покрет и незадовољство делом институција и јавности створили су услове у којима је гласање превазишло уобичајено надметање изборних програма.

   Ентина не искључује могућност да су страни политички чиниоци покушавали да утичу на дешавања у Србији, али наглашава да висока излазност и обим подршке Студентској листи указују на снажно незадовољство унутар самог српског друштва.

   Према њеној оцени, изборни резултат не може се објаснити искључиво спољним утицајем, већ се мора посматрати у контексту политичких и друштвених процеса који су трајали готово две године.

   Она такође сматра да Студентска листа, упркос изборном успеху, није политички хомогена организација.

   Њене чланове повезују захтеви за променом власти, борбом против корупције и реформом институција, али међу њима постоје разлике у политичким уверењима и погледима на будући развој Србије.

   Због тога Ентина не искључује могућност да се победнички покрет временом подели на више самосталних политичких странака, нарочито када се буде одлучивало о конкретним економским, институционалним и спољнополитичким питањима.

   Косово и Метохија остају кључно питање

   Посебну пажњу руски аналитичари посвећују односу будуће власти према Косову и Метохији, као једном од најважнијих питања српске државне политике.

   Ентина указује на то да значајан део српског друштва подржава сарадњу са Европском унијом, али да такво опредељење не подразумева спремност на одустајање од националних интереса.

   Према њеном тумачењу, управо питање Косова и Метохије показује ограничења могућег приближавања Србије западним политичким ставовима.

   Она наводи да представници Студентске листе не намеравају да признају независност такозваног Косова, као и да су поједини припадници тог покрета критиковали Вучића због уступака које му приписују у преговорима о покрајини.

   То, према оцени руске аналитичарке, показује да промена власти не мора да значи и промену основних државних позиција Србије.

   Хоће ли Србија увести санкције Русији

   РИА Новости наводи да ће једно од најосетљивијих питања за будућу власт бити однос према Русији, нарочито у контексту захтева за усклађивање спољне политике Србије са политиком Европске уније.

   Вучић је током предизборне кампање упозоравао на могућност снажнијег страног утицаја на политику Београда, тврдећи да његове противнике подржавају поједине европске земље које се противе политици америчког председника Доналда Трампа.

   Он је изразио и забринутост за будућност српског суверенитета, уз упозорење да би Србија већ на пролеће могла да се суочи са одлуком о увођењу санкција Русији.

   Ипак, како истиче руска агенција, из досадашњих програмских опредељења Студентске листе не произлази да ће таква одлука нужно бити донета.

   Представници победничког покрета заговарају одржавање односа и са западним земљама и са Русијом, док су се поједини чланови изјашњавали против увођења антируских санкција.

   РИА Новости посебно издваја став професора Јова Бакића, који је Русију означио као важног историјског и стратешког партнера Србије.

   Управо различити ставови унутар победничког покрета, према оцени руских аналитичара, представљају један од разлога због којих је преурањено говорити о радикалном заокрету српске спољне политике.

   Брисел нуди подршку реформама, Москва очекује наставак сарадње

   Изборни резултати у Србији изазвали су реакције и у Бриселу и у Москви.

   Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изразила је спремност да Европска унија подржи реформске процесе у Србији, посебно у областима владавине права, независности институција, слободе медија и борбе против корупције.

   Са друге стране, Москва је поручила да остаје заинтересована за даљи развој руско-српских односа.

   Портпарол Кремља Дмитриј Песков изразио је наду да ће будуће руководство Србије бити опредељено за конструктивну сарадњу са Руском Федерацијом.

   За руску страну, наставак односа са Београдом има посебан значај у околностима затегнутих односа Москве и западних држава, али и због дугогодишње политичке, економске и енергетске сарадње са Србијом.

   Од протестног покрета до преузимања власти

   Протести који су претходили изборима започели су након трагедије на железничкој станици у Новом Саду, када је 1. новембра 2024. године у паду надстрешнице погинуло 16 људи.

   Трагедија је покренула масовне демонстрације, уз захтеве за утврђивање одговорности и истрагу о могућој корупцији и пропустима надлежних институција.

   Протестни покрет временом је прерастао у организовану политичку снагу, која је на ванредним парламентарним изборима успела да освоји апсолутну већину мандата.

   Студентска листа најављује борбу против корупције, јачање независности правосуђа и заштиту медијских слобода, али остаје отворено питање на који начин ће њени представници, окупљени око различитих политичких и друштвених идеја, усагласити заједничку политику.

   У анализи коју преноси РИА Новости, Бондаренко и Ентина сагласни су у оцени да изборни пораз Вучића не представља сам по себи доказ да је Србија одлучила да промени свој однос према Русији.

   Према њиховом тумачењу, избори су пре свега показали дубину унутрашњег незадовољства претходном влашћу, док ће стварни спољнополитички правац Србије бити јаснији тек након формирања нове владе и њених првих одлука.

2. 09:08
   Инсајдер (отвара се у новом прозору) први објавио

   Адвокат Бељански: Победа студентске листе прекретница за Србију, тужилаштво и полиција морају постати независне институције

   Адвокат Бељански: Победа студентске листе прекретница за Србију, тужилаштво и полиција морају постати независне институције (ВИДЕО) Владимир Бељански. Фото: Инсајдер Дан након избора исхода који многи сматрају… Цео текст

   Адвокат Бељански: Победа студентске листе прекретница за Србију, тужилаштво и полиција морају постати независне институције (ВИДЕО)

   Владимир Бељански. Фото: Инсајдер

   Дан након избора исхода који многи сматрају политичким земљотресом, који ће обележити политичку историју Србије, па и Европе сређују се утисци, праве се анализе успеха и неуспеха, екстремне излазности, незапамћене и огромне мотивације грађана које је изазвала и катализовала Студентска листа. Адвокат Владимир Бељански оценио је да победа студентске листе на изборима представља прекретницу за Србију и прилику за отварање простора за нове идеје, људе и промене, али је упозорио да ће један од највећих изазова у наредном периоду бити успостављање независних институција, посебно правосуђа.

   Бељански је рекао да је пре годину и по дана било тешко замислити да би студентски покрет могао да потисне дотадашње политичке актере, укључујући и власт и опозицију, и отвори простор за другачије политичко деловање.

   „Очигледно је да су грађани хтели да се институције изграде поново, да систем почне да живи поново и да се избришу оне негативне ствари које су нас тровале годинама“, навео је Бељански.

   Он сматра да је резултат избора показао да грађани желе уређено друштво, у којем ће се знати које су надлежности институција и у којем ће сви бити једнаки пред законом.

   „Ми имамо право да живимо у нормалном друштву, у уређеном друштву, у држави у којој ће се знати ред и где ће се знати шта институције треба да раде“, рекао је Бељански, додајући да је због актуелних догађаја поново поносан што је из Србије.

   "Добро је што није дошло до ескалације насиља"

   Говорећи о изборној ноћи и признавању резултата, Бељански је рекао да је постојала стрепња да се ствари неће завршити без проблема и да није било извесно да ће председник Србије Александар Вучић прогласити победу студентске листе.

   Према његовој оцени, разлика у резултатима била је толико велика да је остало мало простора за даље манипулације. Сматра да је Вучићева процена била да би ескалација насиља нанела штету и њему и његовој странци, као и међународни притисак, могла да утиче на признавање резултата.

   „Јако је добро да се тако завршило и да није било било каквих проблема у том смислу“, рекао је Бељански, али је упозорио да је насиља било током изборног процеса, као и на појединим местима у Србији након избора.

   Навео је да је чуо за случај премлаћивања двојице активиста, за који му је, како је рекао, испричала колегиница, и додао да је потребно утврдити одговорност за насиље током изборног дана и претходних дана.

   „За то што се догађало и током избора и претходних дана, треба тражити одговорне. То је већ питање за тужилаштво и за кривичне поступке за које се ја надам да ће бити покренути“, истакао је Бељански.

   Излазност показала да су грађани истрајали у својим захтевима

   Бељански је оценио да висока излазност, која је према подацима била близу 70 одсто, представља феномен који није лако објаснити, али да се може повезати са организацијом студентског покрета и истрајношћу грађана.

   Подсетио је да су студентски захтеви на почетку протеста многима деловали тешко оствариво, али да је временом почео да верује да су промене могуће.

   Навео је и да је Адвокатска комора Војводине, чији је био председник, подржала студентске захтеве одмах након што су студенти започели протесте, као и да је тада ступила у обуставу рада у знак подршке.

   Бељански је рекао да је на дан избора био у изборном штабу студената, где је помагао у складу са својим могућностима. Резултат је, како је навео, донео велико олакшање и осећај среће.

   „Осетили смо и мирис и укус слободе, ту смо дошли у прилику да слободу загрлимо и да јој певамо“, рекао је Бељански, додајући да ће наредни дани показати како ће се тај процес даље развијати.

   "Правосуђе не сме да служи новој власти уместо претходној"

   Као један од важних изазова након избора, Бељански је издвојио промену начина рада тужилаштва и полиције, али је нагласио да циљ не сме да буде да институције које су раније служиле извршној власти сада почну да служе новој власти.

   „Они морају постати независне институције које ће радити независно и самостално“, рекао је Бељански.

   Говорећи о кривичном гоњењу и лустрацији, Бељански је нагласио да је реч о два одвојена процеса. Објаснио је да се кривичним поступцима утврђује одговорност за конкретна кривична дела, док се лустрација односи на забрану учешћа у јавном политичком животу због грешака или припадности структурама које су кршиле људска права.

   Он је оценио да је потребно да тужилаштва, укључујући Тужилаштво за организовани криминал, спроведу озбиљне истраге и покрену поступке у случајевима за које постоје основи, али и да јавности објасне зашто одређене истраге раније нису покренуте.

   Говорећи о поступцима у вези са падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је 1. новембра 2024. године погинуло 16 људи, Бељански је рекао да очекује да правда буде задовољена, што, према његовим речима, подразумева и кажњавање одговорних и ослобађање оних који нису криви.

   „Правда ће бити задовољена уколико они који су заиста криви за то буду осуђени, а уколико они који за то нису криви, а оптужени су, буду ослобођени. То су две ствари које морају истовремено да се догоде“, рекао је Бељански.

   "Реформа правосуђа биће дуготрајан процес"

   Бељански је нагласио да се све промене морају спроводити у складу са законом и прописима, без ад хоц решења и поступања мимо законских процедура.

   Као први корак навео је обавезу Министарства правде да тужилаштвима обезбеди ресурсе неопходне за рад, док је успостављање независног судства оценио као знатно дужи и захтевнији процес.

   „Јако је код нас тешко изговарати реч реформа правосуђа због тога што смо имали једну неуспешну реформу правосуђа 2009. године и сви имају велики отпор када чују тако нешто, али ће то бити неопходно“, рекао је Бељански.

   Додао је да ће начин на који ће реформа бити спроведена зависити од идеја студентске листе, али да би циљ требало да буде да Србија на наредне изборе изађе као уређено друштво, са правосуђем које већ функционише независно.