Značaj rezultata izbora u Srbiji na kojima je poražen Aleksandar Vučić i njegova stranka prevazilazi same brojke, ocenjuje se u analizi Nemačkog Maršalovog fonda. Studentska lista, koja je nastala nakon tragedije na… Ceo tekst
Značaj rezultata izbora u Srbiji na kojima je poražen Aleksandar Vučić i njegova stranka prevazilazi same brojke, ocenjuje se u analizi Nemačkog Maršalovog fonda.
Studentska lista, koja je nastala nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, ujedinila je građane različitih generacija i političkih opredeljenja koji su zahtevali odgovornost. Uprkos gotovo dvogodišnjim pritiscima i pokušajima da se pokret diskredituje i podeli, on je sačuvao svoj integritet, izgradio široku političku koaliciju i pretvorio dugotrajnu građansku mobilizaciju u izbornu pobedu.
Akademik Radomir Saičić, istaknuti kandidat Studentske liste, opisao je ovaj rezultat kao pobedu hrabrosti nad strahom.
Rekordna izlaznost, procenjena na 69 odsto, predstavljala je snažnu poruku srpskog društva. Građani koji žive u inostranstvu uložili su značajne napore kako bi glasali, prevazilazeći brojne prepreke. Izborna noć, nakon godina polarizacije i strahovanja od nemira, protekla je mirno.
Glasanje je utoliko značajnije ako se uzmu u obzir izborni uslovi. U svojoj preliminarnoj oceni, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava ukazala je na neravnopravne uslove izborne kampanje, zloupotrebu javnih resursa, pritiske na birače, zabrinutost u vezi sa biračkim spiskom, kao i nepravilnosti na sam dan izbora.
Većina koju je osvojila Studentske liste trebalo bi da joj omogući da samostalno formira vlast, ali bi proces formiranja vlade mogao da potraje. Konačni rezultati još nisu potvrđeni, a žalbe na izborni proces ili ponavljanje glasanja mogli bi da odlože čitav postupak.
Nakon potvrđivanja rezultata, odlazeća predsednica Narodne skupštine ima rok od 30 dana da sazove novu skupštinu, nakon čega vlada mora biti formirana u roku od 90 dana.
Vučićevo neočekivano priznanje poraza ohrabrujući je signal kada je reč o mirnoj predaji vlasti, ali to ne znači da on nestaje sa srpske političke scene.
Pored kontinuiranog prisustva u parlamentu, njegov SNS zadržaće ipak snažnu zastupljenost u lokalnim samoupravama i razvijenu političku mrežu izgrađenu tokom godina na vlasti. Vučić je obećao da će ostati aktivan u opoziciji. Način na koji će se njegova stranka prilagoditi novim okolnostima biće važan za političku tranziciju Srbije.
Studentska lista još nije objavila ime kandidata za premijera niti nagovestila ko bi mogao da preuzme ključne ministarske funkcije. U javnosti se kao mogući kandidat za premijera najčešće pominje Ilija Srdanović, kardiolog, univerzitetski profesor i nosilac liste.
Još jedan izazov biće pretvaranje reformskih obećanja pokreta u efikasno upravljanje državom. Predsednički izbori, koji bi trebalo da budu održani do kraja ove godine, predstavljaju dodatni sloj složenosti u srpskoj politici.
Izborni rezultat ne znači nužno i geopolitičko preusmeravanje Beograda. Za razliku od programa unutrašnjih reformi, stavovi Studentske liste o Rusiji, Kini, Kosovu i Bosni i Hercegovini još uvek nisu jasno definisani.
To otvara pitanja za Brisel i Vašington u vezi sa budućim strateškim opredeljenjem Srbije i izgledima za intenzivniju saradnju sa Zapadom.
Sjedinjene Američke Države želeće kontinuitet, navodi se. Strateški dijalog između SAD i Srbije, pokrenut u julu, uspostavio je okvir bilateralne saradnje u oblastima energetske bezbednosti, tehnologije, trgovine i regionalne stabilnosti.
Ovi interesi ostaće relevantni i za novu vladu. Istovremeno, odnosi Srbije sa Kosovom i Bosnom i Hercegovinom od ključnog su značaja za regionalnu bezbednost, dok će se pažljivo pratiti i odnos Beograda prema Rusiji i NATO-u.
Prvi diplomatski kontakti ukazaće na pravac delovanja nove vlade, ali demokratske promene u zemlji ne znače nužno i promenu spoljne politike.
Za Evropsku uniju, izbori predstavljaju priliku za oživljavanje zaustavljenog procesa pristupanja Srbije. Iako je Srbija kandidat za članstvo od 2012. godine, od 2021. nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje niti klaster.
Opredeljenje Studentske liste za nezavisnost pravosuđa, slobodu medija, odgovornost i vladavinu prava moglo bi da da novi podsticaj reformama koje se već dugo odlažu.
Ipak, podrška evropskim demokratskim standardima ne podrazumeva automatski i podršku članstvu u Evropskoj uniji. Studentska lista nagovestila je da bi konačnu odluku o tome trebalo prepustiti građanima na referendumu. Uprkos tome, Brisel bi trebalo da iskoristi ovaj demokratski iskorak kako bi obnovio saradnju sa Srbijom, podržao reforme njenih institucija i ponovo izgradio poverenje javnosti u proces pristupanja Evropskoj uniji, uz uvažavanje činjenice da budući odnos zemlje sa EU tek treba da bude definisan.
Izbori u Srbiji pružaju važnu pouku u vremenu kada su demokratske institucije pod pritiskom, a poverenje u etablirane političke stranke opada. Studenti su pokazali da građani mogu da prevaziđu političke podele, istraju u mirnoj građanskoj mobilizaciji i ostvare promene demokratskim putem.
Njihova sposobnost da ujedine ljude oko zajedničkih principa, umesto oko zajedničke ideologije ili jednog dominantnog lidera, bila je ključna za njihov uspeh.
Ta raznolikost biće izvor snage, ali će istovremeno doneti i izazove tokom prelaska pokreta iz faze izborne kampanje u fazu upravljanja državom. Studenti su možda pokazali disciplinu, istrajnost i sposobnost izgradnje poverenja među ljudima različitih političkih opredeljenja, ali naredna faza će pokazati u kojoj meri te osobine mogu da se pretoče u efikasnu i inkluzivnu vlast.
Tri ključne prekretnice sada će oblikovati političku tranziciju Srbije: potvrđivanje izbornih rezultata i konstituisanje parlamenta u roku od 30 dana; formiranje vlade u roku od 90 dana i nesmetano održavanje predstojećih predsedničkih izbora, dodaje se.
Sada kada su građani Srbije pokazali opredeljenost za demokratske promene, odgovornost političkih lidera i institucija jeste da te promene trajno ukorene u društvu, zaključuje se u analizi.