Амерички председник Доналд Трамп је скинуо маску. Више не крије да у потпуности подржава Владимира Путина и његов агресорски рат против Украјине. Чак је и његов изасланик Стив Виткоф јуче током посете Русији и сусрету… Цео текст
Амерички председник Доналд Трамп је скинуо маску. Више не крије да у потпуности подржава Владимира Путина и његов агресорски рат против Украјине.
Чак је и његов изасланик Стив Виткоф јуче током посете Русији и сусрету са Владимиром Путином у Санкт Петербургу похвалио председника Русије, назвавши га „хуманистом“, док су руске снаге наставиле нападе на цивиле.
Посматрачи Уједињених нација наводе да су руски напади последњих недеља довели до једног од највећих броја цивилних жртава у Украјини у последњих неколико година.
„Често описујете председника Трампа као хуманисту. Али и ви сте хуманиста, господине. Одајем вам признање, изражавам своје поштовање и још једном вам захваљујем“, рекао је Виткоф.
Лично богаћење главни циљ Трампове администрације
На почетку свог председничког мандата Трамп је обуставио сву финансијску помоћ и испоруке оружја Украјини, а сада је блокирао и последњи преостали вид подршке – обавештајне податке.
У међувремену, покушава да подстакне руску привреду промовисањем извоза руског дизела и настојањем да примора Европу да купује руски гас, док породица Трамп истовремено покушава да са Путином склопи велике енергетске послове, подсећа Андерс Ослунд, виши сарадник Стокхолмског форума за слободан свет и ванредни професор на Универзитету Џорџтаун, који је саветовао владе Русије и Украјине, у тексту за Кијев пост.
Невероватно, али не и изненађујуће, указује Ослунд, пословни изасланици Доналда Трампа, Џаред Кушнер и Стив Виткоф, по свему судећи су током својих последњих састанака са Путином и званичном украјинском делегацијом разговарали о томе како би могли да остваре корист од руске енергетске имовине – имовине компаније Лукоил у иностранству и гасовода Северни ток 2 (Норд Стреам 2).
То је и потврђено из Кремља. Како је јуче открио Путинов саветник за спољну политику Јуриј Ушаков, а пренео Ројтерс: вођени разговори након састанка руског председника Владимира Путина са специјалним изаслаником САД Стивом Виткофом у Санкт Петербургу. Том приликом је изјавио да две владе разматрају широк спектар економских пројеката, укључујући и питање будућности међународне имовине компаније Лукоил.
Ова објава уследила је након што је Министарство финансија САД продужило дозволу за вођење преговора о продаји иностране имовине компаније Лукоил до 21. новембра, чиме је потенцијалним купцима остављено више времена да постигну договоре, за које би и даље било потребно посебно одобрење америчких власти.
Ослунд даље указује да Трамп жели да омогући Русији да продаје дизел на страним тржиштима. САД настоје да заплене руску имовину Централне банке, замрзнуту у Европи, и да је искористе у своју корист и у корист Путина. Чини се да је лично богаћење главни циљ Трампове администрације.
На губитку и САД и Украјина
Најџел Гулд-Дејвис, виши сарадник за Русију и Евроазију на Међународном институту за стратешке студије и бивши амбасадор Велике Британије у Белорусији у анализи за Московски тајмс наводи да је најава Трампа да ће Сједињене Америчке Државе почети да увозе руски дизел изазвала озбиљне потресе у трансатлантским односима.
Ова најновија иницијатива подсећа на раније Трампове потезе у три аспекта, сматра Дејвис.
Прво, она враћа Трампа његовој природној наклоности према Русији. Упркос повременим потезима који су изазивали незадовољство Москве, попут увођења санкција двема највећим руским нафтним компанијама, Росњефту и Лукоилу, Трамп се увек враћа свом подразумеваном обрасцу: награђивању Русије и вршењу притиска на Украјину.
Будући да борбе могу да престану једино ако се Москва одлучно спречи у остваривању ратних циљева, таква политика иде управо у супротном смеру од онога што је потребно за окончање рата. Због тога она не може да оствари свој стратешки циљ.
Друго, Трампов главни циљ јесте обнављање економских веза са Русијом и, пре свега, склапање нових енергетских споразума. Москва је више пута америчким преговарачима нудила могућност великих инвестиција као подстицај за сарадњу. Од марта до јуна ове године САД су издале привремену дозволу којом је Русији омогућено да испоручује сирову нафту и нафтне деривате како би се ублажио поремећај у снабдевању изазван ратом са Ираном.
Треће, увозом руског горива без икакве противуслуге, Бела кућа не склапа споразум, већ једнострано чини уступак Москви, чиме слаби сопствену преговарачку позицију. Ни то није новина, истиче и подсећа да су САД 2025. године одустале од ранијих ставова, нарочито од захтева да Русија одмах пристане на прекид ватре, као и од претње увођењем нових санкција.
Тиме су се одрекле својих средстава притиска и додатно удаљиле сопствене циљеве. Сада понављају исту грешку.
Пре свега, овај потез није мотивисан могућношћу склапања уносних послова за људе из Трамповог окружења, већ хитном политичком потребом да се снизе цене горива на домаћем тржишту пре избора за Конгрес САД, заказаних за 3. новембар.
За разлику од привременог изузећа из марта, којим је омогућено да се више руске нафте пласира на светско тржиште, нове количине биће испоручиване конкретно у САД. Двостраначка група сенатора већ је изјавила да би таква трговина представљала кршење забране увоза руских енергената из 2022. године и позвала администрацију да „одмах промени правац деловања“.
Вашингтон је, подсећа Дејвис, и током 2025. године у неколико наврата, на краће периоде, обустављао Украјини приступ обавештајним подацима а најдрастичније у марту. Сличне претње изнете су и прошлог новембра, у покушају да се Зеленски примора да прихвати мировни план администрације од 28 тачака.
Ове обуставе трајале су свега неколико дана, али су отежале украјинске војне операције.
Новина је, сматра он, могућност дуготрајније, можда и трајне обуставе целокупне помоћи, што би за Кијев имало озбиљне последице, али не би било погубно.
Украјина је развила сопствено наоружање за нападе великог домета, а Европа може да обезбеди део обавештајних података. Најозбиљнија последица била би губитак преко потребних ракета-пресретача за системе Патриот, од којих се чак 95 одсто за Украјину набавља путем програма ПУРЛ.
Међутим, последице би осетила и америчка одбрамбена индустрија. Она би изгубила не само милијарде долара од продаје наоружања које финансира Европа, а које се испоручује Украјини, већ би потенцијално изгубила и сарадњу са Кијевом, који представља јединствен и драгоцен извор технологије и података.
Тамо где Трамп види постизање договора, Путин види победу Русије
Према оцени ЦНН, Москва споразуме, подстицаје, па чак и заједнички презир према Кијеву не види као позив да сарађује и попусти, већ као знак да њена стратегија према САД даје резултате.
За разлику од Вашингтона, стратегија Кремља је јасна и заснована на реалној процени ситуације. Руски лидер разуме шта покреће Трампа и без напора одвлачи пажњу свом темпераментном пандану у Белој кући обећањима о огромним економским пословима.
Кремљ је изнео још таквих понуда током састанка са Виткофом у Санкт Петербургу. Путин је том приликом похвалио контроверзни споразум о дизелу, а затим наговестио да би Русија могла да повећа и извоз кључних ђубрива у САД, као и да понуди много више од тога.
Међутим, Кремљ се не служи само економским понудама како би ласкао америчком председнику, придобио његову наклоност или обезбедио разумевање у Белој кући.
Пуштање на слободу 74-годишњег америчког држављанина Стивена Хабарда, непосредно пре састанка у Санкт Петербургу, Виткоф, који је отворено исказивао дивљење Путину, представио је као чин „хуманости“.
Бела кућа је његово коначно ослобађање представила као доказ Трампове способности склапања споразума и Путиновог уважавања америчког председника.
„Сједињене Америчке Државе, из поштовања према председнику Трампу, нису биле дужне да дају било шта заузврат — што представља преседан без премца у односима са Русијом“, наведено је у саопштењу објављеном на Трамповој друштвеној мрежи Трутх Социал.
Међутим, мало је вероватно да некадашњи припадник КГБ-а, који данас чврстом руком управља Кремљем, на ову ситуацију гледа на исти начин.
ЕУ нема много времена
Пред Украјином и Европом је питања: Како да се поставе према америчком председнику који је наклоњен Русији? Колико отворено треба да износе критике? Којим областима треба дати приоритет? Колико брзо морају да делују?
ЕУ, наглашава Андерс Ослунд, нема још много времена.
Ако Марин Ле Пен победи на председничким изборима у Француској следећег априла, јединство ЕУ вероватно ће се распасти. ЕУ мора да преузме 200 милијарди долара замрзнутих у банци Еуроцлеар у Бриселу пре него што то учине Трамп и Путин. То би требало да буде главно питање на дневном реду ЕУ.
Ако се та средства дају Украјини као надокнада за штету коју јој је Русија нанела, Украјина ће имати довољно финансијских средстава да добије рат током ове зиме.
Општи одговор гласи: морају да делују веома брзо, али што дискретније, и не треба да верују да могу да убеде Трампа да промени свој став, закључује Ослунд.
ЕУ тражи преговарача са Путином
Како пише Политицо поизивајући се на упућене изворе а стим у вези, у Европској унији поново се разматра идеја о именовању преговарача који би разговарао са председником Руске Федерације Владимиром Путином о Украјини.
Разговори о овој иницијативи интензивирани су након посете Русији специјалног изасланика америчког председника Стива Виткофа, који је Путину предложио одржавање трилатералног састанка Русије, САД и Украјине.
У том контексту, европске земље изразиле су забринутост да би Вашингтон, током преговора без њиховог учешћа, могао да пристане на услове који не одговарају Кијеву.
Према изворима Политицо, међу могућим кандидатима за улогу преговарача разматрају се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Антонио Кошта и висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас.
Ипак, поједине европске дипломате сматрају да би најпогоднија особа за ту улогу могао бити председник Финске Александар Стуб. У његову корист говоре добри односи са Трампом, као и искуство Финске у односима са Русијом.
Један неименовани дипломата ЕУ назвао је Стуба јединим европским политичарем који је до сада показао лидерство на високом нивоу. Истовремено, део дипломата залаже се за то да преговоре води Кошта.
На самиту ЕУ у Бриселу прошле недеље европски лидери питали су Кошту да ли је дошло време за разговор са Путином.
„Кошта је одговорио да није и да за сада неће разговарати са Путином. Али ако желимо да имамо одређену улогу у преговорима, Кошта би ипак требало да започне дијалог са Путином“, изјавио је саговорник Политица.
Према процени другог извора, председник Европског савета могао би да буде непристраснији посредник од Фон дер Лајен или Калас, које се сматрају превише усмереним на подршку Украјини.
„Не можемо да се тамо појавимо нас троје или четворо, па да свако говори у име Европске уније. Избор особе која ће на крају представљати ЕУ требало би да се заснива на максималној ефикасности, а не на личној борби за власт или нечијим нарцистичким амбицијама“, закључио је један од саговорника овог медија.
Путин је говорио да је спреман да води преговоре са европским земљама, али је истовремено тврдио да Европа „нема мировну агенду“ и да се налази „на страни рата“. Притом је као пожељног европског преговарача за Москву навео бившег немачког канцелара Герхарда Шредера.
Калас је истакла да Шредер не може бити именован на ту функцију, јер је био „лобиста руских државних компанија“ и да би седео „са обе стране преговарачког стола“.
