Протеински шејкови за тинејџере: корисни или опасни?

Хронологија

1. 25. окт
   RTCG (отвара се у новом прозору)

   Протеински шејкови за тинејџере: корисни или опасни?

   - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

   - Хроника

   - Колумне

   -

   Радио

   - Издвајамо

   -

   Емисије

   - Документарни програм

   - Поп топ

   - Еуропулс

   - Зрно по зрно

   - Радио ординација

   - Културна панорама

   - Зелена прича

   - Еполета

   - +382

   - Спона

   - Свијет једнаких шанси

   - Матица

   - Живот по мјери човјека

   - Линк

   - Изокренути свијет

   - Корацима младих

   - Моја професија је...

   - Спортски програм

   - Културно-умјетнички програм

   - Музички програм

   - Корацима прошлости

   - Научно-образовни програм

   - Програмска шема

   - Трофеј Радија Црне Горе

   - Фреквенције

   - Радио драма

   25. 10. 2026. 02:39

   Протеински шејкови за тинејџере: корисни или опасни?

   Протеински производи продају се у облику праха за припрему напитака или у облику плочица, а чак се и пудинзи и хљеб рекламирају као „извор протеина“. Производи обогаћени протеинима, попут „Киндерсхакеа“ или „Теан Баланцеа“, посебно су намијењени млађим потрошачима – очигледно с успјехом.

   Тако је 2024. године у репрезентативној анкети Универзитета Мичиген у САД готово половина од скоро 1.000 родитеља навела да су њихова дјеца узраста од 13 до 17 година током претходне године конзумирала протеинске производе. Према истраживању, дјечаци су чешће посезали за њима него дјевојчице, првенствено због бављења спортом и изградње мишића. Дјевојчице су их користиле ради уравнотежене исхране и мршављења.

   У Њемачкој је индустрија протеинских производа за фитнес, према подацима статистичког портала Статиста, од марта 2024. до марта 2025. године остварила раст прихода у малопродаји од око 25 одсто.

   Колико нам је протеина заиста потребно?

   Протеини су важни градивни елементи нашег организма. Имају кључну улогу у изградњи и обнови ткива, попут мишића, коже и органа. Од протеина настају ензими који контролишу хемијске реакције у тијелу, као и антитијела важна за наш имунски систем.

   Према Њемачком друштву за исхрану (ДГЕ), здраве одрасле особе требало би дневно да уносе 0,8 грама протеина по килограму тјелесне тежине. Жена тешка 65 килограма, на примјер, требало би да уноси 52 грама протеина дневно.

   За то јој, међутим, нису потребни посебни протеински производи. Порција овсених пахуљица с напитком од бадема за доручак, порција печеног кромпира са свјежим сиром за ручак и двије кришке интегралног хлеба с путером од кикирикија за вечеру – и дневна потреба за протеинима је задовољена.

   Адолесцентима је потребно нешто више протеина јер су још у фази раста. Препоручена количина износи 0,9 грама протеина по килограму тјелесне тежине. Тинејџер тежак 45 килограма требало би, дакле, дневно да уноси око 40,5 грама протеина.

   Нешто више протеина – један грам по килограму тјелесне тежине – требало би да уносе особе старије од 65 година, као и дјеца узраста од једне до четири године.

   Док старије особе, на примјер због смањеног апетита, углавном уносе премало протеина, једно истраживање спроведено у Њемачкој између 2015. и 2017. године показало је да дјеца и адолесценти у тој земљи често уносе чак и превише протеина. Отприлике половина дјеце узраста од шест до 17 година свакодневно је уносила више него двоструко већу количину од препоручене.

   Може ли превише протеина да буде опасно?

   Дугорочно, прекомјеран унос протеина може да буде штетан, упозорава ДГЕ. Различите студије показале су да су дјеца која су уносила много протеина, нарочито животињског поријекла, касније чешће имала прекомјерну тјелесну тежину, а код неке је пубертет почињао и раније.

   Превише протеина може да преоптерети и оштети бубреге, нарочито ако не уносимо довољно течности или већ имамо оштећење бубрега. То се може догодити и код младих особа. Наиме, азот из протеина, односно из аминокиселина које их чине, у организму се претвара у уреу, која се затим излучује путем мокраће.

   Протеини помажу у изградњи мишића и мршављењу

   Бављење спортом повећава потребу за протеинима. Они, између осталог, могу да помогну у очувању или изградњи мишићне масе и снаге, као и да допринесу опоравку након физичког напора, наводи ДГЕ у свом стручном документу.

   Према тим препорукама, спортисти би, у зависности од циљева тренинга и свог физичког стања, требало дневно да уносе између 1,2 и 2,0 грама протеина по килограму тјелесне тежине, распоређених у више оброка током дана. Међутим, ове препоруке односе се на особе које тренирају више од пет сати недјељно.

   Када је ријеч о мршављењу, протеини су занимљиви, између осталог, зато што добро засићују. Особа која се придржава исхране богате протеинима обично изгуби више килограма него уз неке друге дијете. Дугорочно, међутим, кључно питање остаје исто: колико калорија уносим, а колико их трошим?

   Да ли су животињски протеини бољи од биљних?

   Биљни протеини у цјелини обично садрже нешто мање есенцијалних аминокиселина него протеини животињског поријекла. Есенцијалне аминокиселине тијело не може само да произведе, већ мора да их добије из хране.

   С друге стране, интегралне житарице, махунарке и орашасти плодови садрже више влакана, витамина и незасићених масних киселина – а све су то састојци здраве исхране.

   „Због тога би повећање уноса протеина првенствено требало да се заснива на биљним изворима протеина“, савјетује ДГЕ.

   Зашто се протеински прах и слични производи критикују?

   Протеински прах и протеинске плочице често нису обогаћени само витаминима и минералима већ садрже и потенцијално проблематичне састојке, попут заслађивача, шећера, адитива и арома.

   Њемачка спортска висока школа у Келну чак је пронашла допинг-супстанце у протеинским производима који су рекламирани као средства за изградњу мишића.

   Код адолесцената протеински прах може да изазове и једну непријатну нуспојаву. Наиме, ти производи углавном садрже млијечне протеине, који на различите начине могу да подстакну производњу себума у кожи и тако изазову или погоршају акне. Ипак, јасна веза између конзумирања производа који садрже млијечне протеине и појаве акни још није доказана.

   Стручњаци су скептични према протеинским шејковима и зато што би њихова употреба могла да доведе до тога да адолесценти једу мање уобичајених оброка, а самим тим уносе мање влакана, микронутријената и здравих масти.

   „Висок садржај протеина“ значи и вишу цијену

   Намирнице обогаћене протеинима по правилу су скупље. Чак и намирнице које су природно богате протеинима, попут сира, свјежег сира или напитака од соје, често коштају више када произвођачи посебно истичу њихов садржај протеина, показало је истраживање њемачког центра за заштиту потрошача из 2022. године.

   При томе важи правило да чак ни спортисти са повећаном потребом за протеинима не морају да посежу за посебним протеинским производима.

   Своје потребе требало би да „првенствено задовоље прилагођавањем исхране“, савјетује ДГЕ. Не постоје научни докази да је нашем тијелу, при већем физичком оптерећењу, потребна храна обогаћена протеинима у облику додатака исхрани.

   Ипак, протеински производи понекад могу да буду корисни особама које имају алергије, проблеме са варењем, жвакањем или гутањем, као и онима које имају веома слаб апетит.

2. 25. окт
   Deutsche Welle (отвара се у новом прозору)

   Proteinski proizvodi obećavaju mišiće, mršavljenje i zdrav rast dece. Mogu li da budu i štetni?

   Proteinski proizvodi prodaju se u obliku praha za pripremu napitaka ili u obliku pločica, a čak se i pudinzi i hleb reklamiraju kao „izvor proteina“. Proizvodi obogaćeni proteinima, poput „Kindershakea“ ili „Tean… Цео текст

   Proteinski proizvodi prodaju se u obliku praha za pripremu napitaka ili u obliku pločica, a čak se i pudinzi i hleb reklamiraju kao „izvor proteina“. Proizvodi obogaćeni proteinima, poput „Kindershakea“ ili „Tean Balancea“, posebno su namenjeni mlađim potrošačima – očigledno s uspehom.

   Tako je 2024. godine u reprezentativnoj anketi Univerziteta Mičigen u SAD gotovo polovina od skoro 1.000 roditelja navela da su njihova deca uzrasta od 13 do 17 godina tokom prethodne godine konzumirala proteinske proizvode. Prema istraživanju, dečaci su češće posezali za njima nego devojčice, prvenstveno zbog bavljenja sportom i izgradnje mišića. Devojčice su ih koristile radi uravnotežene ishrane i mršavljenja.

   U Nemačkoj je industrija proteinskih proizvoda za fitnes, prema podacima statističkog portala Statista, od marta 2024. do marta 2025. godine ostvarila rast prihoda u maloprodaji od oko 25 odsto.

   Koliko nam je proteina zaista potrebno?

   Proteini su važni gradivni elementi našeg organizma. Imaju ključnu ulogu u izgradnji i obnovi tkiva, poput mišića, kože i organa. Od proteina nastaju enzimi koji kontrolišu hemijske reakcije u telu, kao i antitela važna za naš imunski sistem.

   Prema Nemačkom društvu za ishranu (DGE), zdrave odrasle osobe trebalo bi dnevno da unose 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine. Žena teška 65 kilograma, na primer, trebalo bi da unosi 52 grama proteina dnevno.

   Za to joj, međutim, nisu potrebni posebni proteinski proizvodi. Porcija ovsenih pahuljica s napitkom od badema za doručak, porcija pečenog krompira sa svežim sirom za ručak i dve kriške integralnog hleba s puterom od kikirikija za večeru – i dnevna potreba za proteinima je zadovoljena.

   Adolescentima je potrebno nešto više proteina jer su još u fazi rasta. Preporučena količina iznosi 0,9 grama proteina po kilogramu telesne težine. Tinejdžer težak 45 kilograma trebalo bi, dakle, dnevno da unosi oko 40,5 grama proteina.

   Nešto više proteina – jedan gram po kilogramu telesne težine – trebalo bi da unose osobe starije od 65 godina, kao i deca uzrasta od jedne do četiri godine.

   Dok starije osobe, na primer zbog smanjenog apetita, uglavnom unose premalo proteina, jedno istraživanje sprovedeno u Nemačkoj između 2015. i 2017. godine pokazalo je da deca i adolescenti u toj zemlji često unose čak i previše proteina. Otprilike polovina dece uzrasta od šest do 17 godina svakodnevno je unosila više nego dvostruko veću količinu od preporučene.

   Može li previše proteina da bude opasno?

   Dugoročno, prekomeran unos proteina može da bude štetan, upozorava DGE. Različite studije pokazale su da su deca koja su unosila mnogo proteina, naročito životinjskog porekla, kasnije češće imala prekomernu telesnu težinu, a kod neke je pubertet počinjao i ranije.

   Previše proteina može da preoptereti i ošteti bubrege, naročito ako ne unosimo dovoljno tečnosti ili već imamo oštećenje bubrega. To se može dogoditi i kod mladih osoba. Naime, azot iz proteina, odnosno iz aminokiselina koje ih čine, u organizmu se pretvara u ureu, koja se zatim izlučuje putem mokraće.

   Proteini pomažu u izgradnji mišića i mršavljenju

   Bavljenje sportom povećava potrebu za proteinima. Oni, između ostalog, mogu da pomognu u očuvanju ili izgradnji mišićne mase i snage, kao i da doprinesu oporavku nakon fizičkog napora, navodi DGE u svom stručnom dokumentu.

   Prema tim preporukama, sportisti bi, u zavisnosti od ciljeva treninga i svog fizičkog stanja, trebalo dnevno da unose između 1,2 i 2,0 grama proteina po kilogramu telesne težine, raspoređenih u više obroka tokom dana. Međutim, ove preporuke odnose se na osobe koje treniraju više od pet sati nedeljno.

   Kada je reč o mršavljenju, proteini su zanimljivi, između ostalog, zato što dobro zasićuju. Osoba koja se pridržava ishrane bogate proteinima obično izgubi više kilograma nego uz neke druge dijete. Dugoročno, međutim, ključno pitanje ostaje isto: koliko kalorija unosim, a koliko ih trošim?

   Da li su životinjski proteini bolji od biljnih?

   Biljni proteini u celini obično sadrže nešto manje esencijalnih aminokiselina nego proteini životinjskog porekla. Esencijalne aminokiseline telo ne može samo da proizvede, već mora da ih dobije iz hrane.

   S druge strane, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi sadrže više vlakana, vitamina i nezasićenih masnih kiselina – a sve su to sastojci zdrave ishrane.

   „Zbog toga bi povećanje unosa proteina prvenstveno trebalo da se zasniva na biljnim izvorima proteina“, savetuje DGE.

   Zašto se proteinski prah i slični proizvodi kritikuju?

   Proteinski prah i proteinske pločice često nisu obogaćeni samo vitaminima i mineralima već sadrže i potencijalno problematične sastojke, poput zaslađivača, šećera, aditiva i aroma.

   Nemačka sportska visoka škola u Kelnu čak je pronašla doping-supstance u proteinskim proizvodima koji su reklamirani kao sredstva za izgradnju mišića.

   Kod adolescenata proteinski prah može da izazove i jednu neprijatnu nuspojavu. Naime, ti proizvodi uglavnom sadrže mlečne proteine, koji na različite načine mogu da podstaknu proizvodnju sebuma u koži i tako izazovu ili pogoršaju akne. Ipak, jasna veza između konzumiranja proizvoda koji sadrže mlečne proteine i pojave akni još nije dokazana.

   Stručnjaci su skeptični prema proteinskim šejkovima i zato što bi njihova upotreba mogla da dovede do toga da adolescenti jedu manje uobičajenih obroka, a samim tim unose manje vlakana, mikronutrijenata i zdravih masti.

   „Visok sadržaj proteina“ znači i višu cenu

   Namirnice obogaćene proteinima po pravilu su skuplje. Čak i namirnice koje su prirodno bogate proteinima, poput sira, svežeg sira ili napitaka od soje, često koštaju više kada proizvođači posebno ističu njihov sadržaj proteina, pokazalo je istraživanje nemačkog centra za zaštitu potrošača iz 2022. godine.

   Pri tome važi pravilo da čak ni sportisti sa povećanom potrebom za proteinima ne moraju da posežu za posebnim proteinskim proizvodima.

   Svoje potrebe trebalo bi da „prvenstveno zadovolje prilagođavanjem ishrane“, savetuje DGE. Ne postoje naučni dokazi da je našem telu, pri većem fizičkom opterećenju, potrebna hrana obogaćena proteinima u obliku dodataka ishrani.

   Ipak, proteinski proizvodi ponekad mogu da budu korisni osobama koje imaju alergije, probleme sa varenjem, žvakanjem ili gutanjem, kao i onima koje imaju veoma slab apetit.