Blok Netanjahuovih ultraortodoksnih i krajnje desničarskih saveznika izgubio je većinu Ni Gadi Ajzenkot zasad nema jasan put do većine potrebne za formiranje vlade U Izraelu je rano jutro, a izbori, jedni od najvažnijih… Ceo tekst
Blok Netanjahuovih ultraortodoksnih i krajnje desničarskih saveznika izgubio je većinu
Ni Gadi Ajzenkot zasad nema jasan put do većine potrebne za formiranje vlade
U Izraelu je rano jutro, a izbori, jedni od najvažnijih poslednjih godina, završeni su. Poslednji rezultati govore da Likud, stranka premijera Benjamina Netanjahua, gubi poslanička mesta, ali da još niko nema apsolutnu većinu.
Nakon tesnih i napetih izbora u Izraelu, na kojima se Netanjahu bori za politički opstanak, na redu je prebrojavanje glasova i formiranje vlade. Biće potrebno nekoliko dana da se glasovi prebroje do kraja, ali prema izlaznim anketama, Netanjahuova stranka pretrpela je ozbiljan udarac, iako još nema jasnog pobednika s apsolutnom većinom, prenosi CNN.
Blok Netanjahuovih ultraortodoksnih i krajnje desničarskih saveznika, po preeliminarnim rezultatima, izgubio je većinu, a očekuje se da će pasti sa 68 na ispod 55 ili 56 poslaničkih mesta. Za većinu, inače, potrebno je najmanje 61 poslaničko mesto. Njegov Likud i dalje će biti najveća pojedinačna stranka, ali rezultati predstavljaju dramatičan pad podrške javnosti.
Šta pokazuju poslednji rezultati
Prema podacima nakon prebrojanih 65 odsto glasova, projekcije pokazuju da bi, na osnovu dosadašnjeg udela u glasovima, Netanjahuov blok mogao da osvoji 56 poslaničkih mesta. S druge strane, opozicioni blok "Pobeda" koji predvodi Gadi Ajzenkot osvojio bi 49 mandata, dok bi palestinske stranke dobile 16 mesta, pokazuju projekcije, prenosi Gardijan.
Inače, za formiranje parlamentarne većine i vlade u Knesetu potrebno je 61 od ukupno 120 mandata, a projekcije konačne raspodele mesta verovatno će biti ažurirane kako bude pristizalo još prebrojanih glasova.
Gardijan piše da će jasnija sliku izbornih rezultata biti nešto posle 10 sati po lokalnom vremenu, kada će biti prebrojana većina glasova. Od ključnog značaja biće i pristigli rezultati iz oblasti u kojima podršku imaju palestinske stranke.
Rekordna izlaznost
Izlaznost birača naglo je porasla i dostigla najviši nivo u više od dve decenije, što ukazuje na značaj izbora koji su označeni kao najvažniji u istoriji zemlje. Više od 77 odsto birača s pravom glasa izašlo je na birališta, saopštila je Centralna izborna komisija Izraela. To je oko sedam procentnih poena više nego 2022. godine.
Prema podacima Centralne izborne komisije, na izbore je izašlo skoro 5,7 miliona birača od oko 7,3 miliona građana s pravom glasa, što znači da je izlaznost iznosila 77,7%, najviše od 1999, piše CNN.
Prema projekcijama, palestinske stranke znatno će povećati broj svojih predstavnika u Knesetu. Izlazne ankete pokazuju da bi mogle da osvoje čak 18 mandata, u poređenju sa dosadašnjih 10. Stručnjaci navode da bi Ajzenkot, ukoliko ne uspe da obezbedi većinu, kao što sugerišu izlazne ankete, morao da sedne za pregovarački sto s palestinskim političkim grupacijama Zajednička lista i Ram kako bi pokušao da formira vladu. Taj proces mogao bi da potraje nedeljama.
Izlazne ankete objavljene su nakon što je Netanjahu, zajedno sa nekoliko drugih stranaka, u poslednjem trenutku pokušao da obezbedi produženje rada biračkih mesta nakon predviđenog roka u 22 sata. Centralna izborna komisija odbacila je taj zahtev.
Netanjahu je javno nagovestio da „levica i Arapi“ pokušavaju da pokradu izbore. Komisija je odbacila tu tvrdnju, navodeći da nije pronašla dokaze o sistematskim izbornim manipulacijama.
Šta je poručio Netanjahu
Govoreći u Jerusalimu rano u sredu, Netanjahu je rekao da rezultati i dalje pokazuju da njegov blok ima podršku “odlučujuće većine među cionističkom i jevrejskom javnošću”, uprkos gubitku poslaničkih mesta.
On je rekao da zemlja mora da „formira snažnu nacionalnu vladu desnog centra“, dodajući da ne sme da bude formirana vlada koja bi zavisila od podrške palestinskih stranaka.
Arapske stranke nazvao je “anticionističkim” i odbacio mogućnost saradnje s njima na formiranju vlade.
Takođe je zahvalio predsedniku SAD Donaldu Trampu na podršci u ratu protiv Irana.
Šta je rekao Ajzenkot
Najveći Netanjahuov rival, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot, zaostaje za njim s malom razlikom, a očekuje se da će njegov blok da osvoji 49 poslaničkih mesta.
- Građani su glasali za promene – rekao je on.
Međutim, kako piše CNN, ni on zasad nema jasan put do većine potrebne za formiranje vlade.
Ajzenkot je pred oduševljenim pristalicama u Tel Avivu izjavio da je „izraelska javnost glasala protiv toga da Netanjahu ostane premijer Izraela“. Dodao je da bi „dostojan lider prihvatio da mu narod nije ukazao poverenje i danas objavio povlačenje iz politike“.
U svom obraćanju upozorio je i Netanjahua da ne sme da „koristi bezbednost Izraela“ u političke svrhe. Time je podgrejao strahovanja da bi premijer mogao da iskoristi ovaj period neizvesnosti za pokretanje novog napada na Iran.
Šta znači uspeh arapskih stranaka
Očekuje se da će arapske stranke Zajednička lista Ram osvojiti rekordnih 18 poslaničkih mesta, što bi bila najveća zastupljenost Arapa u istoriji izraelskog parlamenta.
One bi mogle da odigraju ključnu ulogu u formiranju koalicije i nove vlade, ali još nije jasno kako bi takav dogovor mogao da izgleda.
Šta dalje
Kada se glasovi konačno prebroje, svaka stranka koja je osvojila mesta u parlamentu preporučiće predsedniku svog kandidata za premijera.
Predsednik će zatim izabrati jednu osobu koja će pokušati da formira vladu, na osnovu procene ko ima najbolje izglede da okupi održivu koaliciju. Prema sadašnjem odnosu snaga, to će verovatno biti Ajzenkot, koji će imati četiri do šest nedelja da pregovara s drugim strankama i pokuša da obezbedi većinu u Knesetu.
Međutim, i on bi mogao da ne uspe, nakon čega bi priliku mogao da dobije Netanjahu. Ako i on ne uspe, a Kneset ne predloži drugog kandidata, u Izraelu bi mogli ponovo da budu raspisani izbori.
Zašto je ovo važno
Aktuleni izbori u Izraelu smatraju se svojevrsnim referendumom o Netanjahuu i odluci o tome da li će Izrael nastaviti da se kreće u nacionalističkom, konzervativnom i verskom pravcu ili će da promeni kurs, navodi CNN.
Ovo su prvi izbori u zemlji od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, koji je pokrenuo rat u Gazi. Za mnoge birače ovo je prva prilika da ocene rukovodstvo zemlje koje je tada bilo na vlasti i odluče ko bi trebalo da vodi zemlju u vreme sukoba.