Sve vesti
Foto iz članka: AutonomijaPrijavljen rekordan broj posmatrača izbora
Predsednik RIK Vladimir Dimitrijević izjavio je da misli da je broj posmatrača rekordan, pošto su prijavljena i domaća i strana udruženja posmatrača.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Izbore u Srbiji 25. oktobra posmatraće 16.271 predstavnik posmatrača iz 26 domaćih udruženja i 57 stranih organizacija i udruženja, izjavio je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević.
Ceo uporedni tekst44 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Prijavljeno je 26 domaćih udruženja sa ukupno 15.539 posmatrača, kao i 57 stranih organizacija i udruženja sa 637 posmatrača
Izbore u Srbiji 25. oktobra posmatraće 16.271 predstavnik posmatrača iz 26 domaćih udruženja i 57 stranih organizacija i udruženja, izjavio je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević.
Još 43 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Vladimir Dimitrijević je rekao da misli da je ovo rekordan broj posmatrača.
Prijavljeno je 26 domaćih udruženja sa ukupno 15.539 posmatrača, kao i 57 stranih organizacija i udruženja sa 637 posmatrača.
Među domaćim organizacijama, najviše posmatrača (2.414) imaće pokret Kreni-Promeni, a slede „MIM“ (2.407), „IT blokada“ (1.622), Crta (1.448), „Čuvari pobede“ (1.314) i „Građani na straži“ (1.250).
Između 500 i 1.000 posmatrača, imaće Cesid (945), „Erudita“ (837), „Zapis“ (702), „Narodna volja“ (650) i „Nova generacija“ (606), dok ostale organizacije imaju manje od 300 posmatrača.
Kada su u pitanju strani posmatrači, ODIHR će imati 291 posmatrača, Parlamentarna skupština OEBS-a (80), Parlamentarna skupština Saveta Evrope (24), Evropski parlament (15), kao i brojne ambasade i strane organizacije.
Politikolog Aleksandar Ivković na mreži Iks napisao je, kada je reč o stranim posmatračima, sem uobičajenih iz evropskih i međunarodnih institucija, imamo i druge, koji se mogu podeliti u tri grupe.
Jednu čine članovi institucija Rusije, Azerbejdžana, Gruzije, itd, drugu organizacije povezane sa MAGA pokretom iz SAD, a treću čine organizacije povezane sa partijama pre svega iz grupacije Patriote za Evropu (Fides, ANO, austrijski Slobodari, Lega), a tu je i SMER Roberta Fica.
Sve ove misije imaju 1-2 člana, navodi Ivković i dodaje da „imamo i par egzotičnih organizacija za posmatranje izbora, poput Saveta za trgovinom bitkoinom iz Mičigena i Poljske fondacije za svemirske industrije“.
Zanimljivo je da se 23. oktobra predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević sastao sa delegacijom Centralne izborne komisije Ruske Federacije.
U sastavu delegacije iz Ruske Federacije bili su Konstantin Mazurevski (Konstantin Mazyrevskii) i Alena Bulgakova (Alena Bulgakova).
Izbore je posmatralo 622 strana posmatrača, što je, prema rečima predsednika Republičke izborne komisije, Vladimira Dimitrijevića, rekordan broj.
„Iskustvo koje smo stekli u zaštiti regularnosti izbora u Mađarskoj želimo da primenimo i ovde“
Aron Timar, predsednik i osnivač DE Akcione Zajednice iz Mađarske, koji je zajedno sa svojim saradnicima došao u Srbiju u svojstvu posmatrača izbora, za Danas kaže da to što je pristan veliki broj posmatrača iz inostranstva na izborima govori o potrebi za jačanjem poverenja građana u izbore.
– U Srbiju smo došli na poziv lokalnih organizacija i građana, sa željom da iskustvo koje smo stekli u zaštiti regularnosti izbora u Mađarskoj primenimo i ovde.
Činjenica da je na izborima prisutan tako veliki broj međunarodnih posmatrača govori o značaju transparentnosti izbornog procesa i potrebi za jačanjem poverenja građana u izbore.
Naš cilj nije da utičemo na političku volju birača, već da svojim prisustvom doprinesemo sprečavanju nepravilnosti i omogućimo da eventualne zloupotrebe budu dokumentovane i predstavljene javnosti – objašnjava naš sagovornik.
Kako zaključuje, svaki građanin zaslužuje da slobodno izrazi svoju volju i da njegov glas bude poštovan.
„Najvažniji izbori u Srbiji od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine“
Smatram da su izbori 25. oktobra, po svom političkom značaju i mogućim posledicama, najvažniji izbori u Srbiji od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine.
Oni se održavaju u atmosferi dubokih političkih i društvenih podela, ali i u trenutku kada se pred Srbijom otvaraju suštinska pitanja o karakteru njenog političkog sistema, funkcionisanju institucija i daljem demokratskom razvoju – kaže za Danas Fahrudin Kladničanin, izvršni dirketor Akademske inicijaticw „Forum10“, organizacije koja u svojstvu domaćeg posmatrača bavi se izbornim procesom.
Upravo u tom kontekstu, kaže. treba posmatrati i izuzetno veliko prisustvo međunarodnih posmatrača, koje nije samo izraz pojačane zainteresovanosti međunarodne zajednice, već i pokazatelj značaja koji se pridaje regularnosti i kredibilitetu izbornog procesa.
https://t.co/jXvmIzXCLB
— Aleksandar Ivković (@ivkovic_al) October 23, 2026
– Njihovo prisustvo prevazilazi okvir uobičajenog diplomatskog interesovanja i ukazuje na potrebu da se nezavisno, na osnovu međunarodno prihvaćenih standarda, procene izborni uslovi, ravnopravnost političkih aktera i sloboda građana da izraze svoju izbornu volju.
Pri tom, regularnost izbora ne može se svesti samo na dešavanja na biračkim mestima, već podrazumeva i ukupni politički ambijent, medijske uslove, postupanje institucija i ravnopravnost učesnika tokom čitavog izbornog procesa – kaže Kladničanin.
Kako dodaje, iako se Evropa javno drži po strani i uzdržava od direktnog mešanja u unutrašnje političke odnose u Srbiji, ovako izraženo međunarodno interesovanje šalje važnu političku poruku.
Evropske institucije možda ne žele da se otvoreno određuju prema tome ko će vladati Srbijom, ali je očigledno da pitanje načina na koji će vlast biti izabrana i demokratskog legitimiteta koji će iz tih izbora proisteći ima značajno mesto u njihovom odnosu prema Srbiji.
– Drugim rečima evropska politička uzdržanost ne znači i ravnodušnost prema demokratskim standardima, jer od kredibiliteta izbornog procesa u velikoj meri zavise i poverenje u institucije, politička stabilnost i međunarodni položaj Srbije.
Zato su međunarodni posmatrači tu, i važni je što u velikom broju, istorijskom zapravo, prate ceo izborni proces – zaključuje on.
„Izbori u Srbiji nisu ni pošteni ni fer“
Prema rečima Biljane Stojković, profesorke Univerziteta u Beogradu i funkcionerke Demokratske stranke, „nismo samo mi, građani Srbije, svesni da su ovi izbori prelomni za budućnost društva i države Srbije“.
– Tokom skoro dve godine, studenti i pobunjeni građani podigli su pozornost svetske javnosti u vezi sa korupcionaškom i kriminalnom postavkom trenutne vlasti.
Posebno je svima jasno da izbori u Srbiji nisu ni pošteni ni fer.
Tenzije su ogromne i zapaljive, što verujem da ne odgovara nikome iz međunarodne zajednice.
Proevropske opozicione stranke, uključujući one koje ne izlaze na izbore i podržavaju Studentsku listu, kao što je DS učinio od početka studentske pobune, veoma su se angažovale u aktiviranju svih institucija EU.
Veoma smo zadovoljni činjenicom da su brojni razgovori i apeli urodili plodom.
Očekujemo da se rad ovih posmatračkih tela i delegiranih ljudi na terenu neće ograničiti samo na nekakav izveštaj, već će uslediti i adekvatne reakcije EU, njenih država članica, Saveta Evrope i drugih – zaključuje Biljana Stojković.
„Oni neće sprečiti izbornu krađu“
I Danijela Nestorović, funkcionerka Ekološkog ustanka za Danas kaže da je to što su strani posmatrači prisutni dobro, ali i da neće oni sprečiti izbornu krađu ako naše institucije odbijaju da je sankcionišu.
– Mislim da su došli u ovolikom broju zato što je i njima jasno koliko je poverenje u izbore u Srbiji urušeno i koliko bi nove nepravilnosti mogle da prodube političku krizu.
Zato vlast nema čime da se hvali — toliki nadzor govori koliko se sumnja u regularnost izbora.
Očekujem da jasno kažu šta su videli.
Da nam posle ne čestitaju izbore čije su nepravilnosti sami zabeležili – zaključuje naša sagovornica.