Sve vesti
Foto iz članka: KlixPutin je paranoičan i opsednut strahom da će ga neko ubiti? Šokantne tvrdnje o ruskom predsedniku i ratu u Ukrajini
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Pavel smatra da bi EU trebala odrediti jednu osobu ili grupu ljudi koji bi govorili u ime Evrope. To ne bi morali biti predstavnici EU ili NATO-a, nego lideri kojima bi ostali dali mandat za pregovore.
Ceo uporedni tekst82 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 2 rečenice prenose svi, u 2 se razlikuju.
Još 16 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Pitanje je postalo hitnije nakon što je specijalni izaslanik američkog predsjednika Steve Witkoff ove sedmice otputovao u Rusiju.
Putinu je ponudio trilateralni samit s Donaldom Trumpom i ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, s ciljem da se ubrza prekid vatre.
Trump posljednjih dana razgovara s Putinom mimo Kijeva i evropskih saveznika.
U Ukrajini i Evropi raste zabrinutost da je sve spremniji stati na rusku stranu u ratu koji traje skoro pet godina.
Zbog toga se u Briselu ponovo otvorila rasprava o tome da Evropa mora imati vlastiti kanal prema Kremlju.
Češki predsednik Petr Pavel, bivši načelnik glavnog štaba češke vojske i nekadašnji najviši general NATO, izrazio je duboku zabrinutost zbog odnosa s Rusijom.
Pavel: Putin ne priznaje EU
Češki predsjednik Petr Pavel rekao je u intervjuu za mrežu Axel Springer Global Reporters da Putin Evropsku uniju ne smatra autoritetom.
"On ne želi razgovarati s Ursulom von der Leyen, ne razgovara s Kajom Kallas.
Prestao je razgovarati i s drugim evropskim liderima, uključujući Emmanuela Macrona", kazao je Pavel.
U velikom intervjuu upozorio je na mogućnost rata i pozvao Evropu da preuzme inicijativu u pregovorima s Vladimirom Putinom, za koga kaže da je paranoičan i loše informisan, piše nemački Bild.
Evropa mora da definiče ciljeve pregovora
Pavel smatra da Evropljani moraju razgovarati o bezbednosti kontinenta.
- Kako možemo razgovarati o evropskoj bezbednosti, a da u to ne uključimo Evropljane?
Zato mislim da bismo mi Evropljani prvo trebalo da razvijemo jasno definisanu viziju za pregovore, rekao je.
Prema njegovom mišljenju, Evropi je potrebna "interna rasprava o širem evropskom stavu" kako bi se definisali ciljevi.
Pavel smatra da bi EU trebala odrediti jednu osobu ili grupu ljudi koji bi govorili u ime Evrope.
To ne bi morali biti predstavnici EU ili NATO-a, nego lideri kojima bi ostali dali mandat za pregovore.
Još 66 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
David Lidington iz londonskog instituta RUSI ocijenio je da bi bilo dobro imati kanal prema Putinu, koliko god to bilo teško prihvatiti.
Ne očekuje brze rezultate, ali smatra da bi takav kanal mogao poslužiti kad se ukaže prilika.
Diplomate se ne slažu ko bi najbolje predstavljao Evropu.
Iz Brisela se nameću tri imena.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen već je s Trumpom direktno pregovarala o trgovini, a kabinet predsjednika Evropskog vijeća Antónija Coste ranije je uspostavio komunikaciju s Kremljom.
Kao moguća predstavnica evropskih interesa spominje se i visoka predstavnica EU za vanjsku politiku Kaja Kallas.
Jedan diplomata iz zemlje članice EU upozorio je da dogovor s Putinom i Trumpom neće ići po briselskom protokolu.
"Ne možemo se pojaviti s dvoje ili troje ljudi koji svi govore u ime EU", rekao je.
Sve češće se spominje i finski predsjednik Alexander Stubb, iako nije dio briselske administracije.
Stubb ima vjerovatno najbolji odnos s Trumpom među evropskim liderima.
Finska ima dugo iskustvo s Rusijom, s kojom dijeli granicu dugu 1.300 kilometara i s kojom je ratovala.
Drugi diplomata istakao je da je Stubb dosad jedini lider koji je sam iskazao spremnost da preuzme tu ulogu.
Smatra da bi Stubb mogao biti evropski izaslanik na budućem mirovnom samitu.
Stubb je u utorak u Oslu učestvovao u pregovorima sa Zelenskim i Witkoffom, prije Witkoffovog puta u Rusiju.
Na sastanku je bio i Björn Seibert, najbliži saradnik Ursule von der Leyen.
Jedan EU diplomata otkrio je da su evropski lideri na samitu u Briselu prošle sedmice pitali Costu je li vrijeme da razgovara s Putinom.
"Costa je rekao da sada neće razgovarati s Putinom", naveo je.
Isti diplomata smatra da je Costa bolji izbor od von der Leyen i Kallas.
Za njih dvije u Briselu vlada mišljenje da su previše uz Ukrajinu da bi mogle uspješno zastupati EU, a Kallas je uz to otvoreno kritikovala Trumpa.
Prema njegovim riječima, Costa djeluje kao nepristrasniji posrednik.
Ponuda Putinu kao podsticaj
Češki predsjednik smatra da Rusija i SAD ne shvataju Evropu ozbiljno.
- Vide koliko smo podeljeni, slabi i koliko nam dugo treba da uopšte donesemo odluku.
Ako to brzo ne promenimo, postaćemo nevažni, ocenio je on.
Kao mogući podsticaj za pregovore vidi ekonomsku saradnju.
- Ako pokrenemo proces koji bi doveo do kraja rata u Ukrajini, više ne bi bilo razloga za daljnje hibridne napade, pogotovo ako na kraju čeka nekakav podsticaj.
Pod tim mislim na ponovno uspostavljanje ekonomskih odnosa, saradnju i trgovinu, što je Rusiji prilično primamljivo, kazao je Pavel i dodao da je uslov za to prekid vatre u Ukrajini.
"Putin je dezinformisan i paranoičan"
Pavel veruje da su ruski resursi iscrpljeni nakon sukoba koji traje znatno duže od Drugog svetskog rata.
Ističe da je socijalna i ekonomska situacija u Rusiji vrlo loša.
Naveo je i konkretne probleme Moskve u ratu.
- Rusija svakog meseca gubi desetine hiljada vojnika.
Samo u septembru bilo je oko 50.000 poginulih i ranjenih vojnika.
To uveliko nadmašuje tempo kojim Rusija može da nadoknadi gubitke regrutacijom, rekao je.
Komentarisao je i Putinovo mentalno stanje.
- Ne veruje mnogim ljudima.
Uz to, ima gotovo opsesivan strah da će ga ubiti.
Okružen je samo malim brojem ljudi koji zbog toga mogu vrlo uspešno filtrirati informacije koje dolaze do njega.
Kao posledicu toga, Pavel smatra da je Putin i dalje uveren da operacija teče uspešno, verovatno na osnovu izveštaja vojnog vrha.
- Mislim da ga dezinformišu na više načina, zaključio je.
Cilj Moskve: Novi talas izbeglica
Prema Pavelovim rečima, cilj Kremlja je "da učini život u Ukrajini nepodnošljivim i možda čak izazove novi talas izbeglica prema evropskim zemljama".
Smatra da je cilj toga da se pokaže kako Ukrajina ne može da obedi i da će Rusija postići svoje ciljeve tako što će ljudima tamo onemogućiti život.
- Ovim tempom rat bi mogao da se nastavi unedogled jer nijedna strana ne pobeđuje.
To je neka vrsta modernog Prvog svetskog rata sa 'zonom smrti' u kojoj praktično nema pomaka.
Greška Evrope u naoružavanju Ukrajine
Pavel je kritikovao evropske zemlje zbog oklevanja u isporuci vojne opreme Ukrajini.
- Neke su zemlje oklevale s isporukom oklopnih vozila, zatim municije dugog dometa, pa raketa i na kraju aviona.
Ukrajinu to nije koštalo samo teritorija, nego pre svega hiljada i hiljada ljudskih života.
Da smo od početka podržali Ukrajinu u istoj meri, rat bi izgledao potpuno drukčije, tvrdi on.
Rizik od otvorenog vojnog sukoba
Upozorio je da bi trenutni pristup mogao dovesti do eskalacije i "otvorenog vojnog sukoba".
Sadašnju situaciju opisuje kao hibridni rat.
- Cilj ove kampanje je prvenstveno da se poseje razdora u EU i NATO, podstakne nepoverenje u naše institucije, ali i odvraćanje od podrške Ukrajini, rekao je.
Odbacio je Putinove tvrdnje da NATO želi da napadne Rusiju.
- Mogu da potvrdim da nikada, iako sam imao najviši bezbednosni nivo u NATO, nisam video plan čiji bi cilj bio napad na rusku teritoriju.
Takav plan nikada nisam video.
Svi planovi NATO su obrambeni.
Propuštena prilika za primirje
Pavel smatra da se propustila prilika za primirje u vreme dok je Rusija bila pod snažnim pritiskom sankcija.
- Verujem da smo bili prilično blizu toj situaciji, kaže on.
Objasnio je da je usklađeno delovanje SAD i Evrope protiv ruske ekonomije pokazalo rezultate i stavilo Rusiju pod snažan pritisak.
- Mislim da je postojala šansa da se Rusija prisili na primirje da smo uspeli da zadržimo isti tempo.
Sada je Rusija ponovo dobila prostor za predah.
To se dogodilo zbog novca iz SAD za naftu i naznaka da bi moglo da dođe do dogovora bez Evrope i bez Ukrajine.
Sada će biti puno teže jer Rusija koristi tu priliku da izbegne pritisak, a to im podiže moral, zaključio je češki predsednik.