
Виши суд у Београду је мјере тајног надзора први пут одобрио 12. јуна, према наводима Радара.
Ово наводи један извор
Директор српске Безбједносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић упутио је захтјев за примјену мјера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мјере први пут одобрио 12. јуна, преноси тај недјељник.
У мјерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је, како пише тај недјељник, снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
На тај начин, истиче Радар, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су, подсјећају, примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал.
"Наша уредница Весна Малишић на дневном нивоу разговара са новинарима и уредницима о темама које припремамо, саговорницима, документима и изворима. О истим стварима разговарамо и међусобно на редакцијским састанцима и свакодневним сусретима унутар редакције. Баш због сумњи да је тако нешто могуће, увели смо праксу да о осјетљивим темама и изворима разговарамо у четири ока, ван просторија редакције и без мобилних телефона", пише Радар.
Осим захтјева за примјену тајних мјера, како наводи Радар, позивајући се на сазнања редакције, директор БИА-е Владимир Орлић користио је дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Занимљиво је, додаје Радар, да су посебне мјере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посјећују.
Подсјећају да су, дан прије него што је примјена мјера тајног надзора одобрена против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, у Радару од 11. јуна објавили текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“ о томе како је Александар Вучић са "криминалцима које је авионом послао у Црну Гору" уништио углед Србије на Самиту ЕУ - Западни Балкан. У истом броју налази се и Уводник главне уреднице о парадржави која извршава сва наређења Александра Вучића, као и текст „Службе су имале сазнања и прије пријаве нестанка Нешовића“ што је био један од серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
Посебне мјере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра. Директор БИА-е Владимир Орлић је 22. октобра, када је изашао посљедњи број Радара пред изборе у Србији, поднио предлог предсједнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мјере прекину.
Радар пише да је редакција, због сумње да је прислушкивање могуће, увела праксу да о осјетљивим темама и изворима разговара у четири ока, ван просторија редакције и без мобилних телефона.
Ово наводи један извор
"Наша уредница Весна Малишић на дневном нивоу разговара са новинарима и уредницима о темама које припремамо, саговорницима, документима и изворима. О истим стварима разговарамо и међусобно на редакцијским састанцима и свакодневним сусретима унутар редакције. Баш због сумњи да је тако нешто могуће, увели смо праксу да о осјетљивим темама и изворима разговарамо у четири ока, ван просторија редакције и без мобилних телефона", пише Радар.
Дан прије одобрења мјера против Малишић, Радоњића и Петрушић, Радар је у броју од 11. јуна објавио текст Милана Радоњића о Самиту ЕУ - Западни Балкан у Тивту, уводник главне уреднице о парадржави и текст о сазнањима служби прије пријаве нестанка Нешовића, у оквиру серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
Ово наводи један извор
Подсјећају да су, дан прије него што је примјена мјера тајног надзора одобрена против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, у Радару од 11. јуна објавили текст Милана Радоњића „Организација фијаска у Тивту: Хибрис хибридне пратње“ о томе како је Александар Вучић са "криминалцима које је авионом послао у Црну Гору" уништио углед Србије на Самиту ЕУ - Западни Балкан. У истом броју налази се и Уводник главне уреднице о парадржави која извршава сва наређења Александра Вучића, као и текст „Службе су имале сазнања и прије пријаве нестанка Нешовића“ што је био један од серије текстова о убиству у ресторану „27“ и хапшењу Веселина Милића, помоћника директора полиције.
Мјере тајног надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандре Петрушић, први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула и 9. септембра.
Ово наводи један извор
Посебне мјере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра. Директор БИА-е Владимир Орлић је 22. октобра, када је изашао посљедњи број Радара пред изборе у Србији, поднио предлог предсједнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мјере прекину.
Директор БИА Владимир Орлић је 22. октобра поднио предлог предсједнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мјере прекину, на дан изласка посљедњег броја Радара пред изборе у Србији.
Ово наводи један извор
Посебне мјере надзора против Весне Малишић, Милана Радоњића и Сандра Петрушић, које су биле први пут прописане 12. јуна, продужаване су 15. јула, па 9. септембра. Директор БИА-е Владимир Орлић је 22. октобра, када је изашао посљедњи број Радара пред изборе у Србији, поднио предлог предсједнику Вишег суда у Београду Драгану Милошевићу да се све мјере прекину.
У предлогу за прекид мјера, који је потписао Орлић, наводи се да подаци прикупљени примјеном посебних мјера не указују да су именовани укључени у извршење кривичног дјела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије.
Ово наводи један извор
Главна уредница и новинари Радара били су под мјерама тајног надзора, како се у захтјеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбједност Р. Србије вршењем кривичног дјела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“. У предлогу за прекид мјера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбједоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мјера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примјене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донијело очекиване резултате“.
Радар примећује да, иако у заглављу документа пише да се од примјене посебних мјера одступа 22. октобра, „датум одређивања“ гласи 3. новембар 2026.
Ово наводи један извор
Иако у заглављу пише да се од примјене посебних мјера одступа 22. октобра, занимљиво је да је „датум одређивања 3. новембар 2026“, што је било тек јуче, наводи Радар.
Навод, непотврђеноДиректор БИА Владимир Орлић упутио је захтјев Вишем суду у Београду за примјену мјера тајног надзора против главне и одговорне уреднице Радара Весне Малишић и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, преноси недјељник Радар.
Овај навод преносе
Директор српске Безбједносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић упутио је захтјев за примјену мјера тајног надзора против Весне Малишић, главне и одговорне уреднице Радара, као и новинара Сандре Петрушић и Милана Радоњића, Вишем суду у Београду који је те мјере први пут одобрио 12. јуна, преноси тај недјељник.
Навод, непотврђеноМјере су, како наводи Радар, укључивале снимање комуникација у просторијама, укључујући пословне просторије на првом спрату зграде на адреси Теразије 5 у Београду, гдје је редакција Радара.
Овај навод преносе
У мјерама које су биле прописане против уреднице и новинара Радара било је, како пише тај недјељник, снимање комуникација у просторијама, па се између осталог наводе и „пословне просторије на првом спрату пословне зграде на адреси Теразије 5 у Београду“, што је заправо адреса редакције Радара.
Навод, непотврђеноРадар наводи да је БИА под вођством Орлића на тај начин прислушкивала комуникације свих уредника и новинара Радара, те да је такав систем примењиван и у случају Тужилаштва за организовани криминал.
Овај навод преносе
На тај начин, истиче Радар, БИА под вођством Орлића прислушкивала је комуникације свих уредника и новинара Радара. Такав систем су, подсјећају, примењивали и у случају Тужилаштва за организовани криминал.
Навод, непотврђеноРадар наводи да је директор БИА Владимир Орлић користио дискреционо право да одреди десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Овај навод преносе
Осим захтјева за примјену тајних мјера, како наводи Радар, позивајући се на сазнања редакције, директор БИА-е Владимир Орлић користио је дискреционо право да одреди и десетодневну физичку пратњу за поједине чланове редакције у протеклом периоду.
Навод, непотврђеноРадар наводи да су посебне мјере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду које главна уредница и новинари не посјећују.
Овај навод преносе
Занимљиво је, додаје Радар, да су посебне мјере пописане и за четири угоститељска објекта у Београду, које главна уредница и новинари не посјећују.
Навод, непотврђеноУ захтјеву за мјере наводило се, како пише Радар, да постоји основа сумње да уредница и новинари спроводе активности којима се угрожава безбједност Р. Србије вршењем кривичног дјела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика.
Овај навод преносе
Главна уредница и новинари Радара били су под мјерама тајног надзора, како се у захтјеву наводи, „због постојања основа сумње да спроводе активности којима се угрожава безбједност Р. Србије вршењем кривичног дјела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика“. У предлогу за прекид мјера, који је Орлић потписао, наводи се: „Оперативним ангажовањем на сагледавању безбједоносно-интересантних активности поменуте групе лице установили смо да подаци који су прикупљени досадашњом експлоатацијом посебних мјера не указују да је именовани укључени у извршење кривичних дела шпијунаже из члана 315 Кривичног законика Републике Србије, сходно чему не постоји потреба за наставком примјене истих мера према наведеним лицима, имајући у виду да поменуто не би донијело очекиване резултате“.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.