Prema tvrdnji lista, Teheran skoro istovremeno održavanje izbora u dve zemlje koje smatra svojim najvećim protivnicima vidi kao retku priliku da iskoristi slabosti njihovih demokratskih sistema. Nekoliko iranskih… Ceo tekst
Prema tvrdnji lista, Teheran skoro istovremeno održavanje izbora u dve zemlje koje smatra svojim najvećim protivnicima vidi kao retku priliku da iskoristi slabosti njihovih demokratskih sistema.
Nekoliko iranskih zvaničnika izjavilo je da se razmatra angažovanje saradnika unutar izbornih procesa u SAD i Izraelu, kao i korišćenje sajber grupa za napade na njihove izborne sisteme.
Jedan od zvaničnika predstavio je takve aktivnosti kao nastavak sukoba koji je, prema njegovim rečima, počeo američko-izraelskim napadima na Iran 28. februara.
- Rat ne podrazumeva samo rakete i oružje dok smo pod njihovom blokadom. To znači i da smo spremni da ometamo njihove izbore, bankarski sistem, putovanja i sve uobičajene sisteme, rekao je on, dodajući da Teheran ne podržava nijednog konkretnog kandidata, već želi da vidi podeljene SAD i Izrael.
Prema navodima Telegrafa, iransko rukovodstvo procenjuje da bi politička nestabilnost u tim zemljama mogla da donese Teheranu više koristi nego vojni pritisak. Dok iranski zvaničnici u javnim istupima odbacuju legitimitet izraelskih izbora, iza zatvorenih vrata, kako navodi list, pažljivo prate moguće političke posledice izbornih rezultata.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei uporedio je izraelske izbore sa satiričnim filmom "Doktor Strejndžlav" iz vremena Hladnog rata, ocenivši da je reč o nadmetanju suparničkih grupa u tome koja će počiniti više zla i ubiti više ljudi.
On je dodao da za Iran nije važno ko će da pobedi, jer će svaka izraelska vlada da ostane protivnik Teherana.
U Izraelu bi, prema procenama koje prenosi britanski list, politički zastoj mogao da bude jedan od glavnih ciljeva iranske strategije. Ukoliko nijedan politički blok ne uspe da formira stabilnu većinu, zemlja bi mogla da ostane pod privremenom vladom ili da bude primorana da održi nove izbore. Takav scenario mogao bi da uspori donošenje odluka o novim vojnim operacijama i omogući Iranu da obnovi zalihe raketa i protivvazdušne odbrane oštećene u prethodnim napadima.
Prema preliminarnim projekcijama izraelskih televizijskih stanica, blok stranaka desnice, krajnje desnice i ultraortodoksnih Jevreja okupljenih oko izraelskog premijera Benjamina Netanjahua mogao bi da osvoji 53 od ukupno 120 mesta u Knesetu, dok bi opozicioni blok Gadija Ajzenkota dobio 48 mandata.
Stranke koje predstavljaju izraelske Arape mogle bi da osvoje ukupno 19 mesta, što bi njihov položaj učinilo važnim za eventualno formiranje vlade.
Iranski poslanik Fada Hosein Maleki ocenio je da bi arapske stranke mogle da odigraju presudnu ulogu ukoliko nijedan od glavnih blokova ne obezbedi većinu.
Prema njegovim rečima, neuspeh u postizanju dogovora povećao bi verovatnoću dugotrajnog političkog zastoja i novih izbora.
Ipak, najveće nade Teheran, prema pisanju Telegrafa, polaže u međuizbore u SAD, zakazane za 3. novembar, na kojima će se odlučivati o kontroli Predstavničkog doma i trećine mesta u Senatu.
Iranski zvaničnici očekuju da bi eventualni uspeh demokrata mogao da ograniči politički manevarski prostor predsednika Donalda Trampa, posebno u pogledu izdvajanja sredstava za rat i podrške Izraelu.
Iranski analitičar Amir Ali Abolfat ocenio je da postoje pokazatelji koji idu u prilog demokratama, uključujući tradicionalni gubitak podrške stranci predsednika na prvim međuizborima tokom mandata i rezultate istraživanja javnog mnjenja.
Ipak, upozorio je da pobeda demokrata sama po sebi ne bi zaustavila rat, jer predsednik SAD kao vrhovni komandant ima značajna ovlašćenja za pokretanje ili obnavljanje vojnih operacija.
Abolfat je ukazao i na mogućnost da izbori ubrzaju novu američku operaciju protiv Irana. Prema njegovoj proceni, Bela kuća bi mogla da pokuša da okonča sukob u nekoliko dana i predstavi to kao pobedu pred glasanje. S druge strane, ukoliko proceni da bi se rat produžio i proširio na region, Vašington bi mogao da izbegne pokretanje nove operacije neposredno pred izbore.
Stručnjak za međunarodnu bezbednost Stiven Vagner sa Univerziteta Brunel u Londonu ocenio je da bi Teheran mogao da sačeka ishod izbora i iskoristi eventualne političke podele u SAD i Izraelu za konsolidaciju svojih vojnih kapaciteta i jačanje odbrane.
Uprkos očekivanjima da bi izborni rezultati mogli da ograniče njihove protivnike, iranski zvaničnici, prema navodima britanskog lista, ne računaju da će izbori sami po sebi doneti kraj sukoba.
Jedan od njih poručio je da je Iran spremniji za rat nego za mir, bez obzira na ishod glasanja.
Izvor: Tanjug