Све вести
Фото из чланка: КлиxПутин је параноичан и опседнут страхом да ће га неко убити? Шокантне тврдње о руском председнику и рату у Украјини
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Павел сматра да би ЕУ требала одредити једну особу или групу људи који би говорили у име Европе. То не би морали бити представници ЕУ или НАТО-а, него лидери којима би остали дали мандат за преговоре.
Цео упоредни текст82 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 16 реченица које преноси само по један медиј
Питање је постало хитније након што је специјални изасланик америчког предсједника Стеве Wиткофф ове седмице отпутовао у Русију.
Путину је понудио трилатерални самит с Доналдом Трумпом и украјинским предсједником Володимиром Зеленским, с циљем да се убрза прекид ватре.
Трумп посљедњих дана разговара с Путином мимо Кијева и европских савезника.
У Украјини и Европи расте забринутост да је све спремнији стати на руску страну у рату који траје скоро пет година.
Због тога се у Бриселу поново отворила расправа о томе да Европа мора имати властити канал према Кремљу.
Чешки председник Петр Павел, бивши начелник главног штаба чешке војске и некадашњи највиши генерал НАТО, изразио је дубоку забринутост због односа с Русијом.
Павел: Путин не признаје ЕУ
Чешки предсједник Петр Павел рекао је у интервјуу за мрежу Аxел Спрингер Глобал Репортерс да Путин Европску унију не сматра ауторитетом.
"Он не жели разговарати с Урсулом вон дер Леyен, не разговара с Кајом Каллас.
Престао је разговарати и с другим европским лидерима, укључујући Еммануела Мацрона", казао је Павел.
У великом интервјуу упозорио је на могућност рата и позвао Европу да преузме иницијативу у преговорима с Владимиром Путином, за кога каже да је параноичан и лоше информисан, пише немачки Билд.
Европа мора да дефиниче циљеве преговора
Павел сматра да Европљани морају разговарати о безбедности континента.
- Како можемо разговарати о европској безбедности, а да у то не укључимо Европљане?
Зато мислим да бисмо ми Европљани прво требало да развијемо јасно дефинисану визију за преговоре, рекао је.
Према његовом мишљењу, Европи је потребна "интерна расправа о ширем европском ставу" како би се дефинисали циљеви.
Павел сматра да би ЕУ требала одредити једну особу или групу људи који би говорили у име Европе.
То не би морали бити представници ЕУ или НАТО-а, него лидери којима би остали дали мандат за преговоре.
Још 66 реченица које преноси само по један медиј
Давид Лидингтон из лондонског института РУСИ оцијенио је да би било добро имати канал према Путину, колико год то било тешко прихватити.
Не очекује брзе резултате, али сматра да би такав канал могао послужити кад се укаже прилика.
Дипломате се не слажу ко би најбоље представљао Европу.
Из Брисела се намећу три имена.
Предсједница Европске комисије Урсула вон дер Леyен већ је с Трумпом директно преговарала о трговини, а кабинет предсједника Европског вијећа Антóнија Цосте раније је успоставио комуникацију с Кремљом.
Као могућа представница европских интереса спомиње се и висока представница ЕУ за вањску политику Каја Каллас.
Један дипломата из земље чланице ЕУ упозорио је да договор с Путином и Трумпом неће ићи по бриселском протоколу.
"Не можемо се појавити с двоје или троје људи који сви говоре у име ЕУ", рекао је.
Све чешће се спомиње и фински предсједник Алеxандер Стубб, иако није дио бриселске администрације.
Стубб има вјероватно најбољи однос с Трумпом међу европским лидерима.
Финска има дуго искуство с Русијом, с којом дијели границу дугу 1.300 километара и с којом је ратовала.
Други дипломата истакао је да је Стубб досад једини лидер који је сам исказао спремност да преузме ту улогу.
Сматра да би Стубб могао бити европски изасланик на будућем мировном самиту.
Стубб је у уторак у Ослу учествовао у преговорима са Зеленским и Wиткоффом, прије Wиткоффовог пута у Русију.
На састанку је био и Бјöрн Сеиберт, најближи сарадник Урсуле вон дер Леyен.
Један ЕУ дипломата открио је да су европски лидери на самиту у Бриселу прошле седмице питали Цосту је ли вријеме да разговара с Путином.
"Цоста је рекао да сада неће разговарати с Путином", навео је.
Исти дипломата сматра да је Цоста бољи избор од вон дер Леyен и Каллас.
За њих двије у Бриселу влада мишљење да су превише уз Украјину да би могле успјешно заступати ЕУ, а Каллас је уз то отворено критиковала Трумпа.
Према његовим ријечима, Цоста дјелује као непристраснији посредник.
Понуда Путину као подстицај
Чешки предсједник сматра да Русија и САД не схватају Европу озбиљно.
- Виде колико смо подељени, слаби и колико нам дуго треба да уопште донесемо одлуку.
Ако то брзо не променимо, постаћемо неважни, оценио је он.
Као могући подстицај за преговоре види економску сарадњу.
- Ако покренемо процес који би довео до краја рата у Украјини, више не би било разлога за даљње хибридне нападе, поготово ако на крају чека некакав подстицај.
Под тим мислим на поновно успостављање економских односа, сарадњу и трговину, што је Русији прилично примамљиво, казао је Павел и додао да је услов за то прекид ватре у Украјини.
"Путин је дезинформисан и параноичан"
Павел верује да су руски ресурси исцрпљени након сукоба који траје знатно дуже од Другог светског рата.
Истиче да је социјална и економска ситуација у Русији врло лоша.
Навео је и конкретне проблеме Москве у рату.
- Русија сваког месеца губи десетине хиљада војника.
Само у септембру било је око 50.000 погинулих и рањених војника.
То увелико надмашује темпо којим Русија може да надокнади губитке регрутацијом, рекао је.
Коментарисао је и Путиново ментално стање.
- Не верује многим људима.
Уз то, има готово опсесиван страх да ће га убити.
Окружен је само малим бројем људи који због тога могу врло успешно филтрирати информације које долазе до њега.
Као последицу тога, Павел сматра да је Путин и даље уверен да операција тече успешно, вероватно на основу извештаја војног врха.
- Мислим да га дезинформишу на више начина, закључио је.
Циљ Москве: Нови талас избеглица
Према Павеловим речима, циљ Кремља је "да учини живот у Украјини неподношљивим и можда чак изазове нови талас избеглица према европским земљама".
Сматра да је циљ тога да се покаже како Украјина не може да обеди и да ће Русија постићи своје циљеве тако што ће људима тамо онемогућити живот.
- Овим темпом рат би могао да се настави унедоглед јер ниједна страна не побеђује.
То је нека врста модерног Првог светског рата са 'зоном смрти' у којој практично нема помака.
Грешка Европе у наоружавању Украјине
Павел је критиковао европске земље због оклевања у испоруци војне опреме Украјини.
- Неке су земље оклевале с испоруком оклопних возила, затим муниције дугог домета, па ракета и на крају авиона.
Украјину то није коштало само територија, него пре свега хиљада и хиљада људских живота.
Да смо од почетка подржали Украјину у истој мери, рат би изгледао потпуно друкчије, тврди он.
Ризик од отвореног војног сукоба
Упозорио је да би тренутни приступ могао довести до ескалације и "отвореног војног сукоба".
Садашњу ситуацију описује као хибридни рат.
- Циљ ове кампање је првенствено да се посеје раздора у ЕУ и НАТО, подстакне неповерење у наше институције, али и одвраћање од подршке Украјини, рекао је.
Одбацио је Путинове тврдње да НАТО жели да нападне Русију.
- Могу да потврдим да никада, иако сам имао највиши безбедносни ниво у НАТО, нисам видео план чији би циљ био напад на руску територију.
Такав план никада нисам видео.
Сви планови НАТО су обрамбени.
Пропуштена прилика за примирје
Павел сматра да се пропустила прилика за примирје у време док је Русија била под снажним притиском санкција.
- Верујем да смо били прилично близу тој ситуацији, каже он.
Објаснио је да је усклађено деловање САД и Европе против руске економије показало резултате и ставило Русију под снажан притисак.
- Мислим да је постојала шанса да се Русија присили на примирје да смо успели да задржимо исти темпо.
Сада је Русија поново добила простор за предах.
То се догодило због новца из САД за нафту и назнака да би могло да дође до договора без Европе и без Украјине.
Сада ће бити пуно теже јер Русија користи ту прилику да избегне притисак, а то им подиже морал, закључио је чешки председник.