Pregovori MOL-a i Gasproma odlagani nekoliko puta: Koji još detalj otkriva izveštaj Evropske komisije Javnost u našoj zemlji bila je dosad „osuđena“ na to da informacije o pregovorima u vezi sa sudbinom Naftne… Ceo tekst
Pregovori MOL-a i Gasproma odlagani nekoliko puta: Koji još detalj otkriva izveštaj Evropske komisije
Javnost u našoj zemlji bila je dosad „osuđena“ na to da informacije o pregovorima u vezi sa sudbinom Naftne industrije Srbije dobijaju gotovo isključivo od predstavnika vlasti. Mađarska kompanija MOL, i kada se oglašavala, davala je vrlo malo informacija o toku pregovora. Sa ruske strane gotovo da ništa nije dopiralo do građana. Još manje informacija odnosno gotovo ništa, stizalo je iz SAD odnosno njihove Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
Gaf ministra finansija Siniše Malog koji je prvo izjavio da je posao MOL-a i Gasproma završen i da je potrebno samo dobiti odobrenja antimonopolskih komisija, potom i objašnjenje njegovog ministarstva da je zapravo mislio na raniji dogovor, samo je potvrdio u kojoj meri je javnost uskraćena za informacije. I, pre svega, da se postavlja opravdano pitanje koliko građani uopšte mogu da veruju i u ono što su dosad dobijali od zvaničnika.
Pregovori odlagani nekoliko puta
Tom uverenju doprinosi i najnoviji, redovni kvartalni izveštaj Evropske komisije o ekonomskom napretku zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
U njemu se daju kratki pregledi ekonomskih kretanja za zemlje Zapadnog Balkana, uz teritoriju Kosova i Tursku. Ovaj izveštaj posvećen je rezultatima u drugom kvartalu.
U uvodnom delu, namenjenom opštem pregledu situacije u Srbiji, jedan pasus posvećen je i temi NIS-a. Iz njega se može izvući nekoliko zanimljivih opservacija iz Brisela.
„Srbija se suočava sa neizvesnošću u pogledu snabdevanja gorivom iz svoje jedine rafinerije, NIS-a, koji je pod američkim sankcijama od 2025. zbog većinskog vlasništva ruske kompanije Gasprom njeft. Pregovori mađarskog MOL-a i Gasproma o prodaji Gaspromovog udela u NIS-u odlagani su nekoliko puta“, stoji u izveštaju.
Međutim, dokument dalje ne elaborira zbog čega su pregovori o prodaji nekoliko puta odlagani i kada se to dogodili.
Podsetimo, Forbes Srbija je objavio da su pregovori dve strane propali. Mađarski MOL, u reakciji na izjavu ministra Siniše Malog, saopštio je da se u pregovorima sa Gaspromom ništa nije promenilo. Izvor Forbes Srbija, još jednom je potvrdio za naš portal da se po pitanju pregovora dve strane ništa ne događa.
Odobrenja OFAC stizala u poslednjem trenutku
Javnost u Srbiji mesecima unazad naviknuta je da informacije o produžetku licence za rad NIS-a, kao i odobrenja za nastavak pregovora MOL-a i Gasproma, stižu poslednjeg dana. Čak se i ova dva datuma, ranije razdvojena, sada poklapaju.
Izveštaj Evropske komisije otkriva da su neka od tih odobrenja stizala – u poslednjem trenutku. Što daje prostora da se nasluti da odobravanje dodatnih rokova ipak nije išlo glatko, a što je stručna javnost ranije mogla samo da pretpostavlja ili da dobije informacije posredstvom izvora upućenih u pregovore.
„Ministarstvo finansija SAD periodično je, u poslednjem trenutku, odobravalo kratkoročna produženja operativne licence NIS-u. To dodatno povećava neizvesnost u pogledu njegovog poslovanja“, navodi se u dokumentu.
Ubrzao privredni rast Zapadnog Balkana
Kada je reč o ekonomskim prilikama, izveštaj Evropske komisije konstatuje da je privredni rast na Zapadnom Balkanu dodatno ubrzao u drugom kvartalu 2026. godine. Uprkos nepovoljnom međunarodnom okruženju, ponderisana prosečna stopa rasta proizvodnje u regionu porasla je na 3,6% međugodišnje, sa 3,2% u prethodnom kvartalu. Dodaje se da je to bio najbrži rast od drugog kvartala 2024.
„Ubrzanje je podstaknuto snažnijim rastom u Srbiji, najvećoj privredi regiona, gde je rast proizvodnje povećan sa 3,2% međugodišnje u prethodna tri meseca na 3,8% u drugom kvartalu 2026. godine. Rast je ubrzao i u Severnoj Makedoniji (sa 3,1% na 4,3%, što je najviša stopa u regionu), Crnoj Gori (sa 2,5% na 3,8%) i Bosni i Hercegovini (sa 2,3% na 2,4%). Na Kosovu je rast BDP-a usporio u odnosu na prethodni kvartal, ali je i dalje bio snažan i iznosio 4,1% međugodišnje, dok je u Albaniji ostao uglavnom stabilan na 3,6%“, stoji u izveštaju. Dodaje se da su privredni rast prvenstveno pokretali potrošnja domaćinstava i investicije.
Inflacija uzbrala
Evropska komisija podseća da je prosečna godišnja inflacija u ovom regionu ubrzala na 4% u drugom kvartalu, sa 3,2% u prethodna tri meseca. Inflacija potrošačkih cena nastavila je da raste u pojedinim privredama regiona i tokom trećeg kvartala. Kretala se od 2,5% međugodišnje u Severnoj Makedoniji do 7,2% na Kosovu.
„Inflaciju su uglavnom podstakle više cene hrane, transporta i energije. Uprkos sve izraženijim inflatornim pritiscima, centralne banke koje imaju samostalnost u vođenju monetarne politike zadržale su referentne kamatne stope nepromenjenim tokom trećeg kvartala 2026. godine“, navodi EK.
Budžeti u deficitu
Evropska komisija podseća i da fiskalna kretanja tokom dosadašnjeg dela 2026.ukazuju na pogoršanje fiskalnih bilansa.
„U prvih osam meseci 2026. godine godišnji rast prihoda uglavnom je bio snažan širom regiona, ali ga je nadmašio još brži rast rashoda, izuzev u Albaniji. Rast rashoda podstaknut je naglim povećanjem kapitalnih izdataka u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Kao rezultat toga, Severna Makedonija i Crna Gora zabeležile su veće fiskalne deficite nego u istom periodu prethodne godine. Dok je Srbija ostvarila umeren deficit, nakon uravnoteženog budžeta. Nasuprot tome, Albanija je zabeležila veći fiskalni suficit, dok je suficit Kosova bio manji nego godinu dana ranije“, stoji u izveštaju.
Komisija konstatuje da su prihodi Srbije u periodu od januara do avgusta 2026. porasli za 12% međugodišnje. S druge strane, rashodi su rasli brže od prihoda, povećavši se za 13,8%. „Rast je podstaknut skokom investicija od 28,6%, koji odražava pripreme za predstojeću specijalizovanu izložbu EXPO 2027“, objašnjeno je u dokumentu.
