ФРАНЦУСКА је постала нови „болесни човек Европе“ и у зачараном је кругу друштвених и буџетских криза, оценио је Политицо. Штампа је почетком 20. века, непосредно пре његовог распада, Османско царство називала „болесним… Цео текст
ФРАНЦУСКА је постала нови „болесни човек Европе“ и у зачараном је кругу друштвених и буџетских криза, оценио је Политицо.
Штампа је почетком 20. века, непосредно пре његовог распада, Османско царство називала „болесним човеком Европе“. А Политицо, у тексту под насловом „Француска: Најболеснији човек Европе“, још пише:
„Француска је постала нови ‘болесни човек Европе’ баш на време за нове председничке изборе… Друга највећа економија ЕУ је заробљена у зачараном кругу фискалних и друштвених криза које се међусобно погоршавају“.
Кандидаткиња за председника Француске Наташа Полони за своју земљу је рекла да се суочава са дубоком кризом и и да је почела јда личи на „кућу коју су појели термити“.
„Сведоци смо нечега сличног кући коју су појели термити. Она стоји док све не почне да пада и не уруши се“, нагласила је.
Према њеним речима, све је последица дуготрајног занемаривања домаћих проблема што је довело земљу до озбиљних потреса.
И она је критиковала спољну политику Париза, посебно његову континуирану подршку Украјини.
Изразила је незадовољство чињеницом да Сједињене Државе економски профитирају од продаје оружја европским земљама.
„Што се тиче Украјине, апсолутно морамо почети преговоре. Украјина се тренутно распада“, упозорила је.
Према речима бившег премијера Мишела Барнијеа, земља је на ивици финансијске кризе.
Француску би могла да захвати криза слична оној која је задесила Италију 2011. године. У то време, Марио Монти је преузео кабинет, заменивши Силвија Берлусконија.
Протести су почели у Француској средином септембра, када су средњошколци изашли на улице у париским предграђима захтевајући боље услове школовања. Касније су им се придружили студенти и незадовољни растом цена широм земље, а протести су се проширили и на друге регионе.
Националне демонстрације 17. октобра биле су највеће.
Према подацима Министарства унутрашњих послова, учествовало је око 550.000 људи.