Блок Нетањахуових ултраортодоксних и крајње десничарских савезника изгубио је већину Ни Гади Ајзенкот засад нема јасан пут до већине потребне за формирање владе У Израелу је рано јутро, а избори, једни од најважнијих… Цео текст
Блок Нетањахуових ултраортодоксних и крајње десничарских савезника изгубио је већину
Ни Гади Ајзенкот засад нема јасан пут до већине потребне за формирање владе
У Израелу је рано јутро, а избори, једни од најважнијих последњих година, завршени су. Последњи резултати говоре да Ликуд, странка премијера Бењамина Нетањахуа, губи посланичка места, али да још нико нема апсолутну већину.
Након тесних и напетих избора у Израелу, на којима се Нетањаху бори за политички опстанак, на реду је пребројавање гласова и формирање владе. Биће потребно неколико дана да се гласови преброје до краја, али према излазним анкетама, Нетањахуова странка претрпела је озбиљан ударац, иако још нема јасног победника с апсолутном већином, преноси ЦНН.
Блок Нетањахуових ултраортодоксних и крајње десничарских савезника, по преелиминарним резултатима, изгубио је већину, а очекује се да ће пасти са 68 на испод 55 или 56 посланичких места. За већину, иначе, потребно је најмање 61 посланичко место. Његов Ликуд и даље ће бити највећа појединачна странка, али резултати представљају драматичан пад подршке јавности.
Шта показују последњи резултати
Према подацима након пребројаних 65 одсто гласова, пројекције показују да би, на основу досадашњег удела у гласовима, Нетањахуов блок могао да освоји 56 посланичких места. С друге стране, опозициони блок "Победа" који предводи Гади Ајзенкот освојио би 49 мандата, док би палестинске странке добиле 16 места, показују пројекције, преноси Гардијан.
Иначе, за формирање парламентарне већине и владе у Кнесету потребно је 61 од укупно 120 мандата, а пројекције коначне расподеле места вероватно ће бити ажуриране како буде пристизало још пребројаних гласова.
Гардијан пише да ће јаснија слику изборних резултата бити нешто после 10 сати по локалном времену, када ће бити пребројана већина гласова. Од кључног значаја биће и пристигли резултати из области у којима подршку имају палестинске странке.
Рекордна излазност
Излазност бирача нагло је порасла и достигла највиши ниво у више од две деценије, што указује на значај избора који су означени као најважнији у историји земље. Више од 77 одсто бирача с правом гласа изашло је на биралишта, саопштила је Централна изборна комисија Израела. То је око седам процентних поена више него 2022. године.
Према подацима Централне изборне комисије, на изборе је изашло скоро 5,7 милиона бирача од око 7,3 милиона грађана с правом гласа, што значи да је излазност износила 77,7%, највише од 1999, пише ЦНН.
Према пројекцијама, палестинске странке знатно ће повећати број својих представника у Кнесету. Излазне анкете показују да би могле да освоје чак 18 мандата, у поређењу са досадашњих 10. Стручњаци наводе да би Ајзенкот, уколико не успе да обезбеди већину, као што сугеришу излазне анкете, морао да седне за преговарачки сто с палестинским политичким групацијама Заједничка листа и Рам како би покушао да формира владу. Тај процес могао би да потраје недељама.
Излазне анкете објављене су након што је Нетањаху, заједно са неколико других странака, у последњем тренутку покушао да обезбеди продужење рада бирачких места након предвиђеног рока у 22 сата. Централна изборна комисија одбацила је тај захтев.
Нетањаху је јавно наговестио да „левица и Арапи“ покушавају да покраду изборе. Комисија је одбацила ту тврдњу, наводећи да није пронашла доказе о систематским изборним манипулацијама.
Шта је поручио Нетањаху
Говорећи у Јерусалиму рано у среду, Нетањаху је рекао да резултати и даље показују да његов блок има подршку “одлучујуће већине међу ционистичком и јеврејском јавношћу”, упркос губитку посланичких места.
Он је рекао да земља мора да „формира снажну националну владу десног центра“, додајући да не сме да буде формирана влада која би зависила од подршке палестинских странака.
Арапске странке назвао је “антиционистичким” и одбацио могућност сарадње с њима на формирању владе.
Такође је захвалио председнику САД Доналду Трампу на подршци у рату против Ирана.
Шта је рекао Ајзенкот
Највећи Нетањахуов ривал, бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот, заостаје за њим с малом разликом, а очекује се да ће његов блок да освоји 49 посланичких места.
- Грађани су гласали за промене – рекао је он.
Међутим, како пише ЦНН, ни он засад нема јасан пут до већине потребне за формирање владе.
Ајзенкот је пред одушевљеним присталицама у Тел Авиву изјавио да је „израелска јавност гласала против тога да Нетањаху остане премијер Израела“. Додао је да би „достојан лидер прихватио да му народ није указао поверење и данас објавио повлачење из политике“.
У свом обраћању упозорио је и Нетањахуа да не сме да „користи безбедност Израела“ у политичке сврхе. Тиме је подгрејао страховања да би премијер могао да искористи овај период неизвесности за покретање новог напада на Иран.
Шта значи успех арапских странака
Очекује се да ће арапске странке Заједничка листа Рам освојити рекордних 18 посланичких места, што би била највећа заступљеност Арапа у историји израелског парламента.
Оне би могле да одиграју кључну улогу у формирању коалиције и нове владе, али још није јасно како би такав договор могао да изгледа.
Шта даље
Када се гласови коначно преброје, свака странка која је освојила места у парламенту препоручиће председнику свог кандидата за премијера.
Председник ће затим изабрати једну особу која ће покушати да формира владу, на основу процене ко има најбоље изгледе да окупи одрживу коалицију. Према садашњем односу снага, то ће вероватно бити Ајзенкот, који ће имати четири до шест недеља да преговара с другим странкама и покуша да обезбеди већину у Кнесету.
Међутим, и он би могао да не успе, након чега би прилику могао да добије Нетањаху. Ако и он не успе, а Кнесет не предложи другог кандидата, у Израелу би могли поново да буду расписани избори.
Зашто је ово важно
Актулени избори у Израелу сматрају се својеврсним референдумом о Нетањахуу и одлуци о томе да ли ће Израел наставити да се креће у националистичком, конзервативном и верском правцу или ће да промени курс, наводи ЦНН.
Ово су први избори у земљи од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023, који је покренуо рат у Гази. За многе бираче ово је прва прилика да оцене руководство земље које је тада било на власти и одлуче ко би требало да води земљу у време сукоба.