Све вести
Фото из чланка: Б92Путин завршава „шпијунско око“; Сателитски снимци открили до сада невиђена склоништа
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
ПАПА Лав изразио је данас наду да ће сурадња Русије и Украјине тијеком примирја у Олешком, украјинском граду под руском окупацијом, отворити пут новим мировним преговорима и конкретним корацима према миру.
Цео упоредни текст64 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 17 реченица, само B92
Путин завршава "шпијунско око"; Сателитски снимци открили до сада невиђена склоништа
Кремљ је све ближи активирању свог "новог ока" над Европом.
Према медијским извештајима, изградња огромног радарског комплекса у Калињинграду, руској ексклави са снажним војним присуством, скоро је завршена.
Посматрана из ваздуха, три крака пространог комплекса, од којих је сваки дужи од 500 метара, изгледају као траг неког ванземаљског облика живота остављен усред иначе нетакнуте шумске природе.
Грађевина би се могла упоредити и са платформом за слетање или лансирање, намењеном огромној московској обавештајној мрежи.
Стручњак за безбедност Вајдотас Малинионис каже да је радар толико велики да може да "гледа" иза закривљености Земље.
Бивши литвански војни командант рекао је за ДW да ће радарски систем за надзор изван хоризонта (ОТХ), који се гради у близини Гвардејска, имати домет од око 3.000 километара.
То би Москви омогућило да надзире готово сваки део Европе, као и читаву територију Украјине.
Према извештајима, систем би Русији омогућио пресретање сателитских комуникација, као и откривање кретања авиона и балистичких ракета.
"Циљ и намена овог радара јесте праћење циљева на великим удаљеностима и рано упозоравање.
Још не знамо да ли је оперативно способан да обавља те задатке, али се свакако управо сада гради", додао је он.
Систем за масовни надзор
Британски лист Тајмс пише да су ови системи првенствено намењени откривању и ометању електронских сигнала, позивајући се на финско-пољску компанију за свемирску и одбрамбену технологију Ајси (ИЦЕYЕ).
"Могли би да их користе у офанзивним операцијама како би прикупили више информација о одређеним циљевима", објашњава Малинионис.
"А уколико би успели да добију рано упозорење о кретању НАТО трупа, у случају инвазије на источно крило Алијансе, имали би више времена за доношење одлука."
Рат у Украјини – 1.681. дан: Нови трилатерални преговори могли би да буду одржани у Абу Дабију, открио је украјински председник Володимир Зеленски.
Истовремено, настављају напади и борбе на фронту.
ПАПА Лав изразио је данас наду да ће сурадња Русије и Украјине тијеком примирја у Олешком, украјинском граду под руском окупацијом, отворити пут новим мировним преговорима и конкретним корацима према миру.
Још 47 реченица које преноси само по један медиј
Украјина и Русија 23. листопада објавиле су да су постигле договор о примирју у Олешком.
Договор је постигнут уз посредовање америчке прве даме Меланије Трумп, а циљ је био омогућити доставу хуманитарне помоћи и евакуацију становника града на првој црти бојишнице, који се суочава с озбиљном несташицом хране и лијекова.
"Проведена је хуманитарна операција да би се помогло цивилном становништву у граду Олешком.
Надам се да ће сурадња између двију страна, која је омогућила ову нужну хуманитарну гесту, ојачати њихову спремност на дијалог и довести до нових, конкретних мировних иницијатива", рекао је папа тијеком недјељне молитве.
Текст се наставља испод огласа
Нови мировни преговори почетком студенога
Украјински предсједник Володимир Зеленски најавио је да ће се мировни преговарачи поновно састати почетком студенога, када би требао бити одржан нови круг разговора.
Папа Лав 16. листопада разговарао је с руским предсједником Владимиром Путином и украјинским предсједником Зеленским.
Према наводима Кремља, Путин је папи рекао да подржава иницијативу Ватикана за доставу помоћи цивилима у Олешком те да је спреман сурађивати.
Ипак, надбискуп Паул Галлагхер у уторак је изјавио да не вјерује да је Ватикан имао изравну улогу у договарању шестодневног примирја, унаточ томе што је папа недавно разговарао и с Путином и са Зеленским.
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?
Говорећи за ДW са обале Балтичког мора, летонска геополитичка аналитичарка Евија Дјатковица упозорила је да поновно увођење старе совјетске технологије може имати неповољне последице у условима све шире примене нових технологија у савременом ратовању
"Она ће помоћи Русији да отклони постојеће недостатке у откривању објеката који лете на малим висинама, чиме ће се смањити ефикасност све брже интеграције дронова у регионалне одбрамбене доктрине", сматра она.
Центар за електронско ратовање
Према писању Тајмса, компанија Ајси сматра да ширење руског система радара за надзор изван хоризонта показује да се Калињинград развија у центар за напредне војне сензоре и системе за електронско ратовање.
"Нови радар указује на интензивирање надметања Русије и НАТО-а за војну надмоћ и контролу над регионом Калињинграда", нагласила је Дјатковица.
"То је потенцијално опасна ситуација, јер се може очекивати даље јачање војног присуства на обе стране, а у једном тренутку превентивни удар могао би постати опција како би се другој страни ускратила неприхватљива предност у региону", упозорила је она.
Русија је већ упозорила НАТО да би била спремна да употреби нуклеарно оружје уколико би западна алијанса покушала да блокира Калињинград.
Ова потенцијална тачка сукоба и руска војна испостава налазе се на обали Балтичког мора, између чланица НАТО-а Пољске и Литваније, у непосредној близини источног крила Алијансе.
Ексклава се простире свега 200 километара од истока до запада и 100 километара од севера до југа.
Ипак, како истиче Малинионис, најмања руска федерална јединица, односно област, располаже значајном војном моћи.
"Према неким изворима, Русија има могућност да у Калињинграду распореди до 100 нуклеарних бојевих глава.
Поједини извори наводе да је њихово распоређивање тамо већ почело, мада то још није потврђено", указао је бивши командант.
Али то није све
Компанија Ајси наводно је открила још један велики комплекс кружних антена, око 50 километара западно од Гвардејска, у близини града Черњаховска, пише немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).
Према извештајима, широм Калињинградске области распоређено је више од 20 објеката за прикупљање сигнала и електронско ратовање.
Сателитски снимци откривају и нова склоништа за борбене авионе на војном аеродрому Калињинград-Чкаловск, наводи ФАЗ.
На другим снимцима виде се лансирне платформе мобилног противваздушног ракетног система С-400 у Балтииску, што указује на могућност да су ти системи већ оперативни.
"Ови фактори јасно показују стратешки значај територије око Калињинграда и за Русију и за НАТО", каже Дјатковица.
Укупни војни губици Русије од почетка свеобухватне инвазије на Украјину процењују се на између 1,4 и 2,1 милион погинулих и рањених припадника оружаних снага, наводи се у анализи коју је објавио Тхе Ецономист.
Украјинске снаге извеле су необичну војну операцију у околини Купјанска, у Харковској области, инфилтрирајући се на руске положаје кроз подземне гасоводне цеви, чиме су, према тврдњама Кијева, нанеле значајне губитке руској војсци.
"За Русију, између осталог, географски положај Калињинграда и тамо распоређени нуклеарни арсенал омогућавају пројектовање претњи према већини европских престоница." Управо ту до изражаја долази значај огромног радара, сматра она.
"Због његовог великог домета, и други делови Европе, од севера до запада, биће изложенији руском надзору и војним активностима."
Она је рекла да је добра вест то што сваки нови корак у руској ескалацији, који има последице и по европске земље удаљеније од њених граница, доприноси томе да читав континент све озбиљније схвата Москву као непосредну претњу.
"Руски злонамерни сигнали требало би да подстакну Запад да настави да јача своје војне капацитете, што ће, заузврат, учинити заједничко одвраћање НАТО-а и Европе уверљивијим."
Дјатковица је као пример навела Пољску, која свој парк приобалних ветротурбина у Балтичком мору претвара у део надзорне инфраструктуре НАТО-а.
У још једном кораку ка интеграцији новијих технологија, немачки произвођач наоружања Рајнметал гради сателите са радаром са синтетичком апертуром (САР), у сарадњи са компанијом Ајси.
Они омогућавају снимање прецизних слика кретања трупа и положаја непријатељских снага, чак и ноћу или у лошим временским условима.
Снимци ће се користити на источном крилу НАТО-а, као и у оквиру бригаде Бундесвера стациониране у Литванији.
Први сателити са радаром са синтетичком апертуром требало би да буду лансирани у орбиту ракетом компаније Спејс екс (СпацеX) почетком 2027. године.
Малинионис се сложио да је прилагођавање најважнија лекција коју европски лидери треба да науче у време руске агресије.
Ипак, имао је још једну примедбу.
"Постоји и једна слабост овог новог руског радара.
Толико је огроман да представља прилично лаку мету!"
