Pobeda Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pre svega je posledica duboke unutrašnje političke krize, a ne opredeljenja građana za radikalnu promenu spoljnopolitičkog kursa zemlje. Iako je dosadašnja… Ceo tekst
Pobeda Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pre svega je posledica duboke unutrašnje političke krize, a ne opredeljenja građana za radikalnu promenu spoljnopolitičkog kursa zemlje. Iako je dosadašnja vlast Aleksandra Vučića pretrpela izborni poraz, analitičari sa kojima je razgovarala ruska agencija RIA Novosti smatraju da nema osnova za zaključak da će novo rukovodstvo Srbije okrenuti leđa Moskvi i svoju politiku u potpunosti podrediti Briselu.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, Studentska lista osvojila je 52,71 odsto glasova, odnosno 140 poslaničkih mandata, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” dobila 39,17 odsto glasova i 104 mandata. Vučić je priznao izborni poraz i pre objavljivanja zvaničnih rezultata, čime je otvoren put za promenu vlasti posle dugogodišnje dominacije Srpske napredne stranke.
RIA Novosti u analizi izbornog ishoda posebnu pažnju posvećuje pitanju budućih odnosa Beograda i Moskve, ukazujući na to da politička raznolikost pobedničkog pokreta, ali i tradicionalne veze Srbije i Rusije, otežavaju predviđanje spoljnopolitičkih poteza buduće vlade.
Bondarenko: Pobeda Studentske liste ne znači da je Srbija pala pod kontrolu Brisela
Direktor Fondacije za progresivnu politiku Oleg Bondarenko ocenjuje za RIA Novosti da bi bilo preuranjeno izvoditi zaključke o budućoj spoljnoj politici Srbije samo na osnovu rezultata parlamentarnih izbora.
Prema njegovim rečima, Studentska lista okupila je ideološki, politički i društveno različite grupe, čiji je glavni zajednički imenitelj bilo nezadovoljstvo prethodnom vlašću.
Bondarenko smatra da izborna pobeda takvog pokreta sama po sebi ne znači da će Srbija preći pod političku kontrolu Brisela, niti da će nova vlast automatski preuzeti sve spoljnopolitičke stavove Evropske unije.
On ukazuje na to da je tek potrebno videti kako će pobednička koalicija funkcionisati kada se sa zajedničkog protivljenja prethodnoj vlasti pređe na konkretne odluke o upravljanju državom.
Ruski analitičar ne isključuje ni mogućnost novih prevremenih parlamentarnih izbora, ukoliko političke razlike unutar pobedničkog pokreta otežaju formiranje i funkcionisanje stabilne vlade.
Bondarenko istovremeno ocenjuje da Aleksandar Vučić, uprkos izbornom porazu, nije izgubio politički značaj. Činjenica da je njegova lista zadobila podršku približno 40 odsto birača, prema njegovom mišljenju, ostavlja prostor za njegov eventualni politički povratak.
Entina: Izbori su bili referendum o poverenju Vučiću
Jekaterina Entina, rukovodilac Odeljenja za crnomorsko-mediteranske studije Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, smatra da su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji po svom političkom značenju predstavljali svojevrstan referendum o poverenju Aleksandru Vučiću.
Kako objašnjava za RIA Novosti, dugotrajna politička kriza, protestni pokret i nezadovoljstvo delom institucija i javnosti stvorili su uslove u kojima je glasanje prevazišlo uobičajeno nadmetanje izbornih programa.
Entina ne isključuje mogućnost da su strani politički činioci pokušavali da utiču na dešavanja u Srbiji, ali naglašava da visoka izlaznost i obim podrške Studentskoj listi ukazuju na snažno nezadovoljstvo unutar samog srpskog društva.
Prema njenoj oceni, izborni rezultat ne može se objasniti isključivo spoljnim uticajem, već se mora posmatrati u kontekstu političkih i društvenih procesa koji su trajali gotovo dve godine.
Ona takođe smatra da Studentska lista, uprkos izbornom uspehu, nije politički homogena organizacija.
Njene članove povezuju zahtevi za promenom vlasti, borbom protiv korupcije i reformom institucija, ali među njima postoje razlike u političkim uverenjima i pogledima na budući razvoj Srbije.
Zbog toga Entina ne isključuje mogućnost da se pobednički pokret vremenom podeli na više samostalnih političkih stranaka, naročito kada se bude odlučivalo o konkretnim ekonomskim, institucionalnim i spoljnopolitičkim pitanjima.
Kosovo i Metohija ostaju ključno pitanje
Posebnu pažnju ruski analitičari posvećuju odnosu buduće vlasti prema Kosovu i Metohiji, kao jednom od najvažnijih pitanja srpske državne politike.
Entina ukazuje na to da značajan deo srpskog društva podržava saradnju sa Evropskom unijom, ali da takvo opredeljenje ne podrazumeva spremnost na odustajanje od nacionalnih interesa.
Prema njenom tumačenju, upravo pitanje Kosova i Metohije pokazuje ograničenja mogućeg približavanja Srbije zapadnim političkim stavovima.
Ona navodi da predstavnici Studentske liste ne nameravaju da priznaju nezavisnost takozvanog Kosova, kao i da su pojedini pripadnici tog pokreta kritikovali Vučića zbog ustupaka koje mu pripisuju u pregovorima o pokrajini.
To, prema oceni ruske analitičarke, pokazuje da promena vlasti ne mora da znači i promenu osnovnih državnih pozicija Srbije.
Hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji
RIA Novosti navodi da će jedno od najosetljivijih pitanja za buduću vlast biti odnos prema Rusiji, naročito u kontekstu zahteva za usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije.
Vučić je tokom predizborne kampanje upozoravao na mogućnost snažnijeg stranog uticaja na politiku Beograda, tvrdeći da njegove protivnike podržavaju pojedine evropske zemlje koje se protive politici američkog predsednika Donalda Trampa.
On je izrazio i zabrinutost za budućnost srpskog suvereniteta, uz upozorenje da bi Srbija već na proleće mogla da se suoči sa odlukom o uvođenju sankcija Rusiji.
Ipak, kako ističe ruska agencija, iz dosadašnjih programskih opredeljenja Studentske liste ne proizlazi da će takva odluka nužno biti doneta.
Predstavnici pobedničkog pokreta zagovaraju održavanje odnosa i sa zapadnim zemljama i sa Rusijom, dok su se pojedini članovi izjašnjavali protiv uvođenja antiruskih sankcija.
RIA Novosti posebno izdvaja stav profesora Jova Bakića, koji je Rusiju označio kao važnog istorijskog i strateškog partnera Srbije.
Upravo različiti stavovi unutar pobedničkog pokreta, prema oceni ruskih analitičara, predstavljaju jedan od razloga zbog kojih je preuranjeno govoriti o radikalnom zaokretu srpske spoljne politike.
Brisel nudi podršku reformama, Moskva očekuje nastavak saradnje
Izborni rezultati u Srbiji izazvali su reakcije i u Briselu i u Moskvi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je spremnost da Evropska unija podrži reformske procese u Srbiji, posebno u oblastima vladavine prava, nezavisnosti institucija, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Sa druge strane, Moskva je poručila da ostaje zainteresovana za dalji razvoj rusko-srpskih odnosa.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je nadu da će buduće rukovodstvo Srbije biti opredeljeno za konstruktivnu saradnju sa Ruskom Federacijom.
Za rusku stranu, nastavak odnosa sa Beogradom ima poseban značaj u okolnostima zategnutih odnosa Moskve i zapadnih država, ali i zbog dugogodišnje političke, ekonomske i energetske saradnje sa Srbijom.
Od protestnog pokreta do preuzimanja vlasti
Protesti koji su prethodili izborima započeli su nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi.
Tragedija je pokrenula masovne demonstracije, uz zahteve za utvrđivanje odgovornosti i istragu o mogućoj korupciji i propustima nadležnih institucija.
Protestni pokret vremenom je prerastao u organizovanu političku snagu, koja je na vanrednim parlamentarnim izborima uspela da osvoji apsolutnu većinu mandata.
Studentska lista najavljuje borbu protiv korupcije, jačanje nezavisnosti pravosuđa i zaštitu medijskih sloboda, ali ostaje otvoreno pitanje na koji način će njeni predstavnici, okupljeni oko različitih političkih i društvenih ideja, usaglasiti zajedničku politiku.
U analizi koju prenosi RIA Novosti, Bondarenko i Entina saglasni su u oceni da izborni poraz Vučića ne predstavlja sam po sebi dokaz da je Srbija odlučila da promeni svoj odnos prema Rusiji.
Prema njihovom tumačenju, izbori su pre svega pokazali dubinu unutrašnjeg nezadovoljstva prethodnom vlašću, dok će stvarni spoljnopolitički pravac Srbije biti jasniji tek nakon formiranja nove vlade i njenih prvih odluka.