Све вести
Фото из чланка: Спутник СрбијаПозив Путину као прекретница: Европа тражи свој пут мимо Вашингтона
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Према речима финског председника, он и норвешки премијер Јонас Гар Стере иницирали су контакт са Путином на молбу Украјине, а „позив је уследио у погодном тренутку“. -Кључно питање је да ли, на пример, спољна политика САД према Русији и Украјини одговара интересима Финске.
И морамо да размислимо шта да предузмемо поводом тога, рекао је Стуб. Фински лидер је истакао да између политике Европе и САД сада „постоје одређене разлике у нијансама“: Брисел подржава Кијев, док је Вашингтон изабрао улогу посредника у мировним преговорима.
-И ту поруку смо пренели председнику Путину, навео је он. -Сви су били упознати са садржајем.
То је био први пут да је ЕУ добила директну поруку од Русије о рату у Украјини или, на пример, о ситуацији у Балтичком мору, закључио је он.
Цео упоредни текст12 реченица у више медија, 54 само у једном
Текст из 4 чланка. 5 реченица преносе сви, у 9 се разликују.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
ИЗ КРЕМЉА СТИГЛЕ ДИРЕКТНЕ ПОРУКЕ ЗА ЦЕЛУ ЕВРОПУ!: Фински председник разговарао са Путином
Фински лидер је истакао да између политике Европе и САД сада „постоје одређене разлике у нијансама
Позив Путину као прекретница: Европа тражи свој пут мимо Вашингтона
Телефонски разговор са председником Русије Владимиром Путином представљао је прекретницу из више разлога, истакао је фински председник Александер Стуб.
- Прво, то је био први пут да сам као председник Републике разговарао са председником Путином.
Друго, први пут смо добили непосредне информације о томе како председник Русије оцењује ситуацију на ратишту.
Председник Финске Александар Стуб негирао је тврдње да му је Владимир Путин држао предавање о словенској историји током телефонског разговора
Председник Финске Александар Стуб демантовао је писање британског Фајненшел тајмса о телефонском разговору са руским председником Владимиром Путином, наводећи да није тачно да је руски лидер њему и норвешком премијеру Јонасу Гару Стереу држао предавање о историји Словена
И треће, добили смо прилику да Русима директно пренесемо поруке Украјинаца, објаснио је он, преносе медији.
Још 3 реченице, само Блиц
Стуб је поручио да Финска у потпуности подржава Украјину
Председник Финске Александар Стуб демантовао је данас наводе појединих медија му је руски председник Владимир Путин, током телефонског разговора ове недеље ''одржао предавање о словенској историји''.
- Ово није истина, односно то је нетачна информација - рекао је Стуб за финску националну телевизију Yле, чиме је демантовао наводе Фајненшел тајмса који је раније објавио такву информацију.
Према речима финског председника, он и норвешки премијер Јонас Гар Стере иницирали су контакт са Путином на молбу Украјине, а „позив је уследио у погодном тренутку“.
Још 8 реченица, само Информер
Гостујући данас на финској националној телевизији Иле, Стуб је одбациотврдње британског листа да је Путин већи део разговора, одржаног 27. октобра, провео говорећи о средњовековној словенској историји.
- То није истина, односно реч је о нетачној информацији - изјавио је фински председник.
Фајненшел тајмс претходно је, позивајући се на три извора упозната са садржајем разговора, објавио да је Путин током деведесетоминутног телефонског састанка говорио углавном о историји Словена и руском виђењу узрока сукоба у Украјини, док су питања окончања рата остала у другом плану.
Међутим, такве наводе претходно је демантовао и норвешки премијер Јонас Гар Стере, који је потврдио да је руски председник говорио о догађајима у Европи од 2014. године, али не и да је држао предавање о средњовековној историји.
Стере је затражио од британског листа да исправи објављену информацију, али је редакција Фајненшел тајмса остала при свом извештају.
Стуб открио: Украјина је тражила да разговарамо са Путином
Фински председник изнео је и детаљ који додатно објашњава околности успостављања контакта са Кремљом.
Према његовим речима, иницијатива за телефонски разговор није потекла искључиво од Хелсинкија и Осла, већ је претходно усаглашена са Кијевом.
- То је било отварање комуникационог канала на захтев Украјине - рекао је Стуб.
"Позив је дошао у погодно време"
Он је оценио да је тренутак за разговор био добро одабран, посебно имајући у виду промене у америчкој политици према Русији и Украјини.
-Кључно питање је да ли, на пример, спољна политика САД према Русији и Украјини одговара интересима Финске.
И морамо да размислимо шта да предузмемо поводом тога, рекао је Стуб.
Фински лидер је истакао да између политике Европе и САД сада „постоје одређене разлике у нијансама“: Брисел подржава Кијев, док је Вашингтон изабрао улогу посредника у мировним преговорима.
Притом ни Финска не наступа као посредник, већ „стопроцентно“ подржава Украјину, нагласио је шеф државе.
Још 3 реченице, само Информер
Стуб је признао да тренутно постоје одређене разлике између европског и америчког приступа решавању украјинског сукоба.
Према његовој оцени, Европска унија наставља да пружа директну подршку Кијеву, док су Сједињене Америчке Државе преузеле улогу посредника у преговорима између Москве и Кијева.
Фински председник је, међутим, нагласио да Хелсинки не намерава да преузме такву посредничку улогу.
- Желим да нагласим да Финска не делује као посредник, већ сто одсто подржава Украјину.
-И ту поруку смо пренели председнику Путину, навео је он.
Стуб је додао да је о позиву Путину разговарао и са европским лидерима.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Прва директна порука Москве Европској унији
Стуб је објаснио да је разговор са руским председником формално водио у име Финске, али да су о његовом садржају обавештени и други европски лидери.
Према његовим речима, иако је 27. октобра са Путином разговарао у име Финске, позив руском председнику је постао тема разговора и са европским лидерима.
-Сви су били упознати са садржајем.
То је био први пут да је ЕУ добила директну поруку од Русије о рату у Украјини или, на пример, о ситуацији у Балтичком мору, закључио је он.
Фински и норвешки лидер разговарали су телефоном са Путином 27. октобра, а затим и са Владимиром Зеленским.
Разговор је одржан уочи трилатералног састанка Русије, Украјине и САД, који се очекује у новембру, и представљао је наставак преговора у Ослу 20. октобра.
То је био први контакт руског лидера са европским колегама после више од годину дана — у јулу 2025. разговарао је телефоном са француским председником Емануелом Макроном.
Још 31 реченица које преноси само по један медиј
Буди део Република заједнице.
Он је додао да је разговор био користан јер је омогућио непосредну размену ставова, без ослањања на посредне информације.
Према његовим речима, Путин је на почетку изнео руско виђење догађаја након 2014. године, након чега су стране разговарале о конкретним политичким и безбедносним питањима.
Фински председник оценио је разговор као садржајан, наводећи да су две стране успеле да воде нормалну и конкретну дискусију.
Ипак, одлука Хелсинкија и Осла да директно контактирају Москву изазвала је критике појединих европских лидера.
Данска премијерка Мете Фредериксен оценила је да су Стуб и Стере наступили самостално, без довољно претходног усаглашавања са савезницима.
Фински председник одговорио је да европске земље имају заједнички циљ, али да постоје разлике у мишљењима о начину његовог остваривања.
Према његовим речима, сви желе да подрже Украјину и допринесу постизању мира, али се не слажу сви око тога како треба водити разговоре са Москвом.
Телефонски разговор одржан је уочи најављеног наставка преговора Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава у Абу Дабију, који би требало да буду настављени током прве половине новембра.
Управо због тога Стуб сматра да је било важно да европски представници непосредно чују ставове руског руководства, уместо да се ослањају искључиво на америчко посредовање.
Украјински председник Володимир Зеленски оштро је критиковао америчког председника Доналда Трампа због његових добрих односа са руским лидером Владимиром Путином, оптужујући Вашингтон да не врши довољан притисак на Москву.
Руска влада продужила је забрану извоза дизел-горива, бродског горива и гасних уља за још три месеца, односно до 31. јануара 2027. године, саопштила је данас прес-служба владе.
Украјинске снаге извеле су током ноћи снажан комбиновани напад на руску војну фабрику "Каменски" у граду Каменск-Шахтински у Ростовској области, користећи ракете "Нептун" и ударне дронове.
Европске земље неће непосредно учествовати у предстојећим преговорима Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине у Абу Дабију, поручио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.
Председник Русије Владимир Путин пренео је америчком председнику Доналду Трампу став Ирана о могућем решавању сукоба на Блиском истоку, уз претходну сагласност иранског председника Масуда Пезешкијана, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Руски председник Владимир Путин потврдио је да је са америчким председником Доналдом Трампом разговарао о рату у Украјини, ситуацији у Ирану и билатералним односима, укључујући енергетску сарадњу.
Украјински председник Володимир Зеленски оштро је критиковао америчког председника Доналда Трампа због његових добрих односа са руским лидером Владимиром Путином, оптужујући Вашингтон да не врши довољан притисак на Москву.
Чувени француски политичар Жан-Лен Лакапел и дугогодишњи искрени пријатељ Србије и српског народа, огласио се поводом дешавања у Србији и упутио снажну подршку редакцији Информер ТВ, оштро осуђујући брзу одмазду и прогон који се спроводи над новинарима наше телевизије.
Главни уредник Информера Драган Ј.
Вучићевић у емисији Колегијум коментарисао је јутрошње хапшење Марка Кричка, начелника УКП-а, и Бошка Секуловића, начелника Службе за сузбијање криминала.
Питање политичке заступљености хрватске националне мањине у Србији поново је отворено у Хрватској, након што је на ХРТ-у објављен прилог о захтевима који би, према најавама хрватских представника, требало да буду упућени новој власти у Србији.
Дејан Шошкић, уништитељ динара и српске економије дао је скандалозан интервју за антисрпски лист "Побједа" у којем је отворено понизио наш народ, третирајући Србе у Црној Гори као обичну националну мањину!
Победу у вечерашњој борби за елиминацију у највећем спортском ријалитију Еxатлон Србија, који се емитује на телевизији Информер, однео је Плави тим, који је на полигону "Флипер" савладао Црвене резултатом 8:4, упркос огромном невремену и снажном пљуску који су пратили такмичење.
Почетак новембра 2026. доноси облачно време, кишу и снег на планинама, а крајем месеца очекује се драстичан пад температуре и први снег у нижим пределима, рекао је метеоролог Иван Ристић.
У тешкој саобраћајној несрећи која се у ноћи између суботе и недеље догодила у варошици Лешници, на магистралном путу Шабац–Лозница, живот је изгубио Огњен Н.
Службеници Управе полиције Црне Горе спровели су током протекле ноћи опсежну полицијску акцију на територији целе земље, током које је контролисано око 1.500 људи, прегледано 59 угоститељских објеката, кладионица и казина, док је шест особа лишено слободе.
Убиство Љубомира Киће Марковића (39), једног од некадашњих вођа Партизанове навијачке групе "Алкатраз", одиграло се 1. новембра 2019. године на Вождовцу у Београду.
Глумица Огњанка Огњановић биће сахрањена у уторак, 3. новембра, у 14.30 сати на Новом гробљу у Београду, саопштили су из Народног позоришта у Београду.
Учесница "Елите 10" Миљана Кулић доживела је саобраћајну незгоду у тренутку док је била ван ријалитија, а у колима су се налазили и њена мајка Марија Кулић и син Жељко Кулић.
Син Гоце Божиновске и Зорана Шијана, Мирко Шијан, прославио је рођендан у кругу најмилијих, а његова супруга Бојана поделила је атмосферу из породичног дома на друштвеним мрежама.
Стуб је рекао и да се не слаже са могућим пријемом руских хокејаша на међународне турнире, зато што би таква одлука у овом тренутку док траје рат у Украјини, како је навео, носила "непријатно симболичко значење".
