Преговори МОЛ-а и Гаспрома одлагани неколико пута: Који још детаљ открива извештај Европске комисије Јавност у нашој земљи била је досад „осуђена“ на то да информације о преговорима у вези са судбином Нафтне… Цео текст
Преговори МОЛ-а и Гаспрома одлагани неколико пута: Који још детаљ открива извештај Европске комисије
Јавност у нашој земљи била је досад „осуђена“ на то да информације о преговорима у вези са судбином Нафтне индустрије Србије добијају готово искључиво од представника власти. Мађарска компанија МОЛ, и када се оглашавала, давала је врло мало информација о току преговора. Са руске стране готово да ништа није допирало до грађана. Још мање информација односно готово ништа, стизало је из САД односно њихове Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ).
Гаф министра финансија Синише Малог који је прво изјавио да је посао МОЛ-а и Гаспрома завршен и да је потребно само добити одобрења антимонополских комисија, потом и објашњење његовог министарства да је заправо мислио на ранији договор, само је потврдио у којој мери је јавност ускраћена за информације. И, пре свега, да се поставља оправдано питање колико грађани уопште могу да верују и у оно што су досад добијали од званичника.
Преговори одлагани неколико пута
Том уверењу доприноси и најновији, редовни квартални извештај Европске комисије о економском напретку земаља кандидата за чланство у Европској унији.
У њему се дају кратки прегледи економских кретања за земље Западног Балкана, уз територију Косова и Турску. Овај извештај посвећен је резултатима у другом кварталу.
У уводном делу, намењеном општем прегледу ситуације у Србији, један пасус посвећен је и теми НИС-а. Из њега се може извући неколико занимљивих опсервација из Брисела.
„Србија се суочава са неизвесношћу у погледу снабдевања горивом из своје једине рафинерије, НИС-а, који је под америчким санкцијама од 2025. због већинског власништва руске компаније Гаспром њефт. Преговори мађарског МОЛ-а и Гаспрома о продаји Гаспромовог удела у НИС-у одлагани су неколико пута“, стоји у извештају.
Међутим, документ даље не елаборира због чега су преговори о продаји неколико пута одлагани и када се то догодили.
Подсетимо, Форбес Србија је објавио да су преговори две стране пропали. Мађарски МОЛ, у реакцији на изјаву министра Синише Малог, саопштио је да се у преговорима са Гаспромом ништа није променило. Извор Форбес Србија, још једном је потврдио за наш портал да се по питању преговора две стране ништа не догађа.
Одобрења ОФАЦ стизала у последњем тренутку
Јавност у Србији месецима уназад навикнута је да информације о продужетку лиценце за рад НИС-а, као и одобрења за наставак преговора МОЛ-а и Гаспрома, стижу последњег дана. Чак се и ова два датума, раније раздвојена, сада поклапају.
Извештај Европске комисије открива да су нека од тих одобрења стизала – у последњем тренутку. Што даје простора да се наслути да одобравање додатних рокова ипак није ишло глатко, а што је стручна јавност раније могла само да претпоставља или да добије информације посредством извора упућених у преговоре.
„Министарство финансија САД периодично је, у последњем тренутку, одобравало краткорочна продужења оперативне лиценце НИС-у. То додатно повећава неизвесност у погледу његовог пословања“, наводи се у документу.
Убрзао привредни раст Западног Балкана
Када је реч о економским приликама, извештај Европске комисије констатује да је привредни раст на Западном Балкану додатно убрзао у другом кварталу 2026. године. Упркос неповољном међународном окружењу, пондерисана просечна стопа раста производње у региону порасла је на 3,6% међугодишње, са 3,2% у претходном кварталу. Додаје се да је то био најбржи раст од другог квартала 2024.
„Убрзање је подстакнуто снажнијим растом у Србији, највећој привреди региона, где је раст производње повећан са 3,2% међугодишње у претходна три месеца на 3,8% у другом кварталу 2026. године. Раст је убрзао и у Северној Македонији (са 3,1% на 4,3%, што је највиша стопа у региону), Црној Гори (са 2,5% на 3,8%) и Босни и Херцеговини (са 2,3% на 2,4%). На Косову је раст БДП-а успорио у односу на претходни квартал, али је и даље био снажан и износио 4,1% међугодишње, док је у Албанији остао углавном стабилан на 3,6%“, стоји у извештају. Додаје се да су привредни раст првенствено покретали потрошња домаћинстава и инвестиције.
Инфлација узбрала
Европска комисија подсећа да је просечна годишња инфлација у овом региону убрзала на 4% у другом кварталу, са 3,2% у претходна три месеца. Инфлација потрошачких цена наставила је да расте у појединим привредама региона и током трећег квартала. Кретала се од 2,5% међугодишње у Северној Македонији до 7,2% на Косову.
„Инфлацију су углавном подстакле више цене хране, транспорта и енергије. Упркос све израженијим инфлаторним притисцима, централне банке које имају самосталност у вођењу монетарне политике задржале су референтне каматне стопе непромењеним током трећег квартала 2026. године“, наводи ЕК.
Буџети у дефициту
Европска комисија подсећа и да фискална кретања током досадашњег дела 2026.указују на погоршање фискалних биланса.
„У првих осам месеци 2026. године годишњи раст прихода углавном је био снажан широм региона, али га је надмашио још бржи раст расхода, изузев у Албанији. Раст расхода подстакнут је наглим повећањем капиталних издатака у Црној Гори, Северној Македонији и Србији. Као резултат тога, Северна Македонија и Црна Гора забележиле су веће фискалне дефиците него у истом периоду претходне године. Док је Србија остварила умерен дефицит, након уравнотеженог буџета. Насупрот томе, Албанија је забележила већи фискални суфицит, док је суфицит Косова био мањи него годину дана раније“, стоји у извештају.
Комисија констатује да су приходи Србије у периоду од јануара до августа 2026. порасли за 12% међугодишње. С друге стране, расходи су расли брже од прихода, повећавши се за 13,8%. „Раст је подстакнут скоком инвестиција од 28,6%, који одражава припреме за предстојећу специјализовану изложбу ЕXПО 2027“, објашњено је у документу.
