Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориПрви објавио Dnevni list Danas, 3. нов, 17:01

„Први дипломатски контакти указаће на правац деловања нове владе“: Анализа Немачког Маршаловог фонда о Србији након Вучићеве ере

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Дневни лист Данас
Преглед вести

Хронологија

  1. 17:01
    Данас (отвара се у новом прозору) први објавио
    „Први дипломатски контакти указаће на правац деловања нове владе“: Анализа Немачког Маршаловог фонда о Србији након Вучићеве ере
    Значај резултата избора у Србији на којима је поражен Александар Вучић и његова странка превазилази саме бројке, оцењује се у анализи Немачког Маршаловог фонда. Студентска листа, која је настала након трагедије на… Цео текст

    Значај резултата избора у Србији на којима је поражен Александар Вучић и његова странка превазилази саме бројке, оцењује се у анализи Немачког Маршаловог фонда.

    Студентска листа, која је настала након трагедије на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, ујединила је грађане различитих генерација и политичких опредељења који су захтевали одговорност. Упркос готово двогодишњим притисцима и покушајима да се покрет дискредитује и подели, он је сачувао свој интегритет, изградио широку политичку коалицију и претворио дуготрајну грађанску мобилизацију у изборну победу.

    Академик Радомир Саичић, истакнути кандидат Студентске листе, описао је овај резултат као победу храбрости над страхом.

    Рекордна излазност, процењена на 69 одсто, представљала је снажну поруку српског друштва. Грађани који живе у иностранству уложили су значајне напоре како би гласали, превазилазећи бројне препреке. Изборна ноћ, након година поларизације и страховања од немира, протекла је мирно.

    Гласање је утолико значајније ако се узму у обзир изборни услови. У својој прелиминарној оцени, Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права указала је на неравноправне услове изборне кампање, злоупотребу јавних ресурса, притиске на бираче, забринутост у вези са бирачким списком, као и неправилности на сам дан избора.

    Већина коју је освојила Студентске листе требало би да јој омогући да самостално формира власт, али би процес формирања владе могао да потраје. Коначни резултати још нису потврђени, а жалбе на изборни процес или понављање гласања могли би да одложе читав поступак.

    Након потврђивања резултата, одлазећа председница Народне скупштине има рок од 30 дана да сазове нову скупштину, након чега влада мора бити формирана у року од 90 дана.

    Вучићево неочекивано признање пораза охрабрујући је сигнал када је реч о мирној предаји власти, али то не значи да он нестаје са српске политичке сцене.

    Поред континуираног присуства у парламенту, његов СНС задржаће ипак снажну заступљеност у локалним самоуправама и развијену политичку мрежу изграђену током година на власти. Вучић је обећао да ће остати активан у опозицији. Начин на који ће се његова странка прилагодити новим околностима биће важан за политичку транзицију Србије.

    Студентска листа још није објавила име кандидата за премијера нити наговестила ко би могао да преузме кључне министарске функције. У јавности се као могући кандидат за премијера најчешће помиње Илија Срдановић, кардиолог, универзитетски професор и носилац листе.

    Још један изазов биће претварање реформских обећања покрета у ефикасно управљање државом. Председнички избори, који би требало да буду одржани до краја ове године, представљају додатни слој сложености у српској политици.

    Изборни резултат не значи нужно и геополитичко преусмеравање Београда. За разлику од програма унутрашњих реформи, ставови Студентске листе о Русији, Кини, Косову и Босни и Херцеговини још увек нису јасно дефинисани.

    То отвара питања за Брисел и Вашингтон у вези са будућим стратешким опредељењем Србије и изгледима за интензивнију сарадњу са Западом.

    Сједињене Америчке Државе желеће континуитет, наводи се. Стратешки дијалог између САД и Србије, покренут у јулу, успоставио је оквир билатералне сарадње у областима енергетске безбедности, технологије, трговине и регионалне стабилности.

    Ови интереси остаће релевантни и за нову владу. Истовремено, односи Србије са Косовом и Босном и Херцеговином од кључног су значаја за регионалну безбедност, док ће се пажљиво пратити и однос Београда према Русији и НАТО-у.

    Први дипломатски контакти указаће на правац деловања нове владе, али демократске промене у земљи не значе нужно и промену спољне политике.

    За Европску унију, избори представљају прилику за оживљавање заустављеног процеса приступања Србије. Иако је Србија кандидат за чланство од 2012. године, од 2021. није отворила ниједно ново преговарачко поглавље нити кластер.

    Опредељење Студентске листе за независност правосуђа, слободу медија, одговорност и владавину права могло би да да нови подстицај реформама које се већ дуго одлажу.

    Ипак, подршка европским демократским стандардима не подразумева аутоматски и подршку чланству у Европској унији. Студентска листа наговестила је да би коначну одлуку о томе требало препустити грађанима на референдуму. Упркос томе, Брисел би требало да искористи овај демократски искорак како би обновио сарадњу са Србијом, подржао реформе њених институција и поново изградио поверење јавности у процес приступања Европској унији, уз уважавање чињенице да будући однос земље са ЕУ тек треба да буде дефинисан.

    Избори у Србији пружају важну поуку у времену када су демократске институције под притиском, а поверење у етаблиране политичке странке опада. Студенти су показали да грађани могу да превазиђу политичке поделе, истрају у мирној грађанској мобилизацији и остваре промене демократским путем.

    Њихова способност да уједине људе око заједничких принципа, уместо око заједничке идеологије или једног доминантног лидера, била је кључна за њихов успех.

    Та разноликост биће извор снаге, али ће истовремено донети и изазове током преласка покрета из фазе изборне кампање у фазу управљања државом. Студенти су можда показали дисциплину, истрајност и способност изградње поверења међу људима различитих политичких опредељења, али наредна фаза ће показати у којој мери те особине могу да се преточе у ефикасну и инклузивну власт.

    Три кључне прекретнице сада ће обликовати политичку транзицију Србије: потврђивање изборних резултата и конституисање парламента у року од 30 дана; формирање владе у року од 90 дана и несметано одржавање предстојећих председничких избора, додаје се.

    Сада када су грађани Србије показали опредељеност за демократске промене, одговорност политичких лидера и институција јесте да те промене трајно укорене у друштву, закључује се у анализи.

Особе и институције у овој вести

  • Александар Вучић
  • Студентска листа
  • Европска унија
  • Илија Срдановић
  • Народна скупштина
  • Радомир Саичић
  • Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Студентска листаСтудентска листаКанцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска праваКанцеларија ОЕБС-а за…Европска унијаЕвропска унијаИлија СрдановићИлија СрдановићНемачки Маршалов фондНемачки Маршалов фондАлександар ВучићАлександар ВучићРадомир СаичићИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

11

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

11 од 11 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

1медиј
1текст
  • Dnevni list Danas

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете