Američki predsednik Donald Tramp je skinuo masku. Više ne krije da u potpunosti podržava Vladimira Putina i njegov agresorski rat protiv Ukrajine. Čak je i njegov izaslanik Stiv Vitkof juče tokom posete Rusiji i susretu… Ceo tekst
Američki predsednik Donald Tramp je skinuo masku. Više ne krije da u potpunosti podržava Vladimira Putina i njegov agresorski rat protiv Ukrajine.
Čak je i njegov izaslanik Stiv Vitkof juče tokom posete Rusiji i susretu sa Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu pohvalio predsednika Rusije, nazvavši ga „humanistom“, dok su ruske snage nastavile napade na civile.
Posmatrači Ujedinjenih nacija navode da su ruski napadi poslednjih nedelja doveli do jednog od najvećih broja civilnih žrtava u Ukrajini u poslednjih nekoliko godina.
„Često opisujete predsednika Trampa kao humanistu. Ali i vi ste humanista, gospodine. Odajem vam priznanje, izražavam svoje poštovanje i još jednom vam zahvaljujem“, rekao je Vitkof.
Lično bogaćenje glavni cilj Trampove administracije
Na početku svog predsedničkog mandata Tramp je obustavio svu finansijsku pomoć i isporuke oružja Ukrajini, a sada je blokirao i poslednji preostali vid podrške – obaveštajne podatke.
U međuvremenu, pokušava da podstakne rusku privredu promovisanjem izvoza ruskog dizela i nastojanjem da primora Evropu da kupuje ruski gas, dok porodica Tramp istovremeno pokušava da sa Putinom sklopi velike energetske poslove, podseća Anders Oslund, viši saradnik Stokholmskog foruma za slobodan svet i vanredni profesor na Univerzitetu Džordžtaun, koji je savetovao vlade Rusije i Ukrajine, u tekstu za Kijev post.
Neverovatno, ali ne i iznenađujuće, ukazuje Oslund, poslovni izaslanici Donalda Trampa, Džared Kušner i Stiv Vitkof, po svemu sudeći su tokom svojih poslednjih sastanaka sa Putinom i zvaničnom ukrajinskom delegacijom razgovarali o tome kako bi mogli da ostvare korist od ruske energetske imovine – imovine kompanije Lukoil u inostranstvu i gasovoda Severni tok 2 (Nord Stream 2).
To je i potvrđeno iz Kremlja. Kako je juče otkrio Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov, a preneo Rojters: vođeni razgovori nakon sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu. Tom prilikom je izjavio da dve vlade razmatraju širok spektar ekonomskih projekata, uključujući i pitanje budućnosti međunarodne imovine kompanije Lukoil.
Ova objava usledila je nakon što je Ministarstvo finansija SAD produžilo dozvolu za vođenje pregovora o prodaji inostrane imovine kompanije Lukoil do 21. novembra, čime je potencijalnim kupcima ostavljeno više vremena da postignu dogovore, za koje bi i dalje bilo potrebno posebno odobrenje američkih vlasti.
Oslund dalje ukazuje da Tramp želi da omogući Rusiji da prodaje dizel na stranim tržištima. SAD nastoje da zaplene rusku imovinu Centralne banke, zamrznutu u Evropi, i da je iskoriste u svoju korist i u korist Putina. Čini se da je lično bogaćenje glavni cilj Trampove administracije.
Na gubitku i SAD i Ukrajina
Najdžel Guld-Dejvis, viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateške studije i bivši ambasador Velike Britanije u Belorusiji u analizi za Moskovski tajms navodi da je najava Trampa da će Sjedinjene Američke Države početi da uvoze ruski dizel izazvala ozbiljne potrese u transatlantskim odnosima.
Ova najnovija inicijativa podseća na ranije Trampove poteze u tri aspekta, smatra Dejvis.
Prvo, ona vraća Trampa njegovoj prirodnoj naklonosti prema Rusiji. Uprkos povremenim potezima koji su izazivali nezadovoljstvo Moskve, poput uvođenja sankcija dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, Tramp se uvek vraća svom podrazumevanom obrascu: nagrađivanju Rusije i vršenju pritiska na Ukrajinu.
Budući da borbe mogu da prestanu jedino ako se Moskva odlučno spreči u ostvarivanju ratnih ciljeva, takva politika ide upravo u suprotnom smeru od onoga što je potrebno za okončanje rata. Zbog toga ona ne može da ostvari svoj strateški cilj.
Drugo, Trampov glavni cilj jeste obnavljanje ekonomskih veza sa Rusijom i, pre svega, sklapanje novih energetskih sporazuma. Moskva je više puta američkim pregovaračima nudila mogućnost velikih investicija kao podsticaj za saradnju. Od marta do juna ove godine SAD su izdale privremenu dozvolu kojom je Rusiji omogućeno da isporučuje sirovu naftu i naftne derivate kako bi se ublažio poremećaj u snabdevanju izazvan ratom sa Iranom.
Treće, uvozom ruskog goriva bez ikakve protivusluge, Bela kuća ne sklapa sporazum, već jednostrano čini ustupak Moskvi, čime slabi sopstvenu pregovaračku poziciju. Ni to nije novina, ističe i podseća da su SAD 2025. godine odustale od ranijih stavova, naročito od zahteva da Rusija odmah pristane na prekid vatre, kao i od pretnje uvođenjem novih sankcija.
Time su se odrekle svojih sredstava pritiska i dodatno udaljile sopstvene ciljeve. Sada ponavljaju istu grešku.
Pre svega, ovaj potez nije motivisan mogućnošću sklapanja unosnih poslova za ljude iz Trampovog okruženja, već hitnom političkom potrebom da se snize cene goriva na domaćem tržištu pre izbora za Kongres SAD, zakazanih za 3. novembar.
Za razliku od privremenog izuzeća iz marta, kojim je omogućeno da se više ruske nafte plasira na svetsko tržište, nove količine biće isporučivane konkretno u SAD. Dvostranačka grupa senatora već je izjavila da bi takva trgovina predstavljala kršenje zabrane uvoza ruskih energenata iz 2022. godine i pozvala administraciju da „odmah promeni pravac delovanja“.
Vašington je, podseća Dejvis, i tokom 2025. godine u nekoliko navrata, na kraće periode, obustavljao Ukrajini pristup obaveštajnim podacima a najdrastičnije u martu. Slične pretnje iznete su i prošlog novembra, u pokušaju da se Zelenski primora da prihvati mirovni plan administracije od 28 tačaka.
Ove obustave trajale su svega nekoliko dana, ali su otežale ukrajinske vojne operacije.
Novina je, smatra on, mogućnost dugotrajnije, možda i trajne obustave celokupne pomoći, što bi za Kijev imalo ozbiljne posledice, ali ne bi bilo pogubno.
Ukrajina je razvila sopstveno naoružanje za napade velikog dometa, a Evropa može da obezbedi deo obaveštajnih podataka. Najozbiljnija posledica bila bi gubitak preko potrebnih raketa-presretača za sisteme Patriot, od kojih se čak 95 odsto za Ukrajinu nabavlja putem programa PURL.
Međutim, posledice bi osetila i američka odbrambena industrija. Ona bi izgubila ne samo milijarde dolara od prodaje naoružanja koje finansira Evropa, a koje se isporučuje Ukrajini, već bi potencijalno izgubila i saradnju sa Kijevom, koji predstavlja jedinstven i dragocen izvor tehnologije i podataka.
Tamo gde Tramp vidi postizanje dogovora, Putin vidi pobedu Rusije
Prema oceni CNN, Moskva sporazume, podsticaje, pa čak i zajednički prezir prema Kijevu ne vidi kao poziv da sarađuje i popusti, već kao znak da njena strategija prema SAD daje rezultate.
Za razliku od Vašingtona, strategija Kremlja je jasna i zasnovana na realnoj proceni situacije. Ruski lider razume šta pokreće Trampa i bez napora odvlači pažnju svom temperamentnom pandanu u Beloj kući obećanjima o ogromnim ekonomskim poslovima.
Kremlj je izneo još takvih ponuda tokom sastanka sa Vitkofom u Sankt Peterburgu. Putin je tom prilikom pohvalio kontroverzni sporazum o dizelu, a zatim nagovestio da bi Rusija mogla da poveća i izvoz ključnih đubriva u SAD, kao i da ponudi mnogo više od toga.
Međutim, Kremlj se ne služi samo ekonomskim ponudama kako bi laskao američkom predsedniku, pridobio njegovu naklonost ili obezbedio razumevanje u Beloj kući.
Puštanje na slobodu 74-godišnjeg američkog državljanina Stivena Habarda, neposredno pre sastanka u Sankt Peterburgu, Vitkof, koji je otvoreno iskazivao divljenje Putinu, predstavio je kao čin „humanosti“.
Bela kuća je njegovo konačno oslobađanje predstavila kao dokaz Trampove sposobnosti sklapanja sporazuma i Putinovog uvažavanja američkog predsednika.
„Sjedinjene Američke Države, iz poštovanja prema predsedniku Trampu, nisu bile dužne da daju bilo šta zauzvrat — što predstavlja presedan bez premca u odnosima sa Rusijom“, navedeno je u saopštenju objavljenom na Trampovoj društvenoj mreži Truth Social.
Međutim, malo je verovatno da nekadašnji pripadnik KGB-a, koji danas čvrstom rukom upravlja Kremljem, na ovu situaciju gleda na isti način.
EU nema mnogo vremena
Pred Ukrajinom i Evropom je pitanja: Kako da se postave prema američkom predsedniku koji je naklonjen Rusiji? Koliko otvoreno treba da iznose kritike? Kojim oblastima treba dati prioritet? Koliko brzo moraju da deluju?
EU, naglašava Anders Oslund, nema još mnogo vremena.
Ako Marin Le Pen pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj sledećeg aprila, jedinstvo EU verovatno će se raspasti. EU mora da preuzme 200 milijardi dolara zamrznutih u banci Euroclear u Briselu pre nego što to učine Tramp i Putin. To bi trebalo da bude glavno pitanje na dnevnom redu EU.
Ako se ta sredstva daju Ukrajini kao nadoknada za štetu koju joj je Rusija nanela, Ukrajina će imati dovoljno finansijskih sredstava da dobije rat tokom ove zime.
Opšti odgovor glasi: moraju da deluju veoma brzo, ali što diskretnije, i ne treba da veruju da mogu da ubede Trampa da promeni svoj stav, zaključuje Oslund.
EU traži pregovarača sa Putinom
Kako piše Politico poizivajući se na upućene izvore a stim u vezi, u Evropskoj uniji ponovo se razmatra ideja o imenovanju pregovarača koji bi razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom o Ukrajini.
Razgovori o ovoj inicijativi intenzivirani su nakon posete Rusiji specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa, koji je Putinu predložio održavanje trilateralnog sastanka Rusije, SAD i Ukrajine.
U tom kontekstu, evropske zemlje izrazile su zabrinutost da bi Vašington, tokom pregovora bez njihovog učešća, mogao da pristane na uslove koji ne odgovaraju Kijevu.
Prema izvorima Politico, među mogućim kandidatima za ulogu pregovarača razmatraju se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.
Ipak, pojedine evropske diplomate smatraju da bi najpogodnija osoba za tu ulogu mogao biti predsednik Finske Aleksandar Stub. U njegovu korist govore dobri odnosi sa Trampom, kao i iskustvo Finske u odnosima sa Rusijom.
Jedan neimenovani diplomata EU nazvao je Stuba jedinim evropskim političarem koji je do sada pokazao liderstvo na visokom nivou. Istovremeno, deo diplomata zalaže se za to da pregovore vodi Košta.
Na samitu EU u Briselu prošle nedelje evropski lideri pitali su Koštu da li je došlo vreme za razgovor sa Putinom.
„Košta je odgovorio da nije i da za sada neće razgovarati sa Putinom. Ali ako želimo da imamo određenu ulogu u pregovorima, Košta bi ipak trebalo da započne dijalog sa Putinom“, izjavio je sagovornik Politica.
Prema proceni drugog izvora, predsednik Evropskog saveta mogao bi da bude nepristrasniji posrednik od Fon der Lajen ili Kalas, koje se smatraju previše usmerenim na podršku Ukrajini.
„Ne možemo da se tamo pojavimo nas troje ili četvoro, pa da svako govori u ime Evropske unije. Izbor osobe koja će na kraju predstavljati EU trebalo bi da se zasniva na maksimalnoj efikasnosti, a ne na ličnoj borbi za vlast ili nečijim narcističkim ambicijama“, zaključio je jedan od sagovornika ovog medija.
Putin je govorio da je spreman da vodi pregovore sa evropskim zemljama, ali je istovremeno tvrdio da Evropa „nema mirovnu agendu“ i da se nalazi „na strani rata“. Pritom je kao poželjnog evropskog pregovarača za Moskvu naveo bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.
Kalas je istakla da Šreder ne može biti imenovan na tu funkciju, jer je bio „lobista ruskih državnih kompanija“ i da bi sedeo „sa obe strane pregovaračkog stola“.
