Posebnu pažnju lekara privlače slučajevi u kojima se tegobe produžavaju ili se, nakon početnog poboljšanja, simptomi ponovo vraćaju. Prema najnovijim dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan… Ceo tekst
Posebnu pažnju lekara privlače slučajevi u kojima se tegobe produžavaju ili se, nakon početnog poboljšanja, simptomi ponovo vraćaju.
Prema najnovijim dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u periodu od 12. do 18. oktobra registrovano je 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, dok je kroz sistem nadzora nad akutnim respiratornim infekcijama evidentirano 13.579 slučajeva.
Od početka sezone nadzora, 28. septembra, laboratorijski je potvrđeno sedam slučajeva gripa. Iako je broj obolelih sa simptomima sličnim gripu u porastu, aktivnost virusa gripa i dalje je ispod epidemijskog praga.
Najviše stope obolevanja beleže se među najmlađima, posebno kod dece mlađe od četiri godine i školske dece. Istovremeno, zabeležen je porast stope obolevanja i među odraslima starosti od 30 do 64 godine, kao i kod osoba starijih od 65 godina.
Zašto se simptomi vraćaju i zbog čega kašalj traje nedeljama?
Doktorka Biserka Obradović ranije je objasnila da problem može nastati kada se nakon početne virusne infekcije razvije dodatna infekcija, zbog čega pacijenti imaju utisak da se bolest neprestano vraća.
Kako je navela, grip i njemu slične infekcije mogu biti praćeni različitim fazama bolesti, pri čemu početak često karakterišu nagli i intenzivni simptomi.
- Problem nastaje što nam se ljudi javljaju tek kada dođe do sekundarnih virusnih ili bakterijskih infekcija. Grip i njemu slični virusi imaju dve faze. Prva je akutna faza, koja dolazi sa jako visokom temperaturom koja ide do 40 stepeni, javlja se bol u mišićima, glavobolja, bol u očnim jabučicama - objasnila je ranije doktorka Obradović.
Prema njenim rečima, nakon akutne faze kod pojedinih pacijenata može doći do razvoja dodatnih infekcija, što produžava oporavak.
- Obično ljudi kažu: „Opet mi se vratio grip“. Nije se to desilo, već je došlo do neke sekundarne infekcije - navela je doktorka.
Ipak, produženi kašalj ne mora nužno da znači da je nastala nova infekcija. Nadražaj disajnih puteva može potrajati i nakon što se organizam izbori sa prvobitnim virusom.
Visoka temperatura i bolovi u celom telu: Kako prepoznati grip?
Grip najčešće počinje naglo, a simptomi mogu biti znatno izraženiji nego kod obične prehlade.
Među karakterističnim tegobama nalaze se:
- Povišena temperatura, koja u pojedinim slučajevima dostiže 39 ili 40 stepeni.
- Izražena glavobolja i bolovi u mišićima i zglobovima.
- Suv ili uporan kašalj.
- Bol u grlu i otežano gutanje.
- Jak osećaj iscrpljenosti i malaksalosti.
- Jeza, drhtavica i bolovi u leđima.
- Zapušen nos ili curenje nosa.
Važno je naglasiti da se samo na osnovu simptoma ne može sa sigurnošću razlikovati grip od kovida ili drugih respiratornih infekcija. Takođe, grip se može javiti i bez visoke temperature.
Kada virusna infekcija može da postane opasna?
Iako se većina obolelih oporavi bez ozbiljnijih posledica, određene respiratorne infekcije mogu dovesti do komplikacija, posebno kod starijih osoba, hroničnih bolesnika, trudnica i male dece.
Među mogućim komplikacijama gripa nalaze se upala pluća, infekcije sinusa i srednjeg uha, kao i pogoršanje postojećih hroničnih bolesti.
Posebno je važno obratiti pažnju na stanje u kojem temperatura ili kašalj počnu da se povlače, a zatim se ponovo pojave ili pogoršaju.
Otežano disanje, jak ili uporan bol u grudima, konfuzija, izražena slabost i znaci dehidratacije predstavljaju upozoravajuće simptome zbog kojih je neophodno hitno potražiti medicinsku pomoć.
Kako se zaštititi od respiratornih virusa?
Doktorka Obradović ranije je istakla značaj preventivnih mera, posebno vakcinacije protiv gripa, pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i kvalitetnog sna.
Za očuvanje zdravlja tokom sezone respiratornih infekcija preporučuju se redovno provetravanje prostorija, pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa bolesnim osobama i ostanak kod kuće tokom akutne faze bolesti.
Vakcina protiv sezonskog gripa predstavlja važnu meru zaštite, naročito za osobe koje imaju povećan rizik od razvoja komplikacija.
Dovoljno sna, uravnotežena ishrana, odgovarajući unos tečnosti i umerena fizička aktivnost doprinose opštem zdravlju, dok izbegavanje pušenja smanjuje dodatno opterećenje disajnih puteva.
Stručnjaci podsećaju i da antibiotici ne deluju na viruse, zbog čega ih ne treba uzimati na svoju ruku. Njihova primena opravdana je samo kada lekar proceni da postoji odgovarajuća bakterijska infekcija.
Najvažnije je da građani ne zanemaruju simptome koji se pogoršavaju, naročito ako visoka temperatura dugo traje, kašalj postaje intenzivniji ili se nakon privremenog poboljšanja zdravstveno stanje ponovo pogorša.
