Sve vesti
Foto iz članka: Sputnik SrbijaPoziv Putinu kao prekretnica: Evropa traži svoj put mimo Vašingtona
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
Prema rečima finskog predsednika, on i norveški premijer Jonas Gar Stere inicirali su kontakt sa Putinom na molbu Ukrajine, a „poziv je usledio u pogodnom trenutku“. -Ključno pitanje je da li, na primer, spoljna politika SAD prema Rusiji i Ukrajini odgovara interesima Finske.
I moramo da razmislimo šta da preduzmemo povodom toga, rekao je Stub. Finski lider je istakao da između politike Evrope i SAD sada „postoje određene razlike u nijansama“: Brisel podržava Kijev, dok je Vašington izabrao ulogu posrednika u mirovnim pregovorima.
-I tu poruku smo preneli predsedniku Putinu, naveo je on. -Svi su bili upoznati sa sadržajem.
To je bio prvi put da je EU dobila direktnu poruku od Rusije o ratu u Ukrajini ili, na primer, o situaciji u Baltičkom moru, zaključio je on.
Ceo uporedni tekst12 rečenica u više medija, 54 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 5 rečenica prenose svi, u 9 se razlikuju.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
IZ KREMLJA STIGLE DIREKTNE PORUKE ZA CELU EVROPU!: Finski predsednik razgovarao sa Putinom
Finski lider je istakao da između politike Evrope i SAD sada „postoje određene razlike u nijansama
Poziv Putinu kao prekretnica: Evropa traži svoj put mimo Vašingtona
Telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom predstavljao je prekretnicu iz više razloga, istakao je finski predsednik Aleksander Stub.
- Prvo, to je bio prvi put da sam kao predsednik Republike razgovarao sa predsednikom Putinom.
Drugo, prvi put smo dobili neposredne informacije o tome kako predsednik Rusije ocenjuje situaciju na ratištu.
Predsednik Finske Aleksandar Stub negirao je tvrdnje da mu je Vladimir Putin držao predavanje o slovenskoj istoriji tokom telefonskog razgovora
Predsednik Finske Aleksandar Stub demantovao je pisanje britanskog Fajnenšel tajmsa o telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodeći da nije tačno da je ruski lider njemu i norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu držao predavanje o istoriji Slovena
I treće, dobili smo priliku da Rusima direktno prenesemo poruke Ukrajinaca, objasnio je on, prenose mediji.
Još 3 rečenice, samo Blic
Stub je poručio da Finska u potpunosti podržava Ukrajinu
Predsednik Finske Aleksandar Stub demantovao je danas navode pojedinih medija mu je ruski predsednik Vladimir Putin, tokom telefonskog razgovora ove nedelje ''održao predavanje o slovenskoj istoriji''.
- Ovo nije istina, odnosno to je netačna informacija - rekao je Stub za finsku nacionalnu televiziju Yle, čime je demantovao navode Fajnenšel tajmsa koji je ranije objavio takvu informaciju.
Prema rečima finskog predsednika, on i norveški premijer Jonas Gar Stere inicirali su kontakt sa Putinom na molbu Ukrajine, a „poziv je usledio u pogodnom trenutku“.
Još 8 rečenica, samo Informer
Gostujući danas na finskoj nacionalnoj televiziji Ile, Stub je odbaciotvrdnje britanskog lista da je Putin veći deo razgovora, održanog 27. oktobra, proveo govoreći o srednjovekovnoj slovenskoj istoriji.
- To nije istina, odnosno reč je o netačnoj informaciji - izjavio je finski predsednik.
Fajnenšel tajms prethodno je, pozivajući se na tri izvora upoznata sa sadržajem razgovora, objavio da je Putin tokom devedesetominutnog telefonskog sastanka govorio uglavnom o istoriji Slovena i ruskom viđenju uzroka sukoba u Ukrajini, dok su pitanja okončanja rata ostala u drugom planu.
Međutim, takve navode prethodno je demantovao i norveški premijer Jonas Gar Stere, koji je potvrdio da je ruski predsednik govorio o događajima u Evropi od 2014. godine, ali ne i da je držao predavanje o srednjovekovnoj istoriji.
Stere je zatražio od britanskog lista da ispravi objavljenu informaciju, ali je redakcija Fajnenšel tajmsa ostala pri svom izveštaju.
Stub otkrio: Ukrajina je tražila da razgovaramo sa Putinom
Finski predsednik izneo je i detalj koji dodatno objašnjava okolnosti uspostavljanja kontakta sa Kremljom.
Prema njegovim rečima, inicijativa za telefonski razgovor nije potekla isključivo od Helsinkija i Osla, već je prethodno usaglašena sa Kijevom.
- To je bilo otvaranje komunikacionog kanala na zahtev Ukrajine - rekao je Stub.
"Poziv je došao u pogodno vreme"
On je ocenio da je trenutak za razgovor bio dobro odabran, posebno imajući u vidu promene u američkoj politici prema Rusiji i Ukrajini.
-Ključno pitanje je da li, na primer, spoljna politika SAD prema Rusiji i Ukrajini odgovara interesima Finske.
I moramo da razmislimo šta da preduzmemo povodom toga, rekao je Stub.
Finski lider je istakao da između politike Evrope i SAD sada „postoje određene razlike u nijansama“: Brisel podržava Kijev, dok je Vašington izabrao ulogu posrednika u mirovnim pregovorima.
Pritom ni Finska ne nastupa kao posrednik, već „stoprocentno“ podržava Ukrajinu, naglasio je šef države.
Još 3 rečenice, samo Informer
Stub je priznao da trenutno postoje određene razlike između evropskog i američkog pristupa rešavanju ukrajinskog sukoba.
Prema njegovoj oceni, Evropska unija nastavlja da pruža direktnu podršku Kijevu, dok su Sjedinjene Američke Države preuzele ulogu posrednika u pregovorima između Moskve i Kijeva.
Finski predsednik je, međutim, naglasio da Helsinki ne namerava da preuzme takvu posredničku ulogu.
- Želim da naglasim da Finska ne deluje kao posrednik, već sto odsto podržava Ukrajinu.
-I tu poruku smo preneli predsedniku Putinu, naveo je on.
Stub je dodao da je o pozivu Putinu razgovarao i sa evropskim liderima.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Prva direktna poruka Moskve Evropskoj uniji
Stub je objasnio da je razgovor sa ruskim predsednikom formalno vodio u ime Finske, ali da su o njegovom sadržaju obavešteni i drugi evropski lideri.
Prema njegovim rečima, iako je 27. oktobra sa Putinom razgovarao u ime Finske, poziv ruskom predsedniku je postao tema razgovora i sa evropskim liderima.
-Svi su bili upoznati sa sadržajem.
To je bio prvi put da je EU dobila direktnu poruku od Rusije o ratu u Ukrajini ili, na primer, o situaciji u Baltičkom moru, zaključio je on.
Finski i norveški lider razgovarali su telefonom sa Putinom 27. oktobra, a zatim i sa Vladimirom Zelenskim.
Razgovor je održan uoči trilateralnog sastanka Rusije, Ukrajine i SAD, koji se očekuje u novembru, i predstavljao je nastavak pregovora u Oslu 20. oktobra.
To je bio prvi kontakt ruskog lidera sa evropskim kolegama posle više od godinu dana — u julu 2025. razgovarao je telefonom sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Još 31 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Budi deo Republika zajednice.
On je dodao da je razgovor bio koristan jer je omogućio neposrednu razmenu stavova, bez oslanjanja na posredne informacije.
Prema njegovim rečima, Putin je na početku izneo rusko viđenje događaja nakon 2014. godine, nakon čega su strane razgovarale o konkretnim političkim i bezbednosnim pitanjima.
Finski predsednik ocenio je razgovor kao sadržajan, navodeći da su dve strane uspele da vode normalnu i konkretnu diskusiju.
Ipak, odluka Helsinkija i Osla da direktno kontaktiraju Moskvu izazvala je kritike pojedinih evropskih lidera.
Danska premijerka Mete Frederiksen ocenila je da su Stub i Stere nastupili samostalno, bez dovoljno prethodnog usaglašavanja sa saveznicima.
Finski predsednik odgovorio je da evropske zemlje imaju zajednički cilj, ali da postoje razlike u mišljenjima o načinu njegovog ostvarivanja.
Prema njegovim rečima, svi žele da podrže Ukrajinu i doprinesu postizanju mira, ali se ne slažu svi oko toga kako treba voditi razgovore sa Moskvom.
Telefonski razgovor održan je uoči najavljenog nastavka pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, koji bi trebalo da budu nastavljeni tokom prve polovine novembra.
Upravo zbog toga Stub smatra da je bilo važno da evropski predstavnici neposredno čuju stavove ruskog rukovodstva, umesto da se oslanjaju isključivo na američko posredovanje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa zbog njegovih dobrih odnosa sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, optužujući Vašington da ne vrši dovoljan pritisak na Moskvu.
Ruska vlada produžila je zabranu izvoza dizel-goriva, brodskog goriva i gasnih ulja za još tri meseca, odnosno do 31. januara 2027. godine, saopštila je danas pres-služba vlade.
Ukrajinske snage izvele su tokom noći snažan kombinovani napad na rusku vojnu fabriku "Kamenski" u gradu Kamensk-Šahtinski u Rostovskoj oblasti, koristeći rakete "Neptun" i udarne dronove.
Evropske zemlje neće neposredno učestvovati u predstojećim pregovorima Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u Abu Dabiju, poručio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin preneo je američkom predsedniku Donaldu Trampu stav Irana o mogućem rešavanju sukoba na Bliskom istoku, uz prethodnu saglasnost iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je da je sa američkim predsednikom Donaldom Trampom razgovarao o ratu u Ukrajini, situaciji u Iranu i bilateralnim odnosima, uključujući energetsku saradnju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa zbog njegovih dobrih odnosa sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, optužujući Vašington da ne vrši dovoljan pritisak na Moskvu.
Čuveni francuski političar Žan-Len Lakapel i dugogodišnji iskreni prijatelj Srbije i srpskog naroda, oglasio se povodom dešavanja u Srbiji i uputio snažnu podršku redakciji Informer TV, oštro osuđujući brzu odmazdu i progon koji se sprovodi nad novinarima naše televizije.
Glavni urednik Informera Dragan J.
Vučićević u emisiji Kolegijum komentarisao je jutrošnje hapšenje Marka Krička, načelnika UKP-a, i Boška Sekulovića, načelnika Službe za suzbijanje kriminala.
Pitanje političke zastupljenosti hrvatske nacionalne manjine u Srbiji ponovo je otvoreno u Hrvatskoj, nakon što je na HRT-u objavljen prilog o zahtevima koji bi, prema najavama hrvatskih predstavnika, trebalo da budu upućeni novoj vlasti u Srbiji.
Dejan Šoškić, uništitelj dinara i srpske ekonomije dao je skandalozan intervju za antisrpski list "Pobjeda" u kojem je otvoreno ponizio naš narod, tretirajući Srbe u Crnoj Gori kao običnu nacionalnu manjinu!
Pobedu u večerašnjoj borbi za eliminaciju u najvećem sportskom rijalitiju Exatlon Srbija, koji se emituje na televiziji Informer, odneo je Plavi tim, koji je na poligonu "Fliper" savladao Crvene rezultatom 8:4, uprkos ogromnom nevremenu i snažnom pljusku koji su pratili takmičenje.
Početak novembra 2026. donosi oblačno vreme, kišu i sneg na planinama, a krajem meseca očekuje se drastičan pad temperature i prvi sneg u nižim predelima, rekao je meteorolog Ivan Ristić.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u noći između subote i nedelje dogodila u varošici Lešnici, na magistralnom putu Šabac–Loznica, život je izgubio Ognjen N.
Službenici Uprave policije Crne Gore sproveli su tokom protekle noći opsežnu policijsku akciju na teritoriji cele zemlje, tokom koje je kontrolisano oko 1.500 ljudi, pregledano 59 ugostiteljskih objekata, kladionica i kazina, dok je šest osoba lišeno slobode.
Ubistvo Ljubomira Kiće Markovića (39), jednog od nekadašnjih vođa Partizanove navijačke grupe "Alkatraz", odigralo se 1. novembra 2019. godine na Voždovcu u Beogradu.
Glumica Ognjanka Ognjanović biće sahranjena u utorak, 3. novembra, u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, saopštili su iz Narodnog pozorišta u Beogradu.
Učesnica "Elite 10" Miljana Kulić doživela je saobraćajnu nezgodu u trenutku dok je bila van rijalitija, a u kolima su se nalazili i njena majka Marija Kulić i sin Željko Kulić.
Sin Goce Božinovske i Zorana Šijana, Mirko Šijan, proslavio je rođendan u krugu najmilijih, a njegova supruga Bojana podelila je atmosferu iz porodičnog doma na društvenim mrežama.
Stub je rekao i da se ne slaže sa mogućim prijemom ruskih hokejaša na međunarodne turnire, zato što bi takva odluka u ovom trenutku dok traje rat u Ukrajini, kako je naveo, nosila "neprijatno simboličko značenje".