Према тврдњи листа, Техеран скоро истовремено одржавање избора у две земље које сматра својим највећим противницима види као ретку прилику да искористи слабости њихових демократских система. Неколико иранских… Цео текст
Према тврдњи листа, Техеран скоро истовремено одржавање избора у две земље које сматра својим највећим противницима види као ретку прилику да искористи слабости њихових демократских система.
Неколико иранских званичника изјавило је да се разматра ангажовање сарадника унутар изборних процеса у САД и Израелу, као и коришћење сајбер група за нападе на њихове изборне системе.
Један од званичника представио је такве активности као наставак сукоба који је, према његовим речима, почео америчко-израелским нападима на Иран 28. фебруара.
- Рат не подразумева само ракете и оружје док смо под њиховом блокадом. То значи и да смо спремни да ометамо њихове изборе, банкарски систем, путовања и све уобичајене системе, рекао је он, додајући да Техеран не подржава ниједног конкретног кандидата, већ жели да види подељене САД и Израел.
Према наводима Телеграфа, иранско руководство процењује да би политичка нестабилност у тим земљама могла да донесе Техерану више користи него војни притисак. Док ирански званичници у јавним иступима одбацују легитимитет израелских избора, иза затворених врата, како наводи лист, пажљиво прате могуће политичке последице изборних резултата.
Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи упоредио је израелске изборе са сатиричним филмом "Доктор Стрејнџлав" из времена Хладног рата, оценивши да је реч о надметању супарничких група у томе која ће починити више зла и убити више људи.
Он је додао да за Иран није важно ко ће да победи, јер ће свака израелска влада да остане противник Техерана.
У Израелу би, према проценама које преноси британски лист, политички застој могао да буде један од главних циљева иранске стратегије. Уколико ниједан политички блок не успе да формира стабилну већину, земља би могла да остане под привременом владом или да буде приморана да одржи нове изборе. Такав сценарио могао би да успори доношење одлука о новим војним операцијама и омогући Ирану да обнови залихе ракета и противваздушне одбране оштећене у претходним нападима.
Према прелиминарним пројекцијама израелских телевизијских станица, блок странака деснице, крајње деснице и ултраортодоксних Јевреја окупљених око израелског премијера Бењамина Нетањахуа могао би да освоји 53 од укупно 120 места у Кнесету, док би опозициони блок Гадија Ајзенкота добио 48 мандата.
Странке које представљају израелске Арапе могле би да освоје укупно 19 места, што би њихов положај учинило важним за евентуално формирање владе.
Ирански посланик Фада Хосеин Малеки оценио је да би арапске странке могле да одиграју пресудну улогу уколико ниједан од главних блокова не обезбеди већину.
Према његовим речима, неуспех у постизању договора повећао би вероватноћу дуготрајног политичког застоја и нових избора.
Ипак, највеће наде Техеран, према писању Телеграфа, полаже у међуизборе у САД, заказане за 3. новембар, на којима ће се одлучивати о контроли Представничког дома и трећине места у Сенату.
Ирански званичници очекују да би евентуални успех демократа могао да ограничи политички маневарски простор председника Доналда Трампа, посебно у погледу издвајања средстава за рат и подршке Израелу.
Ирански аналитичар Амир Али Аболфат оценио је да постоје показатељи који иду у прилог демократама, укључујући традиционални губитак подршке странци председника на првим међуизборима током мандата и резултате истраживања јавног мњења.
Ипак, упозорио је да победа демократа сама по себи не би зауставила рат, јер председник САД као врховни командант има значајна овлашћења за покретање или обнављање војних операција.
Аболфат је указао и на могућност да избори убрзају нову америчку операцију против Ирана. Према његовој процени, Бела кућа би могла да покуша да оконча сукоб у неколико дана и представи то као победу пред гласање. С друге стране, уколико процени да би се рат продужио и проширио на регион, Вашингтон би могао да избегне покретање нове операције непосредно пред изборе.
Стручњак за међународну безбедност Стивен Вагнер са Универзитета Брунел у Лондону оценио је да би Техеран могао да сачека исход избора и искористи евентуалне политичке поделе у САД и Израелу за консолидацију својих војних капацитета и јачање одбране.
Упркос очекивањима да би изборни резултати могли да ограниче њихове противнике, ирански званичници, према наводима британског листа, не рачунају да ће избори сами по себи донети крај сукоба.
Један од њих поручио је да је Иран спремнији за рат него за мир, без обзира на исход гласања.
Извор: Тањуг