Sve vesti
Foto iz članka: N1Raskrinkavanje.me: Mediji objavili falsifikate - navodni prigovor o Srdanoviću je montaža
Predsednik DNP-a Milan Knežević objavio je na društvenim mrežama dokumente koje je Raskrinkavanje.me utvrdilo kao falsifikovane, pri čemu je Srdanovićevo ime naknadno ubačeno u postojeći prigovor i rešenje o odbijanju.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
Raskrinkavanje.me navodi da su beogradska Politika, B92, Večernje novosti, Vaseljenska, Alo, 24sedam, Republika, Kurir, Informer i Alo online objavili su dokument kojim se navodno dokazuje da je Srdanović glasao na referendumu o nezavisnosti Crne Gore, da bi zatim predsednik DNP-a Milan Knežević ista dokumenta objavio na svojim društvenim mrežama što su preneli Borba, Adria i IN4S, Pogled.me. Predstavnici bloka koji se zalagao za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore osporili su njegovo pravo glasa na biračkom mestu broj 22 u Donjoj Bukovici, u opštini Šavnik, navodeći da ima prebivalište u Srbiji“, tvrdi Politika.
Kao navodni dokaz prilaže se Prigovor u sprovođenju referenduma o državnom-pravnom statusu Republike Crne Gore na biračko mesto broj 22. „Naziv biračkog mesta Donja Bukovica škola u Opštini Šavnik desile su se sledeće nepravilnosti: Lice Ilija Srdanović upisano je u birački spisak Šavnika biračko mesto broj 22 sa matičnim brojem 0708970, a istovremeno imamo pouzdane podatke da naznačeno lice ima prebivalište na teritoriji Srbije“, navodi se u dokumentu. „Podnosioci su zatražili da se raspusti birački odbor na biračkom mestu broj 22, imenuje novi i odredi ponovljeno glasanje.
Takav zahtev pokazuje da spor nije bio ograničen samo na proveru prebivališta jednog birača, već je dovedena u pitanje i regularnost postupka na konkretnom biračkom mestu“, tvrde mediji koji su proširili ovu objavu. Prigovor pod rednim brojem 80, kojim se osporava glasanje zbog navodnog prebivališta u Srbiji postoji, ali nije sačinjen u Donjoj Bukovici kod Šavnika niti se odnosi na Iliju Srdanovića.
Falsifikovano je i Rešenje o odbijanju prigovora. U Beloj knjizi se vidi da je pod brojem 603/8, 26. maja 2006. godine zavedeno Rešenje o odbijanju prigovora koje je Republičkoj referendumskoj komisiji podneo Milosav Ratković a ne Milisav kako se navodi u falsifikatima, da se on odnosi na Mersihu Đozović, sa identičnim matičnim brojem kao u originalnom prigovoru.
Ceo uporedni tekst19 rečenica u više medija, 108 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 1 rečenicu prenose svi, u 13 se razlikuju.
"Prigovor na koji se pozivaju mediji i Knežević a kojim se osporava glasanje zbog navodnog prebivališta u Srbiji postoji, ali nije sačinjen u Donjoj Bukovici kod Šavnika niti se odnosi na Iliju Srdanovića."
Brojni mediji u Crnoj Gori i Srbiji i predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević objavili su falsifikovani dokument kojim su pokušali da dokažu da je nosilac liste Studenti pobeđuju glasao na referendumu u Crnoj Gori, piše danas crnogorsko Raskrinkavanje.
Još 8 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Nakon montiranih fotografija na kojima Ilija Srdanović navodno pokazuje „crnogorsko L”, kao i falsifikovanih dokumenata kojima je Informer pokušao da dokaže da ima kuću na hrvatskom primorju, u provladinim medijima je u finišu izborne kampanje osvanuo još jedan falsifikat.
Politika, Alo, Kurir i brojni drugi mediji objavili su tvrdnju da je Srdanović nezakonito glasao na referendumu o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine.
Kao „dokaz” ponudili su dokumenta u kojima se pominje njegovo ime.
Blokaderska lista ne samo po kadrovima, već i po stavovima o najznačajnijim državnim pitanjima podseća na DOS - jedno priča, drugo misli, treće radi.
Međutim, uvidom u Belu knjigu o referendumu i originalnu dokumentaciju, portal Raskrinkavanje.me utvrdio je da su objavljeni dokumenti falsifikovani, odnosno da je Srdanovićevo ime naknadno ubačeno u postojeći prigovor i rešenje o njegovom odbijanju.
Više provladinih medija u Srbiji objavilo je da je prvi na Studentskoj listi, Ilija Srdanović, glasao na referendumu o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine.
Isti dokument je na svojim društvenim mrežama podelio i predsednik DNP-a, Milan Knežević, inače podržavalac Aleksandra Vučića.
„Dokumentacija jasno potvrđuje da je glasao bez zakonskog prava (Ilija Srdanović, aut.prim), i to u korist Mila Đukanovica, za nezavisnost Crne Gore od Srbije!”, navodi Alo na svom portalu.
Raskrinkavanje.me navodi da su beogradska Politika, B92, Večernje novosti, Vaseljenska, Alo, 24sedam, Republika, Kurir, Informer i Alo online objavili su dokument kojim se navodno dokazuje da je Srdanović glasao na referendumu o nezavisnosti Crne Gore, da bi zatim predsednik DNP-a Milan Knežević ista dokumenta objavio na svojim društvenim mrežama što su preneli Borba, Adria i IN4S, Pogled.me.
„Ime Ilije Srdanovića nalazi se u dokumentaciji iz maja 2006. godine, nastaloj povodom prigovora na regularnost glasanja na referendumu o nezavisnosti Crne Gore.
Predstavnici bloka koji se zalagao za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore osporili su njegovo pravo glasa na biračkom mestu broj 22 u Donjoj Bukovici, u opštini Šavnik, navodeći da ima prebivalište u Srbiji“, tvrdi Politika.
Još 6 rečenica, samo Informer
Republička referendumska komisija, kojom je predsedavao František Lipka, odbila je prigovor kao neosnovan, a obrazloženje te odluke otkriva zbog čega navodi podnosilaca nisu prihvaćeni.
Dokumenti iz vremena referenduma održanog 21. maja 2006. godine ponovo otvaraju pitanje regularnosti biračkog spiska i prava glasa Ilije Srdanovića u jednom od najvažnijih političkih procesa u novijoj istoriji Srbije i Crne Gore.
Reč je o prigovoru podnetom Opštinskoj referendumskoj komisiji u Šavniku i rešenju Republičke referendumske komisije Crne Gore, zavedenom pod brojem 663/8, od 26. maja 2006. godine.
Iz dokumentacije proizlazi da su predstavnici bloka za očuvanje zajedničke države osporavali zakonitost glasanja na biračkom mestu broj 22, Donja Bukovica – škola, upravo zbog sumnje da je Ilija Srdanović glasao iako nije ispunjavao uslove propisane tadašnjim izbornim zakonodavstvom.
U prvom dokumentu, naslovljenom kao "Prigovor", podnosioci se pozivaju na član 38 Zakona o referendumu i ukazuju na nepravilnosti prilikom sprovođenja referenduma na biračkom mestu broj 22 u opštini Šavnik.
Kao konkretan slučaj navode Iliju Srdanovića, za kojeg tvrde da je upisan u birački spisak, iako raspolažu pouzdanim podacima da ima prebivalište na teritoriji Srbije.
Kao navodni dokaz prilaže se Prigovor u sprovođenju referenduma o državnom-pravnom statusu Republike Crne Gore na biračko mesto broj 22. „Naziv biračkog mesta Donja Bukovica škola u Opštini Šavnik desile su se sledeće nepravilnosti: Lice Ilija Srdanović upisano je u birački spisak Šavnika biračko mesto broj 22 sa matičnim brojem 0708970, a istovremeno imamo pouzdane podatke da naznačeno lice ima prebivalište na teritoriji Srbije“, navodi se u dokumentu.
Dokument je zaveden pod brojem 80/2006, navodi se da je sačinjen u Šavniku 24. 5.2006.
Kao podnosilac je upisan Milisav Ratković.
Kao dodatni „dokaz”, objavljeno je i navodno Rešenje Republičke referendumske komisije, kojim se odbija navedeni prigovor koji se tiče Srdanovića.
Kolege iz crnogorskog Raskrinkavanja utvrdile su da su oba dokumenta koja „dokazuju”, navodno Srdanovićevo učešće na Referendumu o nezavisnosti Crne Gore zapravo falsifikovana.
Navodni prigovor koji su objavili mediji i Knežević
Još 3 rečenice, samo Informer
Podnosioci su kao dokaz priložili fotokopiju ličnog dokumenta iz Srbije, nastojeći da potkrepe tvrdnju da Srdanović nije imao zakonski osnov da učestvuje u referendumskom izjašnjavanju u Crnoj Gori.
U prigovoru je posebno navedeno da predstavnici opcije za zajedničku državu nisu mogli da provere izborni materijal.
- Zbog opstrukcije i kršenja Zakona od strane ORK Šavnika nismo mogli dobiti uvid u izborni materijal i isti kopirati iz čega se nedvosmisleno videlo da je ovo lice glasalo nezakonito na referendumu - piše u dokumentu.
„Podnosioci su zatražili da se raspusti birački odbor na biračkom mestu broj 22, imenuje novi i odredi ponovljeno glasanje.
Takav zahtev pokazuje da spor nije bio ograničen samo na proveru prebivališta jednog birača, već je dovedena u pitanje i regularnost postupka na konkretnom biračkom mestu“, tvrde mediji koji su proširili ovu objavu.
Kao dodatni „dokaz“, portali i Knežević prilažu Rešenje Republičke referendumske komisije o odbijanju prigovora Milisava Ratkovića br 80. od 24. maja 2006. koje je potpisao njen tadašnji predsednik František Lipka.
Rešenje je zavedeno pod brojem 603/8, u Podgorici 26. maja 2006. godine.
I u ovom navodnom dokumentu stoji ime Ilije Srdanovića, citat iz upućenog prigovora o pouzdanim podacima da on ima prebivalište u Srbiji, te odbijanje prigovora kao neosnovanog od strane Republičke referendumske komisije.
Rešenje o odbijanju prigovora koji su objavili mediji i Knežević
Ipak, oba dokumenta koji su objavili brojni portali i Milan Knežević su falsifikovani, odnosno, u postojeći prigovor i rešenje o njegovom odbijanju je montažom ubačeno ime Ilije Srdanovića.
Raskrinkavanje.me utvrdilo je da je u postojeći prigovor i rešenje o njegovom odbijanju ubačeno ime Ilije Srdanovića i onda je to objavljeno na mrežama i u srpskim medijima.
Prigovor pod rednim brojem 80, kojim se osporava glasanje zbog navodnog prebivališta u Srbiji postoji, ali nije sačinjen u Donjoj Bukovici kod Šavnika niti se odnosi na Iliju Srdanovića.
Uvidom u Belu knjigu o referendumu u Crnoj Gori, zborniku dokumenata u kojem su sadržani svi prigovori i navodne nepravilnosti vezane za referendum o nezavisnosti Crne Gore pronašli smo originalna oba dokumenta kao i zapisnike koji potvrđuju da su mediji objavili falsifikate.
Prigovor pod brojem 80, 24.05.2006. godine, podnesen je u Rožajama, odnosio se na izvesnu Mersihu Đozović sa matičnim brojem XXXXXXX277XXX, a potpisao ga je Milosav Ratković sa matičnim brojem XXXXXXX272XXX.
Originalni dokument fotografisan u Beloj knjizi
Osim što je očigledno da je pod brojem 80 zaveden prigovor koji se odnosi na drugu osobu, dodatna potvrda da su mediji objavili falsifikat je i činjenica da Ratković, koji je potpisao orignalni dokument ima matični broj koji nakon imena u sebi sadrži cifre 2 7 2 što je prema Pravilniku o utvrđivanju registarskih područja MUP-a Crne Gore šifra za opštine Rožaje, Berane, Plav, i Andrijevicu, cifre 2 i 7 označavaju opštinu, a cifra 2 iza njih muški pol.
Falsifikovano je i Rešenje o odbijanju prigovora.
U Beloj knjizi se vidi da je pod brojem 603/8, 26. maja 2006. godine zavedeno Rešenje o odbijanju prigovora koje je Republičkoj referendumskoj komisiji podneo Milosav Ratković a ne Milisav kako se navodi u falsifikatima, da se on odnosi na Mersihu Đozović, sa identičnim matičnim brojem kao u originalnom prigovoru.
Originalno Rešenje iz Bele knjige
Treća, dodatna potvrda da su mediji i Knežević objavili falsifikate su zapisnici sa sednica Republičke referendumske komisije na kojima su razmatrani prigovori.
U zapisnicima sa 17, 18. i 19. sednice ove komisije na kojima su se razmatrali prigovori očigledno je da iz opštine Šavnik nema nijednog jedinog prigovora.
U Zapisniku sa 17. sednice može se videti da je iz Rožaja pristiglo 15 prigovora.
Bijelu knjigu je na 19. godišnjicu nezavisnosti Crne Gore objavio portal IN4S i ona je dostupna na ovom linku.
Dakle, jasno je da su objavljeni izmenjeni dokumenti sa ciljem da se obmane javnost uoči izbora u Srbiji, jasno je i da se nijedan od ovih dokumenata ne odnosi na Iliju Srdanovića.
Zbog toga Raskrinkavanje.me objave ocjenjuje kao lažnu vest.
Ocenu “Lažna vest” dobija originalni medijski izveštaj (u potpunosti proizveden od strane medija koji ga je objavio) koji u sebi sadrži činjenično pogrešne tvrdnje ili informacije.
Za sadržaje koji se ocenjuju kao lažne vesti može se pouzdano utvrditi da su kreirani i diseminirani sa namerom da dezinformišu javnost, to jest da tvrdnju koja je u potpunosti lažna predstave kao činjenicu, ukazuje Raskrinkavanje.
Još 83 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
(Raskrinkavanje.me, foto: Autonomija)
Ovo je samo jedan u nizu falsifikata koji je objavljen sa namerom da se diskredituje nosilac Studentske liste, kardiolog Ilija Srdanović.
Tokom izborne kampanje mrežama su kružile montirane fotografije na kojima Srdanović navodno pokazuje slovo „L”, koje je bilo jedan o simbola borbe Crne Gore za nezavisnost od Srbije.
Urednik provladinog lista Informer, Dragan J.
Vučićević otišao je korak dalje pa je tvrdio da Srdanović ima kuću u Hrvatskoj.
Kako je međutim, Raskrikavanje odmah utvrdilo – to nije istina.
Vučićević je falsifikovao dokument iz hrvatskog katastra, tj. imena pravih vlasnika pomenute kuće zamenio je imenom Ilije Srdanovića.
Drugi dokument predstavlja rešenje Republičke referendumske komisije Crne Gore, doneto 26. maja 2006. godine u Podgorici, na sednici održanoj istog dana.
U dispozitivu rešenja navedeno je:
- Odbija se prigovor građanina Milosava Ratkovića br. 80 od 24. maja 2006. godine kao neosnovan.
Komisija je u obrazloženju potvrdila da se prigovor odnosio na glasanje Ilije Srdanovića na biračkom mestu broj 22 u Šavniku i na tvrdnju da je u birački spisak upisan uprkos prebivalištu u Srbiji.
Posebno je značajno što Republička referendumska komisija nije sporila da je takav prigovor podnet, već je njegovu osnovanost razmatrala kroz pitanje nadležnosti za utvrđivanje i ispravljanje biračkog spiska.
- Razmatrajući navode prigovora i dostavljene spise ova komisija je našla da je prigovor neosnovan - navedeno je u obrazloženju.
U nastavku rešenja komisija se poziva na odredbe Zakona o biračkim spiskovima, prema kojima su birački spiskovi javne isprave u kojima se vodi evidencija građana sa biračkim pravom.
Komisija je naglasila da odlučivanje o upisu, brisanju, izmenama i ispravkama u biračkom spisku nije u nadležnosti organa za sprovođenje referenduma, već organa propisanih zakonom i nadležnog suda.
Prema tom obrazloženju, referendumska komisija nije smatrala da može u postupku po ovom prigovoru da utvrđuje zakonitost upisa Srdanovića u birački spisak.
To je suština odluke iz 2006. godine: prigovor je odbijen uz pozivanje na zakonsku podelu nadležnosti, a ne na osnovu u rešenju prikazane nezavisne provere Srdanovićevog prebivališta.
Pitanje prebivališta imalo je poseban značaj uoči referenduma o nezavisnosti Crne Gore.
Tadašnji propisi predviđali su pravo glasa za građane koji su ispunjavali zakonske uslove, uključujući propisani period prebivališta u Crnoj Gori od najmanje 24 meseca.
Venecijanska komisija Saveta Evrope u mišljenju iz decembra 2005. godine posebno je analizirala pitanje prava glasa crnogorskih državljana koji žive u Srbiji.
U dokumentu je navedeno da, prema tadašnjem zakonodavstvu, crnogorski državljani sa prebivalištem u Srbiji nisu imali pravo da glasaju na izborima u Crnoj Gori, pa samim tim ni na referendumu, ukoliko zakon ne bude izmenjen.
Upravo zbog toga tvrdnja podnosilaca prigovora da Srdanović ima prebivalište u Srbiji nije bila sporedna okolnost, već se neposredno odnosila na ispunjenost zakonskih uslova za učešće u referendumu.
Međutim, razlika između prebivališta i privremenog boravka bila je pravno važna.
Samo postojanje veze sa Srbijom nije automatski značilo gubitak biračkog prava u Crnoj Gori.
Dva dokumenta iz maja 2006. godine nedvosmisleno potvrđuju da je glasanje Ilije Srdanovića bilo predmet zvaničnog prigovora i postupka pred referendumskim organima Crne Gore.Takođe potvrđuju da su predstavnici opcije za zajedničku državu osporavali njegovo pravo glasa, pozivajući se na navodno prebivalište u Srbiji, kao i da je Republička referendumska komisija odbila prigovor.
Ipak, sama dokumentacija ne sadrži dokaz o tome kako se Srdanović izjasnio na referendumskom listiću, odnosno da li je glasao za nezavisnost ili za ostanak Crne Gore u zajedničkoj državi sa Srbijom.
Takođe, rešenje ne predstavlja konačno utvrđenje da je Srdanović bio nezakonito upisan u birački spisak, niti sadrži dokaz da je njegovo glasanje organizovala tadašnja vlast Demokratske partije socijalista.
Ono što ostaje dokumentovano jeste da je osporeno njegovo biračko pravo, da je podnet zahtev za ponavljanje glasanja i da je Republička referendumska komisija taj zahtev odbila.
Objavljena dokumentacija otvara nekoliko konkretnih pitanja na koja bi potpun odgovor mogli da pruže originalni birački spisak, evidencija prebivališta iz 2006. godine, zapisnik biračkog odbora i eventualni kasniji sudski postupak.
Pre svega, potrebno je utvrditi gde je Ilija Srdanović imao prijavljeno prebivalište 21. maja 2006. godine, na osnovu kojih dokumenata je bio upisan u birački spisak u Šavniku i da li je posle rešenja Republičke referendumske komisije vođen postupak pred nadležnim sudom.
U priloženom rešenju postoji i pravna pouka da se protiv odluke može izjaviti žalba Ustavnom sudu Republike Crne Gore u roku od 24 časa od dostavljanja.
Iz dostupna dva dokumenta nije moguće utvrditi da li je to pravo iskorišćeno.
Referendum od 21. maja 2006. godine doveo je do prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Prema zvaničnim rezultatima, nezavisnost je podržalo 55,5 odsto izašlih birača, čime je neznatno premašen prag od 55 odsto predviđen za njenu izglasanu samostalnost.
Dvadeset godina kasnije, prigovor iz Šavnika i rešenje komisije kojom je predsedavao František Lipka predstavljaju konkretan dokumentarni trag izbornog spora u kojem se pominje Ilija Srdanović.
Ključno pitanje koje ovi dokumenti ostavljaju otvorenim nije samo da li je Srdanović učestvovao u referendumskom glasanju, već i da li je u trenutku glasanja ispunjavao sve zakonske uslove za upis u birački spisak.
Odgovor na to pitanje ne proizlazi iz odluke kojom je prigovor odbijen.
Blokaderska lista ne samo po kadrovima, već i po stavovima o najznačajnijim državnim pitanjima podseća na DOS - jedno priča, drugo misli, treće radi.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", Aleksandar Vučić nije mogao da sakrije smeh nakon što je u emisiji "Prva tema" na TV Prva pušten snimak vodećeg na Studenskoj listi, Ilije Srdanovića.
Na Balkanu je stabilnost najdragocenija roba, istakao je u autorskom tekstu za nemački politički magazin "Cicero" Jan Ružička, viši savetnik praške investicione grupe PPF.
Lider naprednjaka Miloš Vučević poručio je da su televizija i portal "E" u Crnoj Gori, glasila pod direktnom kontrolom Mila Đukanovića, a vrhunac njihove propagande je intervju koji su napravili sa Ilijom Srdanovićem.
Zajednički napori Hrvatske, Crne Gore i raznih NVO struktura da Srbiju bace na kolena po svemu sudeći su se isplatili, a u Zagrebu i Podgorici vlada pravo oduševljenje nakon proglašenja izbornih rezultata.
Zdravko Krivokapić, bivši premijer Crne Gore koji je na tu funkciju svojevremeno došao zahvaljujući srpskim glasovim, pružio je podršku blokaderima i njihovom vođi Iliji Srdanoviću.
Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izjavio je da neće odustati od podrške Aleksandru Vučiću i izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", ističući da su se pojedini crnogorski političari i javne ličnosti mnogo pre njega uključili u predizbornu kampanju u Srbiji, ali na strani tzv. "studentske liste", zbog čega, kako je ocenio, nisu bili izloženi kritikama.
Takmičari Plavog tima Dragomir Radojević i Aleksandra Senić poranili su i napravili ajvar u Exatlon kampu, a onda ga zajdno i probali.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Učesnica najpoznatijeg sportskog rijalitija "Exatlon", Aleksandra Senić, uspela je da osvoji individualnu medalju.
Takmičarke Plavog tima u Exatlonu svesne su da donose manje poena od muškaraca, zbog čega su sa kapitenom razmatrale kako da poprave skor.
Nakon žestokih uvreda upućenih Mihailu Adžiću, kapiten Crvenog tima u Exatlonu Nikola Lakić poručuje da se ne kaje ni zbog jedne izgovorene reči.
Sutra je Sveti Luka, a veče uoči praznika vernici izgovaraju molitvu ovom svecu, verujući da će im isceliti rane, oterati bolesti i doneti zdravlje.
Bračni par Grbić Jelena i Sreten iz Novog Sada imaju najduži bračni staž u ovom gradu.
Čak 62 godine prošlo je od njihovog venčanja!
Pri odabiru imena za dete roditelji moraju da vode računa i o propisima.
Tako ime ne sme da vređa moral, tradicionalna shvatanja niti da bude pogrdno za dete.
Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dijane S.
(47) iz Bijeljine, kojom se tereti da je zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetila banku u kojoj je bila zaposlena za čak 481.587 konvertibilnih maraka.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je zadržavanje osumnjičenom P.
G. zbog postojanja osnova sumnje da je dana 29.10.2026. godine, na teritoriji gradske opštine Zemun, izvršio krivično delo Teška telesna povreda na štetu M.
Policija u Beogradu, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja droga, sa Odeljenjem za opservaciju i Odeljenjem za hapšenje, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je T.N.
(48) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Teža saobraćajna nezgoda dogodila se danas u popodnevnim satima na starom putu između Čačka i Kraljeva, u mestu Babsko polje, kada je vozač teretnog vozila izgubio kontrolu nad kamionom i sleteo van kolovoza.
Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M.
(36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.
Nemačka stranka Alternativa za Nemačku (AfD) našla se u centru velike afere nakon što su hakeri objavili više od 420.000 mejlova i 50.000 internih dokumenata.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da će Kanada učestvovati u zajmu Evropske unije za Ukrajinu sa početnim iznosom od 500 miliona evra, nakon sastanka sa čelnicima Evropske unije na dvodnevnom samitu EU-Kanada održanom u Montrealu "Ovo šalje snažnu poruku Ukrajini".
Sudija Ustavnog suda Poljske Ana Korvin-Pjotrovska suspendovala je predsednika suda i njegovog zamenika i pozvala policiju, dok je predsednik Karol Navrocki prekinuo posetu Senegalu i vraća se u zemlju.
Telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa još nije zakazan.
Prvi deo filma "Hajde da se volimo" snimljen je davne 1987. godine, a na RTS je prvi put prikazan tek 2008.
Od početka milenijuma, seksualni sadržaj u holivudskim filmovima značajno je opao, sa zabeleženim padom od gotovo 40% u odnosu na ranije godine.
Glumačka karijera Džeka Nikolsona definitivno je završena, a holivudska legenda odlučila je da ostatak života provede daleko od očiju javnosti.
Čuvena slikarka i scenografkinja Vasilisa Radojević preminula je 28. oktobra u teškoj nemaštini u rodnom Nikšiću.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".
Pametni telefoni nisu imuni na sajber napade, a zlonamerni softver može da ugrozi vaše podatke, privatnost, pa čak i novac.
Iako nije uvek lako prepoznati da je uređaj zaražen, postoje znakovi koji mogu da ukažu na problem, kao i načini da se rešite virusa.
Hortenzije su među omiljenim ukrasnim biljkama u baštama, ali nepravilna nega pred zimu može da utiče na njihovo cvetanje naredne godine.
Obilna večera i obrok manje od tri sata pre spavanja povezani su sa lošijim kvalitetom sna, pokazala su istraživanja.
Sa padom temperatura i dolaskom hladnijih dana, jedan od omiljenih jesenjih trendova ponovo stupa na scenu, braon ruž za usne.
Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Tea Bilanović sada je progovorila o ocu Luke Dončića koji je bio na promociji njenog albuma, a otkirla je da je kasnije pevala i Luki na jednom veselju.
Ovo su pevačice i pevači koji su uspeli da dožive drastičnu transformaciju i izgube ogroman broj kilograma.
Pevačica Džejla Ramović privukla pažnju javnosti kada je objavila fotografiju sa majkom Editom u liftu.
