Sve vesti
Foto iz članka: TelegrafPrizor iz rečnog korita SLEDIO vlasnika čamca: Evo šta se krije iza misterioznog stvora sa Dunava
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Prisustvo invazivnih vrsta u domaćem hidrosistemu ponovo je došlo u žižu javnosti nakon što je zabeležen slučaj krupnog primerka nutrije kako miruje u unutrašnjosti rečnog plovila na Dunavu. Snimak, koji je objavio autor onlajn projekta "Gavrina kuhinja", pokrenuo je debatu među građanima oko identifikacije životinje, krećući se od nagađanja o autohtonim dabrovima do pretpostavki o anomalnim primercima gradskih glodara.
Biološka klasifikacija brzo je razrešila nedoumice: reč je o vrsti poreklom iz vodenih biotopa Južne Amerike, morfološki prepoznatljivoj po masivnoj građi, dugom repu bez dlake i karakterističnim narandžastim sekutićima. Ova vrsta je na prostore Srbije introdukovana sedamdesetih godina prošlog veka sa primarnom namenom uzgoja u krznarskoj industriji.
Usled gašenja komercijalnih farmi i bekstva jedinki u otvorene ekosisteme, nutrije su razvile stabilne, divlje populacije sa izraženom adaptivnom sposobnošću. Danas naseljavaju širi pojas Podunavlja, priobalje beogradskih reka, basen Tise, kao i zone ušća Velike Morave, Mlave i Peka.
Stručnjaci ocenjuju da nutrije načelno ne pokazuju agresiju prema ljudima i većinu vremena provode u pasivnom odmoru ili potrazi za biljnom hranom duž obala. Ipak, njihovo sve slobodnije kretanje i korišćenje privatnih čamaca i pontona kao odmorišta ilustruju stepen njihove naturalizacije u urbanim i poluurbanim zonama rečnih tokova.
Ceo uporedni tekst6 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 8 rečenica prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Prizor iz rečnog korita SLEDIO vlasnika čamca: Evo šta se krije iza misterioznog stvora sa Dunava
Nutrije su u Srbiju uvezene sedamdesetih godina radi uzgoja za krzno, ali su se naselile u prirodi nakon gašenja farmi
Nutrije nisu agresivne, ali se sve više prilagođavaju životu blizu ljudi, koristeći čamce i pontone kao mesta za odmor
Prisustvo invazivnih vrsta u domaćem hidrosistemu ponovo je došlo u žižu javnosti nakon što je zabeležen slučaj krupnog primerka nutrije kako miruje u unutrašnjosti rečnog plovila na Dunavu.
Snimak, koji je objavio autor onlajn projekta "Gavrina kuhinja", pokrenuo je debatu među građanima oko identifikacije životinje, krećući se od nagađanja o autohtonim dabrovima do pretpostavki o anomalnim primercima gradskih glodara.
Biološka klasifikacija brzo je razrešila nedoumice: reč je o vrsti poreklom iz vodenih biotopa Južne Amerike, morfološki prepoznatljivoj po masivnoj građi, dugom repu bez dlake i karakterističnim narandžastim sekutićima.
Ova vrsta je na prostore Srbije introdukovana sedamdesetih godina prošlog veka sa primarnom namenom uzgoja u krznarskoj industriji.
Usled gašenja komercijalnih farmi i bekstva jedinki u otvorene ekosisteme, nutrije su razvile stabilne, divlje populacije sa izraženom adaptivnom sposobnošću.
Danas naseljavaju širi pojas Podunavlja, priobalje beogradskih reka, basen Tise, kao i zone ušća Velike Morave, Mlave i Peka.
Stručnjaci ocenjuju da nutrije načelno ne pokazuju agresiju prema ljudima i većinu vremena provode u pasivnom odmoru ili potrazi za biljnom hranom duž obala.
Ipak, njihovo sve slobodnije kretanje i korišćenje privatnih čamaca i pontona kao odmorišta ilustruju stepen njihove naturalizacije u urbanim i poluurbanim zonama rečnih tokova.
Još 3 rečenice, samo Telegraf
Video: Rad Tijane Milić, Emilije Kolarević, Konstantina Đorđa Ćirkovića - "Gde se krije duh Beograda"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
