Све вести
Фото из чланка: КурирРекордна излазност у Израелу: Грађани масовно изашли на изборе, највећа заинтересованост у последњих пет деценија
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст43 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 43 реченице које преноси само по један медиј
ИЗРАЕЛ БИРА, НЕТАЊАХУ ОСТАЈЕ НА ВЛАСТИ АКО СЕ АРАПИ НЕ УМЕШАЈУ?
Почело гласање, Ајзенкот не верује да Трамп воли само Бибија "Неће бити убедљиве победе"
Израелски премијер Бењамин Нетањаху данас се бори за политички опстанак на парламентарним изборима који се одржавају у тој земљи.
Гласање је за припаднике Израелских одбрамбених снага (ИДФ) почело још средином прошле седмице, а два дана пре избора појавиле су се тврдње о "сукобу без преседана" између Нетањахуа и Ејала Замира, начелника Генералштаба ИДФ, након што је генерал одбио премијеров план о нападу на Иран који је могао да одложи гласање у последњем тренутку.
Ројтерс наводи да ће бирачи на овим изборима оцењивати Нетањахуово управљање земљом након напада Хамаса у октобру 2023, ратова у Појасу Газе и с Ираном, као и све дубље међународне изолације Израела.
Британска агенција додаје да, ипак, овај најдуговечнији израелски лидер који за собом има 19 година на власти, још увек има импозантну способност политичког преживљавања, са све националистичком политиком у коју се све више укопава и фрагментираним израелским системом који му потенцијално омогућује најбољу позицију за формирање владе.
Нетањаху премијер са најдужим стажом
Лидер десничарске странке Ликуд (Консолидација), има најдужи премијерски стаж у Израелу, пошто је био на челу влада у три наврата: 1996-1999, 2009-2021. и од децембра 2022. до данас, а сада жели да освоји још један мандат.
Коријере дела сера наводи да се на данашњем гласању бира 26. сазив Кнесета и подсећа да је ово био први пут од 1988. године да је израелски парламент, изабран у новембру 2022 окончао пун четворогодишњи мандат.
Анкете јавног мњења показују тесну трку између Нетањахуове странке и њених десничарских савезника са једне стране и ривалског савеза који предводи генерал Гади Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба израелске војске и "јастреб" по питањима безбедности земље који има присталице на десници и у политичком центру.
Бирачка места су отворена у седам сати јутрос по локалном времену (шест сати у Србији), а затварају се у 22 часа (21 сат у Србији).
Нетањаху је кампању фокусирао на начину који је предводио Израел у ратовима и савезу који има с америчким председником Доналдом Трампом, који га је подржао и придружио се Израелу у рата против Ирана.
Израелски премијер је у недељу рекао да је Трамп спреман да поново делује како би "коначно" уклонио иранску претњу, али само ако Нетањаху остане на власти.
Ајзенкот је оптужио Нетањахуа да се "ослања на кампању застрашивања, лажи и претњи" и рекао да је уверен да ц́е Трамп "у потпуности сарађивати са било којим лидером кога изабере народ".
Опет Бен Гвир и Смотрич прискачу у помоћ?
Нетањаху би поново могао да се ослони на лидере крајње деснице Итамара Бен Гвира и Безалела Смотрича како би формирао владу.
Обојица су се суочили са санкцијама неких западних земаља које их оптужују за подстицање насиља над Палестинцима, након чега је Бен Гвирова странка Оцма Јехудит (Јеврејска моц́) добила додатну подршку у анкетама јавног мњења.
Ни Нетањаху ни Ајзенкот немају јасан пут до власти.
Уколико ниједан од њих не успе да формира владајуц́у коалицију у парламенту од 120 места, за шта је потребан најмање 61 посланик Кнесета, Нетањаху би могао да остане на месту вршиоца дужности премијера до нових избора који би се одржали наредне године.
Централна изборна комисија саопштила је да 7,3 милиона Израелаца има право гласа, од којих око 330.000 младих гласа први пут.
Избори следе након једног од најтурбулентнијих периода Израела од његовог оснивања 1948. године, обележеног траумом због напада Хамаса 7. октобра 2023, војним нападом Израела који је уследио у Појасу Газе и дубоким унутрашњим поделама у вези са политиком Нетањахуове десничарске владе.
За многе Нетањахуове противнике, ови избори се тичу одговорности за његове безбедносне пропусте од 7. октобра пре три године, најсмртоноснијег дана у историји Израела.
Као и скоро све странке предвођене Јеврејима у Израелу, Ајзенкот и његова партија Јашар (Директно) противе се решењу палестинског питања које би укључивало формирање две одвојене државе, а које је било темељ мировних преговора са Палестинцима током претходних деценија.
Ипак, Ајзенкот је критиковао насиље јеврејских досељеника над Палестинцима на Западној обали која је под окупацијом Израела, а које је порасло од 2023. и затегло односе Израела са западним државама, а противи се и Нетањахуовим ултрадесничарским коалиционим партнерима Бен Гвиру и Смотричу.
Ројтерс наводи да у неким деловима Израела који су бастиони подршке Ликуду, разочарани бирачи иду од врата до врата како би окренули гласаче против Нетањахуа.
Неки од њих су се окренули против Нетањахуа због оптужби за корупцију које он пориче редовно у кривичном поступку који траје годинама.
Наводи се да би висока излазност међу бирачима из арапске мањине у Израелу - израелске по држављанству, али палестинске по пореклу - могла би помоц́и да се сложена израелска коалициона аритметика помери у корист Ајзенкота.
Иако је Ајзенкот искључио партнерство с арапским странкама, наводец́и недостатак вредности које би га повезале са њима, аналитичари ипак виде сценарио у којем би Арапи подржали мањинску владу коју он предводи како би осигурали да Нетањаху буде смењен са власти.
- Очекујем да ц́емо у сваком случају имати само незнатну вец́ину (у Кнесету).
Нец́е бити убедљиве победе - казао је израелски политички аналитичар Амоц Аса Ел из Института Шалом Хартман.
Према подацима Централне изборне комисије, које је пренео Канал 12, на изборима 2022. године је до истог времена гласало 47,5 одсто бирача.
- Ово је историјски висок ниво од када су мерења почела 1973. године, али, наравно, треба да видимо да ли ће излазност наставити да расте у свим секторима и упориштима“, изјавио је Офер Кениг, истраживач Института за израелску демократију.
На изборима у Израелу 27. октобра 2026. бирачи одлучују о саставу парламента, Кнесета, који има 120 посланика.
Не гласају непосредно за премијера, већ за страначке листе, а затим се преговорима формира коалиција која мора да обезбеди најмање 61 посланичко место.
Висока излазност представља ризик за мање странке које се такмиче за места у Кнесету, јер би могле да остану испод изборног цензуса уколико се укупан број гласова повећа.
Странке морају да освоје најмање 3,25 одсто гласова како би прешле изборни праг.
Са растом укупне излазности повећава се и број гласова потребних за прелазак цензуса.
Како наводи Асошијетед прес, за Бењамина Нетањахуа ово су избори који могу да одлуче да ли ће остати на челу владе.
Његов Ликуд и савезници из десничарских и ултраортодоксних странака суочавају се са опозиционим блоком предвођеним бившим војним командантом Гадијем Ајзенкотом.
Ниједном блоку, према предизборним проценама, није загарантована већина, па ће много зависити од могућности склапања коалиције.
Ал Џазира пише да се избори сматрају и својеврсним референдумом о Нетањахуовом вођењу земље након напада Хамаса 7. октобра 2023. године и ратова који су уследили.
Међу кључним питањима су одговорност за безбедносне пропусте, изузеће ултраортодоксних Јевреја од обавезног служења војног рока и спорна реформа правосуђа.
Пораз би могао да ослаби Нетањахуов политички положај и повећа његову изложеност у судском поступку за корупцију, док би нова влада могла да покрене и питање независне истраге о пропустима који су претходили нападу Хамаса.