Све вести
Фото из чланка: АутономијаПријављен рекордан број посматрача избора
Председник РИК Владимир Димитријевић изјавио је да мисли да је број посматрача рекордан, пошто су пријављена и домаћа и страна удружења посматрача.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Изборе у Србији 25. октобра посматраће 16.271 представник посматрача из 26 домаћих удружења и 57 страних организација и удружења, изјавио је председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић.
Цео упоредни текст44 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Пријављено је 26 домаћих удружења са укупно 15.539 посматрача, као и 57 страних организација и удружења са 637 посматрача
Изборе у Србији 25. октобра посматраће 16.271 представник посматрача из 26 домаћих удружења и 57 страних организација и удружења, изјавио је председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић.
Још 43 реченице које преноси само по један медиј
Владимир Димитријевић је рекао да мисли да је ово рекордан број посматрача.
Пријављено је 26 домаћих удружења са укупно 15.539 посматрача, као и 57 страних организација и удружења са 637 посматрача.
Међу домаћим организацијама, највише посматрача (2.414) имаће покрет Крени-Промени, а следе „МИМ“ (2.407), „ИТ блокада“ (1.622), Црта (1.448), „Чувари победе“ (1.314) и „Грађани на стражи“ (1.250).
Између 500 и 1.000 посматрача, имаће Цесид (945), „Ерудита“ (837), „Запис“ (702), „Народна воља“ (650) и „Нова генерација“ (606), док остале организације имају мање од 300 посматрача.
Када су у питању страни посматрачи, ОДИХР ће имати 291 посматрача, Парламентарна скупштина ОЕБС-а (80), Парламентарна скупштина Савета Европе (24), Европски парламент (15), као и бројне амбасаде и стране организације.
Политиколог Александар Ивковић на мрежи Икс написао је, када је реч о страним посматрачима, сем уобичајених из европских и међународних институција, имамо и друге, који се могу поделити у три групе.
Једну чине чланови институција Русије, Азербејџана, Грузије, итд, другу организације повезане са МАГА покретом из САД, а трећу чине организације повезане са партијама пре свега из групације Патриоте за Европу (Фидес, АНО, аустријски Слободари, Лега), а ту је и СМЕР Роберта Фица.
Све ове мисије имају 1-2 члана, наводи Ивковић и додаје да „имамо и пар егзотичних организација за посматрање избора, попут Савета за трговином биткоином из Мичигена и Пољске фондације за свемирске индустрије“.
Занимљиво је да се 23. октобра председник Републичке изборне комисије (РИК) Владимир Димитријевић састао са делегацијом Централне изборне комисије Руске Федерације.
У саставу делегације из Руске Федерације били су Константин Мазуревски (Константин Мазyревскии) и Алена Булгакова (Алена Булгакова).
Изборе је посматрало 622 страна посматрача, што је, према речима председника Републичке изборне комисије, Владимира Димитријевића, рекордан број.
„Искуство које смо стекли у заштити регуларности избора у Мађарској желимо да применимо и овде“
Арон Тимар, председник и оснивач ДЕ Акционе Заједнице из Мађарске, који је заједно са својим сарадницима дошао у Србију у својству посматрача избора, за Данас каже да то што је пристан велики број посматрача из иностранства на изборима говори о потреби за јачањем поверења грађана у изборе.
– У Србију смо дошли на позив локалних организација и грађана, са жељом да искуство које смо стекли у заштити регуларности избора у Мађарској применимо и овде.
Чињеница да је на изборима присутан тако велики број међународних посматрача говори о значају транспарентности изборног процеса и потреби за јачањем поверења грађана у изборе.
Наш циљ није да утичемо на политичку вољу бирача, већ да својим присуством допринесемо спречавању неправилности и омогућимо да евентуалне злоупотребе буду документоване и представљене јавности – објашњава наш саговорник.
Како закључује, сваки грађанин заслужује да слободно изрази своју вољу и да његов глас буде поштован.
„Најважнији избори у Србији од демократских промена 5. октобра 2000. године“
Сматрам да су избори 25. октобра, по свом политичком значају и могућим последицама, најважнији избори у Србији од демократских промена 5. октобра 2000. године.
Они се одржавају у атмосфери дубоких политичких и друштвених подела, али и у тренутку када се пред Србијом отварају суштинска питања о карактеру њеног политичког система, функционисању институција и даљем демократском развоју – каже за Данас Фахрудин Кладничанин, извршни диркетор Академске иницијатицw „Форум10“, организације која у својству домаћег посматрача бави се изборним процесом.
Управо у том контексту, каже. треба посматрати и изузетно велико присуство међународних посматрача, које није само израз појачане заинтересованости међународне заједнице, већ и показатељ значаја који се придаје регуларности и кредибилитету изборног процеса.
хттпс://т.цо/јXвмИзXЦЛБ
— Александар Ивковић (@ивковиц_ал) Оцтобер 23, 2026
– Њихово присуство превазилази оквир уобичајеног дипломатског интересовања и указује на потребу да се независно, на основу међународно прихваћених стандарда, процене изборни услови, равноправност политичких актера и слобода грађана да изразе своју изборну вољу.
При том, регуларност избора не може се свести само на дешавања на бирачким местима, већ подразумева и укупни политички амбијент, медијске услове, поступање институција и равноправност учесника током читавог изборног процеса – каже Кладничанин.
Како додаје, иако се Европа јавно држи по страни и уздржава од директног мешања у унутрашње политичке односе у Србији, овако изражено међународно интересовање шаље важну политичку поруку.
Европске институције можда не желе да се отворено одређују према томе ко ће владати Србијом, али је очигледно да питање начина на који ће власт бити изабрана и демократског легитимитета који ће из тих избора проистећи има значајно место у њиховом односу према Србији.
– Другим речима европска политичка уздржаност не значи и равнодушност према демократским стандардима, јер од кредибилитета изборног процеса у великој мери зависе и поверење у институције, политичка стабилност и међународни положај Србије.
Зато су међународни посматрачи ту, и важни је што у великом броју, историјском заправо, прате цео изборни процес – закључује он.
„Избори у Србији нису ни поштени ни фер“
Према речима Биљане Стојковић, професорке Универзитета у Београду и функционерке Демократске странке, „нисмо само ми, грађани Србије, свесни да су ови избори преломни за будућност друштва и државе Србије“.
– Током скоро две године, студенти и побуњени грађани подигли су позорност светске јавности у вези са корупционашком и криминалном поставком тренутне власти.
Посебно је свима јасно да избори у Србији нису ни поштени ни фер.
Тензије су огромне и запаљиве, што верујем да не одговара никоме из међународне заједнице.
Проевропске опозиционе странке, укључујући оне које не излазе на изборе и подржавају Студентску листу, као што је ДС учинио од почетка студентске побуне, веома су се ангажовале у активирању свих институција ЕУ.
Веома смо задовољни чињеницом да су бројни разговори и апели уродили плодом.
Очекујемо да се рад ових посматрачких тела и делегираних људи на терену неће ограничити само на некакав извештај, већ ће уследити и адекватне реакције ЕУ, њених држава чланица, Савета Европе и других – закључује Биљана Стојковић.
„Они неће спречити изборну крађу“
И Данијела Несторовић, функционерка Еколошког устанка за Данас каже да је то што су страни посматрачи присутни добро, али и да неће они спречити изборну крађу ако наше институције одбијају да је санкционишу.
– Мислим да су дошли у оволиком броју зато што је и њима јасно колико је поверење у изборе у Србији урушено и колико би нове неправилности могле да продубе политичку кризу.
Зато власт нема чиме да се хвали — толики надзор говори колико се сумња у регуларност избора.
Очекујем да јасно кажу шта су видели.
Да нам после не честитају изборе чије су неправилности сами забележили – закључује наша саговорница.
