Sve vesti
Foto iz članka: KurirRekordna izlaznost u Izraelu: Građani masovno izašli na izbore, najveća zainteresovanost u poslednjih pet decenija
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst43 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 43 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
IZRAEL BIRA, NETANJAHU OSTAJE NA VLASTI AKO SE ARAPI NE UMEŠAJU?
Počelo glasanje, Ajzenkot ne veruje da Tramp voli samo Bibija "Neće biti ubedljive pobede"
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu danas se bori za politički opstanak na parlamentarnim izborima koji se održavaju u toj zemlji.
Glasanje je za pripadnike Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) počelo još sredinom prošle sedmice, a dva dana pre izbora pojavile su se tvrdnje o "sukobu bez presedana" između Netanjahua i Ejala Zamira, načelnika Generalštaba IDF, nakon što je general odbio premijerov plan o napadu na Iran koji je mogao da odloži glasanje u poslednjem trenutku.
Rojters navodi da će birači na ovim izborima ocenjivati Netanjahuovo upravljanje zemljom nakon napada Hamasa u oktobru 2023, ratova u Pojasu Gaze i s Iranom, kao i sve dublje međunarodne izolacije Izraela.
Britanska agencija dodaje da, ipak, ovaj najdugovečniji izraelski lider koji za sobom ima 19 godina na vlasti, još uvek ima impozantnu sposobnost političkog preživljavanja, sa sve nacionalističkom politikom u koju se sve više ukopava i fragmentiranim izraelskim sistemom koji mu potencijalno omogućuje najbolju poziciju za formiranje vlade.
Netanjahu premijer sa najdužim stažom
Lider desničarske stranke Likud (Konsolidacija), ima najduži premijerski staž u Izraelu, pošto je bio na čelu vlada u tri navrata: 1996-1999, 2009-2021. i od decembra 2022. do danas, a sada želi da osvoji još jedan mandat.
Korijere dela sera navodi da se na današnjem glasanju bira 26. saziv Kneseta i podseća da je ovo bio prvi put od 1988. godine da je izraelski parlament, izabran u novembru 2022 okončao pun četvorogodišnji mandat.
Ankete javnog mnjenja pokazuju tesnu trku između Netanjahuove stranke i njenih desničarskih saveznika sa jedne strane i rivalskog saveza koji predvodi general Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i "jastreb" po pitanjima bezbednosti zemlje koji ima pristalice na desnici i u političkom centru.
Biračka mesta su otvorena u sedam sati jutros po lokalnom vremenu (šest sati u Srbiji), a zatvaraju se u 22 časa (21 sat u Srbiji).
Netanjahu je kampanju fokusirao na načinu koji je predvodio Izrael u ratovima i savezu koji ima s američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji ga je podržao i pridružio se Izraelu u rata protiv Irana.
Izraelski premijer je u nedelju rekao da je Tramp spreman da ponovo deluje kako bi "konačno" uklonio iransku pretnju, ali samo ako Netanjahu ostane na vlasti.
Ajzenkot je optužio Netanjahua da se "oslanja na kampanju zastrašivanja, laži i pretnji" i rekao da je uveren da će Tramp "u potpunosti sarađivati sa bilo kojim liderom koga izabere narod".
Opet Ben Gvir i Smotrič priskaču u pomoć?
Netanjahu bi ponovo mogao da se osloni na lidere krajnje desnice Itamara Ben Gvira i Bezalela Smotriča kako bi formirao vladu.
Obojica su se suočili sa sankcijama nekih zapadnih zemalja koje ih optužuju za podsticanje nasilja nad Palestincima, nakon čega je Ben Gvirova stranka Ocma Jehudit (Jevrejska moć) dobila dodatnu podršku u anketama javnog mnjenja.
Ni Netanjahu ni Ajzenkot nemaju jasan put do vlasti.
Ukoliko nijedan od njih ne uspe da formira vladajuću koaliciju u parlamentu od 120 mesta, za šta je potreban najmanje 61 poslanik Kneseta, Netanjahu bi mogao da ostane na mestu vršioca dužnosti premijera do novih izbora koji bi se održali naredne godine.
Centralna izborna komisija saopštila je da 7,3 miliona Izraelaca ima pravo glasa, od kojih oko 330.000 mladih glasa prvi put.
Izbori slede nakon jednog od najturbulentnijih perioda Izraela od njegovog osnivanja 1948. godine, obeleženog traumom zbog napada Hamasa 7. oktobra 2023, vojnim napadom Izraela koji je usledio u Pojasu Gaze i dubokim unutrašnjim podelama u vezi sa politikom Netanjahuove desničarske vlade.
Za mnoge Netanjahuove protivnike, ovi izbori se tiču odgovornosti za njegove bezbednosne propuste od 7. oktobra pre tri godine, najsmrtonosnijeg dana u istoriji Izraela.
Kao i skoro sve stranke predvođene Jevrejima u Izraelu, Ajzenkot i njegova partija Jašar (Direktno) protive se rešenju palestinskog pitanja koje bi uključivalo formiranje dve odvojene države, a koje je bilo temelj mirovnih pregovora sa Palestincima tokom prethodnih decenija.
Ipak, Ajzenkot je kritikovao nasilje jevrejskih doseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali koja je pod okupacijom Izraela, a koje je poraslo od 2023. i zateglo odnose Izraela sa zapadnim državama, a protivi se i Netanjahuovim ultradesničarskim koalicionim partnerima Ben Gviru i Smotriču.
Rojters navodi da u nekim delovima Izraela koji su bastioni podrške Likudu, razočarani birači idu od vrata do vrata kako bi okrenuli glasače protiv Netanjahua.
Neki od njih su se okrenuli protiv Netanjahua zbog optužbi za korupciju koje on poriče redovno u krivičnom postupku koji traje godinama.
Navodi se da bi visoka izlaznost među biračima iz arapske manjine u Izraelu - izraelske po državljanstvu, ali palestinske po poreklu - mogla bi pomoći da se složena izraelska koaliciona aritmetika pomeri u korist Ajzenkota.
Iako je Ajzenkot isključio partnerstvo s arapskim strankama, navodeći nedostatak vrednosti koje bi ga povezale sa njima, analitičari ipak vide scenario u kojem bi Arapi podržali manjinsku vladu koju on predvodi kako bi osigurali da Netanjahu bude smenjen sa vlasti.
- Očekujem da ćemo u svakom slučaju imati samo neznatnu većinu (u Knesetu).
Neće biti ubedljive pobede - kazao je izraelski politički analitičar Amoc Asa El iz Instituta Šalom Hartman.
Prema podacima Centralne izborne komisije, koje je preneo Kanal 12, na izborima 2022. godine je do istog vremena glasalo 47,5 odsto birača.
- Ovo je istorijski visok nivo od kada su merenja počela 1973. godine, ali, naravno, treba da vidimo da li će izlaznost nastaviti da raste u svim sektorima i uporištima“, izjavio je Ofer Kenig, istraživač Instituta za izraelsku demokratiju.
Na izborima u Izraelu 27. oktobra 2026. birači odlučuju o sastavu parlamenta, Kneseta, koji ima 120 poslanika.
Ne glasaju neposredno za premijera, već za stranačke liste, a zatim se pregovorima formira koalicija koja mora da obezbedi najmanje 61 poslaničko mesto.
Visoka izlaznost predstavlja rizik za manje stranke koje se takmiče za mesta u Knesetu, jer bi mogle da ostanu ispod izbornog cenzusa ukoliko se ukupan broj glasova poveća.
Stranke moraju da osvoje najmanje 3,25 odsto glasova kako bi prešle izborni prag.
Sa rastom ukupne izlaznosti povećava se i broj glasova potrebnih za prelazak cenzusa.
Kako navodi Asošijeted pres, za Benjamina Netanjahua ovo su izbori koji mogu da odluče da li će ostati na čelu vlade.
Njegov Likud i saveznici iz desničarskih i ultraortodoksnih stranaka suočavaju se sa opozicionim blokom predvođenim bivšim vojnim komandantom Gadijem Ajzenkotom.
Nijednom bloku, prema predizbornim procenama, nije zagarantovana većina, pa će mnogo zavisiti od mogućnosti sklapanja koalicije.
Al Džazira piše da se izbori smatraju i svojevrsnim referendumom o Netanjahuovom vođenju zemlje nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili.
Među ključnim pitanjima su odgovornost za bezbednosne propuste, izuzeće ultraortodoksnih Jevreja od obaveznog služenja vojnog roka i sporna reforma pravosuđa.
Poraz bi mogao da oslabi Netanjahuov politički položaj i poveća njegovu izloženost u sudskom postupku za korupciju, dok bi nova vlada mogla da pokrene i pitanje nezavisne istrage o propustima koji su prethodili napadu Hamasa.