Sve vesti
Foto iz članka: B92Putin završava „špijunsko oko“; Satelitski snimci otkrili do sada neviđena skloništa
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
PAPA Lav izrazio je danas nadu da će suradnja Rusije i Ukrajine tijekom primirja u Oleškom, ukrajinskom gradu pod ruskom okupacijom, otvoriti put novim mirovnim pregovorima i konkretnim koracima prema miru.
Ceo uporedni tekst64 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 17 rečenica, samo B92
Putin završava "špijunsko oko"; Satelitski snimci otkrili do sada neviđena skloništa
Kremlj je sve bliži aktiviranju svog "novog oka" nad Evropom.
Prema medijskim izveštajima, izgradnja ogromnog radarskog kompleksa u Kalinjingradu, ruskoj eksklavi sa snažnim vojnim prisustvom, skoro je završena.
Posmatrana iz vazduha, tri kraka prostranog kompleksa, od kojih je svaki duži od 500 metara, izgledaju kao trag nekog vanzemaljskog oblika života ostavljen usred inače netaknute šumske prirode.
Građevina bi se mogla uporediti i sa platformom za sletanje ili lansiranje, namenjenom ogromnoj moskovskoj obaveštajnoj mreži.
Stručnjak za bezbednost Vajdotas Malinionis kaže da je radar toliko veliki da može da "gleda" iza zakrivljenosti Zemlje.
Bivši litvanski vojni komandant rekao je za DW da će radarski sistem za nadzor izvan horizonta (OTH), koji se gradi u blizini Gvardejska, imati domet od oko 3.000 kilometara.
To bi Moskvi omogućilo da nadzire gotovo svaki deo Evrope, kao i čitavu teritoriju Ukrajine.
Prema izveštajima, sistem bi Rusiji omogućio presretanje satelitskih komunikacija, kao i otkrivanje kretanja aviona i balističkih raketa.
"Cilj i namena ovog radara jeste praćenje ciljeva na velikim udaljenostima i rano upozoravanje.
Još ne znamo da li je operativno sposoban da obavlja te zadatke, ali se svakako upravo sada gradi", dodao je on.
Sistem za masovni nadzor
Britanski list Tajms piše da su ovi sistemi prvenstveno namenjeni otkrivanju i ometanju elektronskih signala, pozivajući se na finsko-poljsku kompaniju za svemirsku i odbrambenu tehnologiju Ajsi (ICEYE).
"Mogli bi da ih koriste u ofanzivnim operacijama kako bi prikupili više informacija o određenim ciljevima", objašnjava Malinionis.
"A ukoliko bi uspeli da dobiju rano upozorenje o kretanju NATO trupa, u slučaju invazije na istočno krilo Alijanse, imali bi više vremena za donošenje odluka."
Rat u Ukrajini – 1.681. dan: Novi trilateralni pregovori mogli bi da budu održani u Abu Dabiju, otkrio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Istovremeno, nastavljaju napadi i borbe na frontu.
PAPA Lav izrazio je danas nadu da će suradnja Rusije i Ukrajine tijekom primirja u Oleškom, ukrajinskom gradu pod ruskom okupacijom, otvoriti put novim mirovnim pregovorima i konkretnim koracima prema miru.
Još 47 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ukrajina i Rusija 23. listopada objavile su da su postigle dogovor o primirju u Oleškom.
Dogovor je postignut uz posredovanje američke prve dame Melanije Trump, a cilj je bio omogućiti dostavu humanitarne pomoći i evakuaciju stanovnika grada na prvoj crti bojišnice, koji se suočava s ozbiljnom nestašicom hrane i lijekova.
"Provedena je humanitarna operacija da bi se pomoglo civilnom stanovništvu u gradu Oleškom.
Nadam se da će suradnja između dviju strana, koja je omogućila ovu nužnu humanitarnu gestu, ojačati njihovu spremnost na dijalog i dovesti do novih, konkretnih mirovnih inicijativa", rekao je papa tijekom nedjeljne molitve.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Novi mirovni pregovori početkom studenoga
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski najavio je da će se mirovni pregovarači ponovno sastati početkom studenoga, kada bi trebao biti održan novi krug razgovora.
Papa Lav 16. listopada razgovarao je s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsjednikom Zelenskim.
Prema navodima Kremlja, Putin je papi rekao da podržava inicijativu Vatikana za dostavu pomoći civilima u Oleškom te da je spreman surađivati.
Ipak, nadbiskup Paul Gallagher u utorak je izjavio da ne vjeruje da je Vatikan imao izravnu ulogu u dogovaranju šestodnevnog primirja, unatoč tome što je papa nedavno razgovarao i s Putinom i sa Zelenskim.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu?
desk@index.hr ili klikom
Atraktivne fotografije i videe plaćamo.
Želite raditi na Indexu?
Govoreći za DW sa obale Baltičkog mora, letonska geopolitička analitičarka Evija Djatkovica upozorila je da ponovno uvođenje stare sovjetske tehnologije može imati nepovoljne posledice u uslovima sve šire primene novih tehnologija u savremenom ratovanju
"Ona će pomoći Rusiji da otkloni postojeće nedostatke u otkrivanju objekata koji lete na malim visinama, čime će se smanjiti efikasnost sve brže integracije dronova u regionalne odbrambene doktrine", smatra ona.
Centar za elektronsko ratovanje
Prema pisanju Tajmsa, kompanija Ajsi smatra da širenje ruskog sistema radara za nadzor izvan horizonta pokazuje da se Kalinjingrad razvija u centar za napredne vojne senzore i sisteme za elektronsko ratovanje.
"Novi radar ukazuje na intenziviranje nadmetanja Rusije i NATO-a za vojnu nadmoć i kontrolu nad regionom Kalinjingrada", naglasila je Djatkovica.
"To je potencijalno opasna situacija, jer se može očekivati dalje jačanje vojnog prisustva na obe strane, a u jednom trenutku preventivni udar mogao bi postati opcija kako bi se drugoj strani uskratila neprihvatljiva prednost u regionu", upozorila je ona.
Rusija je već upozorila NATO da bi bila spremna da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi zapadna alijansa pokušala da blokira Kalinjingrad.
Ova potencijalna tačka sukoba i ruska vojna ispostava nalaze se na obali Baltičkog mora, između članica NATO-a Poljske i Litvanije, u neposrednoj blizini istočnog krila Alijanse.
Eksklava se prostire svega 200 kilometara od istoka do zapada i 100 kilometara od severa do juga.
Ipak, kako ističe Malinionis, najmanja ruska federalna jedinica, odnosno oblast, raspolaže značajnom vojnom moći.
"Prema nekim izvorima, Rusija ima mogućnost da u Kalinjingradu rasporedi do 100 nuklearnih bojevih glava.
Pojedini izvori navode da je njihovo raspoređivanje tamo već počelo, mada to još nije potvrđeno", ukazao je bivši komandant.
Ali to nije sve
Kompanija Ajsi navodno je otkrila još jedan veliki kompleks kružnih antena, oko 50 kilometara zapadno od Gvardejska, u blizini grada Černjahovska, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Prema izveštajima, širom Kalinjingradske oblasti raspoređeno je više od 20 objekata za prikupljanje signala i elektronsko ratovanje.
Satelitski snimci otkrivaju i nova skloništa za borbene avione na vojnom aerodromu Kalinjingrad-Čkalovsk, navodi FAZ.
Na drugim snimcima vide se lansirne platforme mobilnog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 u Baltiisku, što ukazuje na mogućnost da su ti sistemi već operativni.
"Ovi faktori jasno pokazuju strateški značaj teritorije oko Kalinjingrada i za Rusiju i za NATO", kaže Djatkovica.
Ukupni vojni gubici Rusije od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu procenjuju se na između 1,4 i 2,1 milion poginulih i ranjenih pripadnika oružanih snaga, navodi se u analizi koju je objavio The Economist.
Ukrajinske snage izvele su neobičnu vojnu operaciju u okolini Kupjanska, u Harkovskoj oblasti, infiltrirajući se na ruske položaje kroz podzemne gasovodne cevi, čime su, prema tvrdnjama Kijeva, nanele značajne gubitke ruskoj vojsci.
"Za Rusiju, između ostalog, geografski položaj Kalinjingrada i tamo raspoređeni nuklearni arsenal omogućavaju projektovanje pretnji prema većini evropskih prestonica." Upravo tu do izražaja dolazi značaj ogromnog radara, smatra ona.
"Zbog njegovog velikog dometa, i drugi delovi Evrope, od severa do zapada, biće izloženiji ruskom nadzoru i vojnim aktivnostima."
Ona je rekla da je dobra vest to što svaki novi korak u ruskoj eskalaciji, koji ima posledice i po evropske zemlje udaljenije od njenih granica, doprinosi tome da čitav kontinent sve ozbiljnije shvata Moskvu kao neposrednu pretnju.
"Ruski zlonamerni signali trebalo bi da podstaknu Zapad da nastavi da jača svoje vojne kapacitete, što će, zauzvrat, učiniti zajedničko odvraćanje NATO-a i Evrope uverljivijim."
Djatkovica je kao primer navela Poljsku, koja svoj park priobalnih vetroturbina u Baltičkom moru pretvara u deo nadzorne infrastrukture NATO-a.
U još jednom koraku ka integraciji novijih tehnologija, nemački proizvođač naoružanja Rajnmetal gradi satelite sa radarom sa sintetičkom aperturom (SAR), u saradnji sa kompanijom Ajsi.
Oni omogućavaju snimanje preciznih slika kretanja trupa i položaja neprijateljskih snaga, čak i noću ili u lošim vremenskim uslovima.
Snimci će se koristiti na istočnom krilu NATO-a, kao i u okviru brigade Bundesvera stacionirane u Litvaniji.
Prvi sateliti sa radarom sa sintetičkom aperturom trebalo bi da budu lansirani u orbitu raketom kompanije Spejs eks (SpaceX) početkom 2027. godine.
Malinionis se složio da je prilagođavanje najvažnija lekcija koju evropski lideri treba da nauče u vreme ruske agresije.
Ipak, imao je još jednu primedbu.
"Postoji i jedna slabost ovog novog ruskog radara.
Toliko je ogroman da predstavlja prilično laku metu!"
