Све вести
Фото из чланка: ТелеграфПризор из речног корита СЛЕДИО власника чамца: Ево шта се крије иза мистериозног створа са Дунава
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног примерка нутрије како мирује у унутрашњости речног пловила на Дунаву. Снимак, који је објавио аутор онлајн пројекта "Гаврина кухиња", покренуо је дебату међу грађанима око идентификације животиње, крећући се од нагађања о аутохтоним дабровима до претпоставки о аномалним примерцима градских глодара.
Биолошка класификација брзо је разрешила недоумице: реч је о врсти пореклом из водених биотопа Јужне Америке, морфолошки препознатљивој по масивној грађи, дугом репу без длаке и карактеристичним наранџастим секутићима. Ова врста је на просторе Србије интродукована седамдесетих година прошлог века са примарном наменом узгоја у крзнарској индустрији.
Услед гашења комерцијалних фарми и бекства јединки у отворене екосистеме, нутрије су развиле стабилне, дивље популације са израженом адаптивном способношћу. Данас насељавају шири појас Подунавља, приобаље београдских река, басен Тисе, као и зоне ушћа Велике Мораве, Млаве и Пека.
Стручњаци оцењују да нутрије начелно не показују агресију према људима и већину времена проводе у пасивном одмору или потрази за биљном храном дуж обала. Ипак, њихово све слободније кретање и коришћење приватних чамаца и понтона као одморишта илуструју степен њихове натурализације у урбаним и полуурбаним зонама речних токова.
Цео упоредни текст6 само у једном
Текст из 3 чланка. 8 реченица преносе сви, у једној се разликују.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Призор из речног корита СЛЕДИО власника чамца: Ево шта се крије иза мистериозног створа са Дунава
Нутрије су у Србију увезене седамдесетих година ради узгоја за крзно, али су се населиле у природи након гашења фарми
Нутрије нису агресивне, али се све више прилагођавају животу близу људи, користећи чамце и понтоне као места за одмор
Присуство инвазивних врста у домаћем хидросистему поново је дошло у жижу јавности након што је забележен случај крупног примерка нутрије како мирује у унутрашњости речног пловила на Дунаву.
Снимак, који је објавио аутор онлајн пројекта "Гаврина кухиња", покренуо је дебату међу грађанима око идентификације животиње, крећући се од нагађања о аутохтоним дабровима до претпоставки о аномалним примерцима градских глодара.
Биолошка класификација брзо је разрешила недоумице: реч је о врсти пореклом из водених биотопа Јужне Америке, морфолошки препознатљивој по масивној грађи, дугом репу без длаке и карактеристичним наранџастим секутићима.
Ова врста је на просторе Србије интродукована седамдесетих година прошлог века са примарном наменом узгоја у крзнарској индустрији.
Услед гашења комерцијалних фарми и бекства јединки у отворене екосистеме, нутрије су развиле стабилне, дивље популације са израженом адаптивном способношћу.
Данас насељавају шири појас Подунавља, приобаље београдских река, басен Тисе, као и зоне ушћа Велике Мораве, Млаве и Пека.
Стручњаци оцењују да нутрије начелно не показују агресију према људима и већину времена проводе у пасивном одмору или потрази за биљном храном дуж обала.
Ипак, њихово све слободније кретање и коришћење приватних чамаца и понтона као одморишта илуструју степен њихове натурализације у урбаним и полуурбаним зонама речних токова.
Још 3 реченице, само Телеграф
Видео: Рад Тијане Милић, Емилије Коларевић, Константина Ђорђа Ћирковића - "Где се крије дух Београда"
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.