Посебну пажњу лекара привлаче случајеви у којима се тегобе продужавају или се, након почетног побољшања, симптоми поново враћају. Према најновијим доступним подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан… Цео текст
Посебну пажњу лекара привлаче случајеви у којима се тегобе продужавају или се, након почетног побољшања, симптоми поново враћају.
Према најновијим доступним подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у периоду од 12. до 18. октобра регистровано је 7.035 случајева обољења сличних грипу, док је кроз систем надзора над акутним респираторним инфекцијама евидентирано 13.579 случајева.
Од почетка сезоне надзора, 28. септембра, лабораторијски је потврђено седам случајева грипа. Иако је број оболелих са симптомима сличним грипу у порасту, активност вируса грипа и даље је испод епидемијског прага.
Највише стопе оболевања бележе се међу најмлађима, посебно код деце млађе од четири године и школске деце. Истовремено, забележен је пораст стопе оболевања и међу одраслима старости од 30 до 64 године, као и код особа старијих од 65 година.
Зашто се симптоми враћају и због чега кашаљ траје недељама?
Докторка Бисерка Обрадовић раније је објаснила да проблем може настати када се након почетне вирусне инфекције развије додатна инфекција, због чега пацијенти имају утисак да се болест непрестано враћа.
Како је навела, грип и њему сличне инфекције могу бити праћени различитим фазама болести, при чему почетак често карактеришу нагли и интензивни симптоми.
- Проблем настаје што нам се људи јављају тек када дође до секундарних вирусних или бактеријских инфекција. Грип и њему слични вируси имају две фазе. Прва је акутна фаза, која долази са јако високом температуром која иде до 40 степени, јавља се бол у мишићима, главобоља, бол у очним јабучицама - објаснила је раније докторка Обрадовић.
Према њеним речима, након акутне фазе код појединих пацијената може доћи до развоја додатних инфекција, што продужава опоравак.
- Обично људи кажу: „Опет ми се вратио грип“. Није се то десило, већ је дошло до неке секундарне инфекције - навела је докторка.
Ипак, продужени кашаљ не мора нужно да значи да је настала нова инфекција. Надражај дисајних путева може потрајати и након што се организам избори са првобитним вирусом.
Висока температура и болови у целом телу: Како препознати грип?
Грип најчешће почиње нагло, а симптоми могу бити знатно израженији него код обичне прехладе.
Међу карактеристичним тегобама налазе се:
- Повишена температура, која у појединим случајевима достиже 39 или 40 степени.
- Изражена главобоља и болови у мишићима и зглобовима.
- Сув или упоран кашаљ.
- Бол у грлу и отежано гутање.
- Јак осећај исцрпљености и малаксалости.
- Језа, дрхтавица и болови у леђима.
- Запушен нос или цурење носа.
Важно је нагласити да се само на основу симптома не може са сигурношћу разликовати грип од ковида или других респираторних инфекција. Такође, грип се може јавити и без високе температуре.
Када вирусна инфекција може да постане опасна?
Иако се већина оболелих опорави без озбиљнијих последица, одређене респираторне инфекције могу довести до компликација, посебно код старијих особа, хроничних болесника, трудница и мале деце.
Међу могућим компликацијама грипа налазе се упала плућа, инфекције синуса и средњег уха, као и погоршање постојећих хроничних болести.
Посебно је важно обратити пажњу на стање у којем температура или кашаљ почну да се повлаче, а затим се поново појаве или погоршају.
Отежано дисање, јак или упоран бол у грудима, конфузија, изражена слабост и знаци дехидратације представљају упозоравајуће симптоме због којих је неопходно хитно потражити медицинску помоћ.
Како се заштитити од респираторних вируса?
Докторка Обрадовић раније је истакла значај превентивних мера, посебно вакцинације против грипа, правилне исхране, физичке активности и квалитетног сна.
За очување здравља током сезоне респираторних инфекција препоручују се редовно проветравање просторија, прање руку, избегавање блиског контакта са болесним особама и останак код куће током акутне фазе болести.
Вакцина против сезонског грипа представља важну меру заштите, нарочито за особе које имају повећан ризик од развоја компликација.
Довољно сна, уравнотежена исхрана, одговарајући унос течности и умерена физичка активност доприносе општем здрављу, док избегавање пушења смањује додатно оптерећење дисајних путева.
Стручњаци подсећају и да антибиотици не делују на вирусе, због чега их не треба узимати на своју руку. Њихова примена оправдана је само када лекар процени да постоји одговарајућа бактеријска инфекција.
Најважније је да грађани не занемарују симптоме који се погоршавају, нарочито ако висока температура дуго траје, кашаљ постаје интензивнији или се након привременог побољшања здравствено стање поново погорша.
