
Председник ДНП-а Милан Кнежевић објавио је на друштвеним мрежама документе које је Раскринкавање.ме утврдило као фалсификоване, при чему је Срдановићево име накнадно убачено у постојећи приговор и решење о одбијању.
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Раскринкавање.ме наводи да су београдска Политика, Б92, Вечерње новости, Васељенска, Ало, 24седам, Република, Курир, Информер и Ало онлине објавили су документ којим се наводно доказује да је Срдановић гласао на референдуму о независности Црне Горе, да би затим председник ДНП-а Милан Кнежевић иста документа објавио на својим друштвеним мрежама што су пренели Борба, Адриа и ИН4С, Поглед.ме. Представници блока који се залагао за очување заједничке државе Србије и Црне Горе оспорили су његово право гласа на бирачком месту број 22 у Доњој Буковици, у општини Шавник, наводећи да има пребивалиште у Србији“, тврди Политика.
Као наводни доказ прилаже се Приговор у спровођењу референдума о државном-правном статусу Републике Црне Горе на бирачко место број 22. „Назив бирачког места Доња Буковица школа у Општини Шавник десиле су се следеће неправилности: Лице Илија Срдановић уписано је у бирачки списак Шавника бирачко место број 22 са матичним бројем 0708970, а истовремено имамо поуздане податке да назначено лице има пребивалиште на територији Србије“, наводи се у документу. „Подносиоци су затражили да се распусти бирачки одбор на бирачком месту број 22, именује нови и одреди поновљено гласање.
Такав захтев показује да спор није био ограничен само на проверу пребивалишта једног бирача, већ је доведена у питање и регуларност поступка на конкретном бирачком месту“, тврде медији који су проширили ову објаву. Приговор под редним бројем 80, којим се оспорава гласање због наводног пребивалишта у Србији постоји, али није сачињен у Доњој Буковици код Шавника нити се односи на Илију Срдановића.
Фалсификовано је и Решење о одбијању приговора. У Белој књизи се види да је под бројем 603/8, 26. маја 2006. године заведено Решење о одбијању приговора које је Републичкој референдумској комисији поднео Милосав Ратковић а не Милисав како се наводи у фалсификатима, да се он односи на Мерсиху Ђозовић, са идентичним матичним бројем као у оригиналном приговору.
Текст из 4 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 13 се разликују.
"Приговор на који се позивају медији и Кнежевић а којим се оспорава гласање због наводног пребивалишта у Србији постоји, али није сачињен у Доњој Буковици код Шавника нити се односи на Илију Срдановића."
Бројни медији у Црној Гори и Србији и председник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић објавили су фалсификовани документ којим су покушали да докажу да је носилац листе Студенти побеђују гласао на референдуму у Црној Гори, пише данас црногорско Раскринкавање.
Након монтираних фотографија на којима Илија Срдановић наводно показује „црногорско Л”, као и фалсификованих докумената којима је Информер покушао да докаже да има кућу на хрватском приморју, у провладиним медијима је у финишу изборне кампање освануо још један фалсификат.
Политика, Ало, Курир и бројни други медији објавили су тврдњу да је Срдановић незаконито гласао на референдуму о независности Црне Горе 2006. године.
Као „доказ” понудили су документа у којима се помиње његово име.
Блокадерска листа не само по кадровима, већ и по ставовима о најзначајнијим државним питањима подсећа на ДОС - једно прича, друго мисли, треће ради.
Међутим, увидом у Белу књигу о референдуму и оригиналну документацију, портал Раскринкавање.ме утврдио је да су објављени документи фалсификовани, односно да је Срдановићево име накнадно убачено у постојећи приговор и решење о његовом одбијању.
Више провладиних медија у Србији објавило је да је први на Студентској листи, Илија Срдановић, гласао на референдуму о независности Црне Горе 2006. године.
Исти документ је на својим друштвеним мрежама поделио и председник ДНП-а, Милан Кнежевић, иначе подржавалац Александра Вучића.
„Документација јасно потврђује да је гласао без законског права (Илија Срдановић, аут.прим), и то у корист Мила Ђукановица, за независност Црне Горе од Србије!”, наводи Ало на свом порталу.
Раскринкавање.ме наводи да су београдска Политика, Б92, Вечерње новости, Васељенска, Ало, 24седам, Република, Курир, Информер и Ало онлине објавили су документ којим се наводно доказује да је Срдановић гласао на референдуму о независности Црне Горе, да би затим председник ДНП-а Милан Кнежевић иста документа објавио на својим друштвеним мрежама што су пренели Борба, Адриа и ИН4С, Поглед.ме.
„Име Илије Срдановића налази се у документацији из маја 2006. године, насталој поводом приговора на регуларност гласања на референдуму о независности Црне Горе.
Представници блока који се залагао за очување заједничке државе Србије и Црне Горе оспорили су његово право гласа на бирачком месту број 22 у Доњој Буковици, у општини Шавник, наводећи да има пребивалиште у Србији“, тврди Политика.
Републичка референдумска комисија, којом је председавао Франтишек Липка, одбила је приговор као неоснован, а образложење те одлуке открива због чега наводи подносилаца нису прихваћени.
Документи из времена референдума одржаног 21. маја 2006. године поново отварају питање регуларности бирачког списка и права гласа Илије Срдановића у једном од најважнијих политичких процеса у новијој историји Србије и Црне Горе.
Реч је о приговору поднетом Општинској референдумској комисији у Шавнику и решењу Републичке референдумске комисије Црне Горе, заведеном под бројем 663/8, од 26. маја 2006. године.
Из документације произлази да су представници блока за очување заједничке државе оспоравали законитост гласања на бирачком месту број 22, Доња Буковица – школа, управо због сумње да је Илија Срдановић гласао иако није испуњавао услове прописане тадашњим изборним законодавством.
У првом документу, насловљеном као "Приговор", подносиоци се позивају на члан 38 Закона о референдуму и указују на неправилности приликом спровођења референдума на бирачком месту број 22 у општини Шавник.
Као конкретан случај наводе Илију Срдановића, за којег тврде да је уписан у бирачки списак, иако располажу поузданим подацима да има пребивалиште на територији Србије.
Као наводни доказ прилаже се Приговор у спровођењу референдума о државном-правном статусу Републике Црне Горе на бирачко место број 22. „Назив бирачког места Доња Буковица школа у Општини Шавник десиле су се следеће неправилности: Лице Илија Срдановић уписано је у бирачки списак Шавника бирачко место број 22 са матичним бројем 0708970, а истовремено имамо поуздане податке да назначено лице има пребивалиште на територији Србије“, наводи се у документу.
Документ је заведен под бројем 80/2006, наводи се да је сачињен у Шавнику 24. 5.2006.
Као подносилац је уписан Милисав Ратковић.
Као додатни „доказ”, објављено је и наводно Решење Републичке референдумске комисије, којим се одбија наведени приговор који се тиче Срдановића.
Колеге из црногорског Раскринкавања утврдиле су да су оба документа која „доказују”, наводно Срдановићево учешће на Референдуму о независности Црне Горе заправо фалсификована.
Наводни приговор који су објавили медији и Кнежевић
Подносиоци су као доказ приложили фотокопију личног документа из Србије, настојећи да поткрепе тврдњу да Срдановић није имао законски основ да учествује у референдумском изјашњавању у Црној Гори.
У приговору је посебно наведено да представници опције за заједничку државу нису могли да провере изборни материјал.
- Због опструкције и кршења Закона од стране ОРК Шавника нисмо могли добити увид у изборни материјал и исти копирати из чега се недвосмислено видело да је ово лице гласало незаконито на референдуму - пише у документу.
„Подносиоци су затражили да се распусти бирачки одбор на бирачком месту број 22, именује нови и одреди поновљено гласање.
Такав захтев показује да спор није био ограничен само на проверу пребивалишта једног бирача, већ је доведена у питање и регуларност поступка на конкретном бирачком месту“, тврде медији који су проширили ову објаву.
Као додатни „доказ“, портали и Кнежевић прилажу Решење Републичке референдумске комисије о одбијању приговора Милисава Ратковића бр 80. од 24. маја 2006. које је потписао њен тадашњи председник Франтишек Липка.
Решење је заведено под бројем 603/8, у Подгорици 26. маја 2006. године.
И у овом наводном документу стоји име Илије Срдановића, цитат из упућеног приговора о поузданим подацима да он има пребивалиште у Србији, те одбијање приговора као неоснованог од стране Републичке референдумске комисије.
Решење о одбијању приговора који су објавили медији и Кнежевић
Ипак, оба документа који су објавили бројни портали и Милан Кнежевић су фалсификовани, односно, у постојећи приговор и решење о његовом одбијању је монтажом убачено име Илије Срдановића.
Раскринкавање.ме утврдило је да је у постојећи приговор и решење о његовом одбијању убачено име Илије Срдановића и онда је то објављено на мрежама и у српским медијима.
Приговор под редним бројем 80, којим се оспорава гласање због наводног пребивалишта у Србији постоји, али није сачињен у Доњој Буковици код Шавника нити се односи на Илију Срдановића.
Увидом у Белу књигу о референдуму у Црној Гори, зборнику докумената у којем су садржани сви приговори и наводне неправилности везане за референдум о независности Црне Горе пронашли смо оригинална оба документа као и записнике који потврђују да су медији објавили фалсификате.
Приговор под бројем 80, 24.05.2006. године, поднесен је у Рожајама, односио се на извесну Мерсиху Ђозовић са матичним бројем XXXXXXX277XXX, а потписао га је Милосав Ратковић са матичним бројем XXXXXXX272XXX.
Оригинални документ фотографисан у Белој књизи
Осим што је очигледно да је под бројем 80 заведен приговор који се односи на другу особу, додатна потврда да су медији објавили фалсификат је и чињеница да Ратковић, који је потписао оригнални документ има матични број који након имена у себи садржи цифре 2 7 2 што је према Правилнику о утврђивању регистарских подручја МУП-а Црне Горе шифра за општине Рожаје, Беране, Плав, и Андријевицу, цифре 2 и 7 означавају општину, а цифра 2 иза њих мушки пол.
Фалсификовано је и Решење о одбијању приговора.
У Белој књизи се види да је под бројем 603/8, 26. маја 2006. године заведено Решење о одбијању приговора које је Републичкој референдумској комисији поднео Милосав Ратковић а не Милисав како се наводи у фалсификатима, да се он односи на Мерсиху Ђозовић, са идентичним матичним бројем као у оригиналном приговору.
Оригинално Решење из Беле књиге
Трећа, додатна потврда да су медији и Кнежевић објавили фалсификате су записници са седница Републичке референдумске комисије на којима су разматрани приговори.
У записницима са 17, 18. и 19. седнице ове комисије на којима су се разматрали приговори очигледно је да из општине Шавник нема ниједног јединог приговора.
У Записнику са 17. седнице може се видети да је из Рожаја пристигло 15 приговора.
Бијелу књигу је на 19. годишњицу независности Црне Горе објавио портал ИН4С и она је доступна на овом линку.
Дакле, јасно је да су објављени измењени документи са циљем да се обмане јавност уочи избора у Србији, јасно је и да се ниједан од ових докумената не односи на Илију Срдановића.
Због тога Раскринкавање.ме објаве оцјењује као лажну вест.
Оцену “Лажна вест” добија оригинални медијски извештај (у потпуности произведен од стране медија који га је објавио) који у себи садржи чињенично погрешне тврдње или информације.
За садржаје који се оцењују као лажне вести може се поуздано утврдити да су креирани и дисеминирани са намером да дезинформишу јавност, то јест да тврдњу која је у потпуности лажна представе као чињеницу, указује Раскринкавање.
(Раскринкавање.ме, фото: Аутономија)
Ово је само један у низу фалсификата који је објављен са намером да се дискредитује носилац Студентске листе, кардиолог Илија Срдановић.
Током изборне кампање мрежама су кружиле монтиране фотографије на којима Срдановић наводно показује слово „Л”, које је било један о симбола борбе Црне Горе за независност од Србије.
Уредник провладиног листа Информер, Драган Ј.
Вучићевић отишао је корак даље па је тврдио да Срдановић има кућу у Хрватској.
Како је међутим, Раскрикавање одмах утврдило – то није истина.
Вучићевић је фалсификовао документ из хрватског катастра, тј. имена правих власника поменуте куће заменио је именом Илије Срдановића.
Други документ представља решење Републичке референдумске комисије Црне Горе, донето 26. маја 2006. године у Подгорици, на седници одржаној истог дана.
У диспозитиву решења наведено је:
- Одбија се приговор грађанина Милосава Ратковића бр. 80 од 24. маја 2006. године као неоснован.
Комисија је у образложењу потврдила да се приговор односио на гласање Илије Срдановића на бирачком месту број 22 у Шавнику и на тврдњу да је у бирачки списак уписан упркос пребивалишту у Србији.
Посебно је значајно што Републичка референдумска комисија није спорила да је такав приговор поднет, већ је његову основаност разматрала кроз питање надлежности за утврђивање и исправљање бирачког списка.
- Разматрајући наводе приговора и достављене списе ова комисија је нашла да је приговор неоснован - наведено је у образложењу.
У наставку решења комисија се позива на одредбе Закона о бирачким списковима, према којима су бирачки спискови јавне исправе у којима се води евиденција грађана са бирачким правом.
Комисија је нагласила да одлучивање о упису, брисању, изменама и исправкама у бирачком списку није у надлежности органа за спровођење референдума, већ органа прописаних законом и надлежног суда.
Према том образложењу, референдумска комисија није сматрала да може у поступку по овом приговору да утврђује законитост уписа Срдановића у бирачки списак.
То је суштина одлуке из 2006. године: приговор је одбијен уз позивање на законску поделу надлежности, а не на основу у решењу приказане независне провере Срдановићевог пребивалишта.
Питање пребивалишта имало је посебан значај уочи референдума о независности Црне Горе.
Тадашњи прописи предвиђали су право гласа за грађане који су испуњавали законске услове, укључујући прописани период пребивалишта у Црној Гори од најмање 24 месеца.
Венецијанска комисија Савета Европе у мишљењу из децембра 2005. године посебно је анализирала питање права гласа црногорских држављана који живе у Србији.
У документу је наведено да, према тадашњем законодавству, црногорски држављани са пребивалиштем у Србији нису имали право да гласају на изборима у Црној Гори, па самим тим ни на референдуму, уколико закон не буде измењен.
Управо због тога тврдња подносилаца приговора да Срдановић има пребивалиште у Србији није била споредна околност, већ се непосредно односила на испуњеност законских услова за учешће у референдуму.
Међутим, разлика између пребивалишта и привременог боравка била је правно важна.
Само постојање везе са Србијом није аутоматски значило губитак бирачког права у Црној Гори.
Два документа из маја 2006. године недвосмислено потврђују да је гласање Илије Срдановића било предмет званичног приговора и поступка пред референдумским органима Црне Горе.Такође потврђују да су представници опције за заједничку државу оспоравали његово право гласа, позивајући се на наводно пребивалиште у Србији, као и да је Републичка референдумска комисија одбила приговор.
Ипак, сама документација не садржи доказ о томе како се Срдановић изјаснио на референдумском листићу, односно да ли је гласао за независност или за останак Црне Горе у заједничкој држави са Србијом.
Такође, решење не представља коначно утврђење да је Срдановић био незаконито уписан у бирачки списак, нити садржи доказ да је његово гласање организовала тадашња власт Демократске партије социјалиста.
Оно што остаје документовано јесте да је оспорено његово бирачко право, да је поднет захтев за понављање гласања и да је Републичка референдумска комисија тај захтев одбила.
Објављена документација отвара неколико конкретних питања на која би потпун одговор могли да пруже оригинални бирачки списак, евиденција пребивалишта из 2006. године, записник бирачког одбора и евентуални каснији судски поступак.
Пре свега, потребно је утврдити где је Илија Срдановић имао пријављено пребивалиште 21. маја 2006. године, на основу којих докумената је био уписан у бирачки списак у Шавнику и да ли је после решења Републичке референдумске комисије вођен поступак пред надлежним судом.
У приложеном решењу постоји и правна поука да се против одлуке може изјавити жалба Уставном суду Републике Црне Горе у року од 24 часа од достављања.
Из доступна два документа није могуће утврдити да ли је то право искоришћено.
Референдум од 21. маја 2006. године довео је до престанка постојања државне заједнице Србије и Црне Горе.
Према званичним резултатима, независност је подржало 55,5 одсто изашлих бирача, чиме је незнатно премашен праг од 55 одсто предвиђен за њену изгласану самосталност.
Двадесет година касније, приговор из Шавника и решење комисије којом је председавао Франтишек Липка представљају конкретан документарни траг изборног спора у којем се помиње Илија Срдановић.
Кључно питање које ови документи остављају отвореним није само да ли је Срдановић учествовао у референдумском гласању, већ и да ли је у тренутку гласања испуњавао све законске услове за упис у бирачки списак.
Одговор на то питање не произлази из одлуке којом је приговор одбијен.
Блокадерска листа не само по кадровима, већ и по ставовима о најзначајнијим државним питањима подсећа на ДОС - једно прича, друго мисли, треће ради.
Носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", Александар Вучић није могао да сакрије смех након што је у емисији "Прва тема" на ТВ Прва пуштен снимак водећег на Студенској листи, Илије Срдановића.
На Балкану је стабилност најдрагоценија роба, истакао је у ауторском тексту за немачки политички магазин "Цицеро" Јан Ружичка, виши саветник прашке инвестиционе групе ППФ.
Лидер напредњака Милош Вучевић поручио је да су телевизија и портал "Е" у Црној Гори, гласила под директном контролом Мила Ђукановића, а врхунац њихове пропаганде је интервју који су направили са Илијом Срдановићем.
Заједнички напори Хрватске, Црне Горе и разних НВО структура да Србију баце на колена по свему судећи су се исплатили, а у Загребу и Подгорици влада право одушевљење након проглашења изборних резултата.
Здравко Кривокапић, бивши премијер Црне Горе који је на ту функцију својевремено дошао захваљујући српским гласовим, пружио је подршку блокадерима и њиховом вођи Илији Срдановићу.
Председник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић изјавио је да неће одустати од подршке Александру Вучићу и изборној листи "Александар Вучић - Уједињена Србија", истичући да су се поједини црногорски политичари и јавне личности много пре њега укључили у предизборну кампању у Србији, али на страни тзв. "студентске листе", због чега, како је оценио, нису били изложени критикама.
Такмичари Плавог тима Драгомир Радојевић и Александра Сенић поранили су и направили ајвар у Еxатлон кампу, а онда га зајдно и пробали.
Црвени тим однео је убедљиву победу резултатом 8:2 у вечерашњем издању највећег спортског ријалитија Еxатлон Србија, који се емитује на Информер телевизији!
Учесница најпознатијег спортског ријалитија "Еxатлон", Александра Сенић, успела је да освоји индивидуалну медаљу.
Такмичарке Плавог тима у Еxатлону свесне су да доносе мање поена од мушкараца, због чега су са капитеном разматрале како да поправе скор.
Након жестоких увреда упућених Михаилу Аџићу, капитен Црвеног тима у Еxатлону Никола Лакић поручује да се не каје ни због једне изговорене речи.
Сутра је Свети Лука, а вече уочи празника верници изговарају молитву овом свецу, верујући да ће им исцелити ране, отерати болести и донети здравље.
Брачни пар Грбић Јелена и Сретен из Новог Сада имају најдужи брачни стаж у овом граду.
Чак 62 године прошло је од њиховог венчања!
При одабиру имена за дете родитељи морају да воде рачуна и о прописима.
Тако име не сме да вређа морал, традиционална схватања нити да буде погрдно за дете.
Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци подигло је оптужницу против Дијане С.
(47) из Бијељине, којом се терети да је злоупотребом положаја одговорног лица оштетила банку у којој је била запослена за чак 481.587 конвертибилних марака.
Треће основно јавно тужилаштво у Београду наложило је задржавање осумњиченом П.
Г. због постојања основа сумње да је дана 29.10.2026. године, на територији градске општине Земун, извршио кривично дело Тешка телесна повреда на штету М.
Полиција у Београду, УКП, Службе за борбу против организованог криминала, Одељење за сузбијање организованог кријумчарења дрога, са Одељењем за опсервацију и Одељењем за хапшење, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ухапсила је Т.Н.
(48) из Београда због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
Тежа саобраћајна незгода догодила се данас у поподневним сатима на старом путу између Чачка и Краљева, у месту Бабско поље, када је возач теретног возила изгубио контролу над камионом и слетео ван коловоза.
Саобраћајна полиција у Смедереву, данас око 11 часова искључила је из саобраћаја мушкарца Д.М.
(36) који је управљао аутомобилом марке "мг" због прекорачења брзине.
Немачка странка Алтернатива за Немачку (АфД) нашла се у центру велике афере након што су хакери објавили више од 420.000 мејлова и 50.000 интерних докумената.
Канадски премијер Марк Карни изјавио је данас да ће Канада учествовати у зајму Европске уније за Украјину са почетним износом од 500 милиона евра, након састанка са челницима Европске уније на дводневном самиту ЕУ-Канада одржаном у Монтреалу "Ово шаље снажну поруку Украјини".
Судија Уставног суда Пољске Ана Корвин-Пјотровска суспендовала је председника суда и његовог заменика и позвала полицију, док је председник Карол Навроцки прекинуо посету Сенегалу и враћа се у земљу.
Телефонски разговор између руског председника Владимира Путина и његовог америчког колеге Доналда Трампа још није заказан.
Први део филма "Хајде да се волимо" снимљен је давне 1987. године, а на РТС је први пут приказан тек 2008.
Од почетка миленијума, сексуални садржај у холивудским филмовима значајно је опао, са забележеним падом од готово 40% у односу на раније године.
Глумачка каријера Џека Николсона дефинитивно је завршена, а холивудска легенда одлучила је да остатак живота проведе далеко од очију јавности.
Чувена сликарка и сценографкиња Василиса Радојевић преминула је 28. октобра у тешкој немаштини у родном Никшићу.
Гитара коју је музичар Џорџ Мајкл свирао у споту за песму "Фаитх" из 1987. године продата је за 215.000 евра на аукцији у Великој Британији, упркос спору између чланова породице његове некадашње личне асистенткиње Шивон Бејли и њеног супруга, који је предмете понудио на продају.
Мисионарска поза сматра се најефикаснијом за постизање женског оргазма, јер омогућава бољу стимулацију клиториса, показало истраживање на које указује др Лори Минц, ауторка књиге "Бецоминг Цлитерате: Wхy Оргасм Еqуалитy Маттерс – Анд Хоw то Гет Ит".
Паметни телефони нису имуни на сајбер нападе, а злонамерни софтвер може да угрози ваше податке, приватност, па чак и новац.
Иако није увек лако препознати да је уређај заражен, постоје знакови који могу да укажу на проблем, као и начини да се решите вируса.
Хортензије су међу омиљеним украсним биљкама у баштама, али неправилна нега пред зиму може да утиче на њихово цветање наредне године.
Обилна вечера и оброк мање од три сата пре спавања повезани су са лошијим квалитетом сна, показала су истраживања.
Са падом температура и доласком хладнијих дана, један од омиљених јесењих трендова поново ступа на сцену, браон руж за усне.
Водитељка Јована Јеремић реаговала је након што се на друштвеној мрежи Икс појавио профил са њеним именом и фотографијом, са којег је објављена порука о подршци студентима и открила да то није њен профил.
Певачица Весна Змијанац мета је хајке на друштвеним мрежама, будући да у Сарајеву траже да јој се забрани концерт у Зетри, а покренут је и позив на бојкот, јер је певала песму "Ђенерале", коју Срби посвећују хероју Ратку Младићу.
Певачица Теа Билановић сада је проговорила о оцу Луке Дончића који је био на промоцији њеног албума, а откирла је да је касније певала и Луки на једном весељу.
Ово су певачице и певачи који су успели да доживе драстичну трансформацију и изгубе огроман број килограма.
Певачица Џејла Рамовић привукла пажњу јавности када је објавила фотографију са мајком Едитом у лифту.