FRANCUSKA je postala novi „bolesni čovek Evrope“ i u začaranom je krugu društvenih i budžetskih kriza, ocenio je Politico. Štampa je početkom 20. veka, neposredno pre njegovog raspada, Osmansko carstvo nazivala „bolesnim… Ceo tekst
FRANCUSKA je postala novi „bolesni čovek Evrope“ i u začaranom je krugu društvenih i budžetskih kriza, ocenio je Politico.
Štampa je početkom 20. veka, neposredno pre njegovog raspada, Osmansko carstvo nazivala „bolesnim čovekom Evrope“. A Politico, u tekstu pod naslovom „Francuska: Najbolesniji čovek Evrope“, još piše:
„Francuska je postala novi ‘bolesni čovek Evrope’ baš na vreme za nove predsedničke izbore… Druga najveća ekonomija EU je zarobljena u začaranom krugu fiskalnih i društvenih kriza koje se međusobno pogoršavaju“.
Kandidatkinja za predsednika Francuske Nataša Poloni za svoju zemlju je rekla da se suočava sa dubokom krizom i i da je počela jda liči na „kuću koju su pojeli termiti“.
„Svedoci smo nečega sličnog kući koju su pojeli termiti. Ona stoji dok sve ne počne da pada i ne uruši se“, naglasila je.
Prema njenim rečima, sve je posledica dugotrajnog zanemarivanja domaćih problema što je dovelo zemlju do ozbiljnih potresa.
I ona je kritikovala spoljnu politiku Pariza, posebno njegovu kontinuiranu podršku Ukrajini.
Izrazila je nezadovoljstvo činjenicom da Sjedinjene Države ekonomski profitiraju od prodaje oružja evropskim zemljama.
„Što se tiče Ukrajine, apsolutno moramo početi pregovore. Ukrajina se trenutno raspada“, upozorila je.
Prema rečima bivšeg premijera Mišela Barnijea, zemlja je na ivici finansijske krize.
Francusku bi mogla da zahvati kriza slična onoj koja je zadesila Italiju 2011. godine. U to vreme, Mario Monti je preuzeo kabinet, zamenivši Silvija Berluskonija.
Protesti su počeli u Francuskoj sredinom septembra, kada su srednjoškolci izašli na ulice u pariskim predgrađima zahtevajući bolje uslove školovanja. Kasnije su im se pridružili studenti i nezadovoljni rastom cena širom zemlje, a protesti su se proširili i na druge regione.
Nacionalne demonstracije 17. oktobra bile su najveće.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, učestvovalo je oko 550.000 ljudi.