Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Избори

Политички Берлин о изборима у Србији: Шанса за нови почетак

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: РТЦГ
Преглед вести

Хронологија

  1. 27. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору)
    Политички Берлин о изборима у Србији: Шанса за нови почетак
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    27. 10. 2026. 12:56

    Политички Берлин о изборима у Србији: Шанса за нови почетак

    Дан након побједе Студентске листе и свргавања Александра Вучића с власти, саговорници ДW-а у Берлину, без обзира на страначку припадност, сагласни су да сада треба обновити односе с Београдом. Јер ти односи су посљедњих 14 година, и о томе постоји јединствено мишљење, били превише усредсређени на једну особу.

    „Постојала је одређена зависност спољне политике од једне особе“, каже у разговору за ДW аналитичар и професор Универзитета у Грацу Флоријан Бибер. Он указује и на то да су Вучића снажно подржавале све њемачке владе, од Ангеле Меркел до Олафа Шолца.

    „То се донекле промијенило под Мерцовом владом, али ни тада често није било довољно критичке дистанце, дијелом због прагматизма, вјере у стабилност, али и тешкоћа да се размотре друге алтернативе“, каже Бибер.

    Мијатовић - доста је било политике балансирања

    Стога није чудно што се представници свих посланичких клубова у Берлину с којима је ДW разговарао сада надају новом почетку.

    „Изборни успјех Студентске листе отвара могућност да савезна влада промијени курс и пружи јасну подршку новој влади Србије“, сматра и посланик странке Зелени Борис Мијатовић, који већ годинама прати развој догађаја на Западном Балкану и који је и овога пута пратио изборе на лицу мјеста у Србији.

    Он сматра да је овај тренутак важан и за преиспитивање положаја Србије када је ријеч о напретку ка Европској унији, који је посљедњих година тапкао у мјесту.

    „Од нове владе у Београду очекујем да у спољној и безбједносној политици тјешње сарађује с Европском унијом. Потребна нам је блиска сарадња са Србијом у борби против прекограничног организованог криминала и заштити шенгенског простора. Дошло је вријеме да се Србија јасно усмјери ка Европској унији и остави иза себе политику балансирања која је обиљежила године Вучићеве владавине“, закључује Мијатовић.

    Сличног мишљења је и спољнополитички портпарол посланичког клуба владајуће Социјалдемократске партије Њемачке (СПД) Адис Ахметовић.

    „Људи у Србији учинили су своје, сада је на Европској унији да награди ту храброст и што прије уведе Србију у европску породицу“, сматра Ахметовић.

    Без обзира на то што је напредак Србије ка Европској унији већ годинама на леду и што током предизборне кампање Студентске листе уопште није био тема, саговорници у Берлину перспективу чланства у ЕУ и даље виде као један од стубова будућих односа с Београдом.

    Обновити и перспективу чланства у ЕУ

    Давид Прајзеданц из посланичког клуба владајуће демохришћанске Уније ЦДУ/ЦСУ сматра да сада прије свега треба да се усредсриједи на спровођење реформи.

    „Искрено се надам да ће нова влада сада храбро покренути неопходне реформе: у борби против корупције, јачању владавине права и оснаживању парламента. Србија је од пресудног значаја за будућност Западног Балкана. Тако је било и претходних година. Сада су људи у Србији веома јасно показали да хоће промјене. Требало би да искористимо ту храброст за промјене и јасно поручимо: исплати се усмјерити курс ка Европској унији“, рекао је Прајзеданц из ЦДУ-а у разговору за ДW.

    Нешто слично је на редовној конференцији за новинаре њемачке владе у понедјељак рекао и портпарол владе Себастијан Хиле.

    „Пратићемо процес формирања владе с великом пажњом и залагати се за конструктивну основу будуће сарадње засноване на заједничким европским вриједностима. Њемачка и Европска унија увијек су предано подржавале реформе и европски пут Србије. Тако ћемо поступати и убудуће“, рекао је Хиле.

    Предсједница парламентарне групе за југоисточну Европу Јасмина Хостерт из СПД-а такође сматра да сада треба појачати подршку Србији у приближавању Европској унији.

    „Наравно, за Србију важе исти критеријуми као и за све остале кандидате: владавина права, транспарентност, борба против корупције, демократија, као и политика људских права, мира и слободе. То ћемо из Бундестага радо подржати. Исто тако, наставићемо пажљиво да пратимо ситуацију и да критикујемо тамо гдје то буде потребно“, рекла је Хостерт у разговору за ДW.

    АфД - Србије је суверена држава

    Представник највећег опозиционог посланичког клуба у Бундестагу Саша Ленсинг из Алтернативе за Њемачку (АфД) такође сматра да би њемачка влада требало да искористи овај тренутак за ресетовање односа са Србијом. Међутим, истовремено, што је познат став АфД-а, одбацује разговоре о чланству Србије у Европској унији.

    Међутим, Лензинг, чија странка и у случају Њемачке тражи преиспитивање односа с Русијом, сматра да ни Њемачка ни ЕУ не би требало да утичу на спољну политику нове владе у Србији.

    „Треба поштовати и историјски развијене односе Србије с Русијом. Противимо се политичком притиску на Србију да се придружи санкцијама Европске уније против Русије. Суверена спољна политика мора држави да омогући да самостално уређује своје међународне односе у складу са својим националним интересима“, закључује Ленсинг.

    Љевица - преиспитати подршку за Експо, и копање литијума

    Странка Љевица, која је недавно побиједила у Берлину, до сада се истицала као жестока критичарка владавине Александра Вучића, што јој је, треба нагласити, из позиције опозиционе странке било лакше него Унији или СПД-у.

    Посланица Гокеј Акбулут недавно је покренула иницијативу за преиспитивање њемачке подршке пројекту Експо у Београду, а ни сада не штеди на критикама због благонаклоности званичног Берлина према сада већ пораженој политичкој опцији у Србији.

    „Геополитички и привредни интереси, на примјер експлоатација литијума, њемачким савезним владама били су важнији од демократије и владавине права. С тиме сада мора да се престане. Била је грешка што је савезна влада била тако уздржана према студентском покрету и што је занемаривала његове оправдане захтјеве. Док су стотине хиљада људи мирно излазиле на улице тражећи владавину права и притом биле изложене полицијском насиљу, из Берлина није стигла јасна подршка“, каже Акбулут за ДW.

    Она стога сада тражи пуну подршку новим побједницима у Београду и уводи у игру питање експлоатације сировина, посебно литијума, око којег се посљедњих година вртјела политика Берлина према Београду.

    „Изгубљени кредибилитет савезна влада сада мора да поврати партнерским односом према новој влади. То укључује и преиспитивање партнерства са Србијом у области сировина, као и подршке пројекту рудника литијума Јадар“, закључује представница странке Љевица.

    Берлин неспреман за нову власт у Београду?

    Иако неки аналитичари, попут Бибера, бране бивше њемачке владе због њиховог односа према Вучићу, указујући на то да није било алтернативе, али и на чињеницу да је Берлин 2023. јасно критиковао неправилности на тадашњим изборима, други, попут Марине Вуловић из Фондације за науку и политику (СWП), сматрају да ће њемачка влада морати да поради на свом будућем односу према новим властима у Београду, с којима, најблаже речено, до сада није знала како да поступа.

    „Чини се да актуелна њемачка влада очигледно није била сасвим спремна за побједу студената, упркос резултатима различитих истраживања јавног мњења. Према покрету постоји одређена скепса, између осталог и због његових спољнополитичких ставова, који се из њемачке перспективе сматрају проблематичним“, каже Вуловић за ДW.

    Бајер: Вучић је показао величину

    То најбоље показује изјава Петера Бајера, важног спољнополитичког актера владајућег ЦДУ-а, која указује на то да Берлин можда неће имати толико стрпљења с новом владом, већ да што прије жели јасне смјернице.

    „Сада је важно наставити јачање европске перспективе. Очекујем да ћемо ускоро чути јединствену, јасну и јавну изјаву изборних побједника у прилог Европи. Осим тога, очекујем јасно дистанцирање од Русије и подршку санкцијама против Русије како би се коначно постигла пуна усклађеност с европском спољном и безбједносном политиком“, рекао је Бајер за ДW, али је додао реченицу која би многима унутар студентског покрета могла да запара уши: „Од побједника избора очекујем недвосмислену подршку независности Косова.“

    Бајер, који дуги низ година прати ситуацију на југоистоку Европе, исказао је и поштовање према понашању Александра Вучића након избора.

    „Честитам побједницима избора. Међутим, исто тако поштујем и Александра Вучића, који је, упркос свим предвиђањима и сумњама, веома рано признао изборну побједу својих политичких супарника и повукао се у опозицију. Тиме је показао величину“, каже Бајер.

    За будуће властодршце у Србији има јасну поруку.

    „Веома сам свјестан чињенице да изборни побједници немају никакво искуство у политичком управљању. Управо зато би требало искрено да прихвате пружену руку међународне заједнице“, закључује Бајер.

  2. 27. окт
    Deutsche Welle (отвара се у новом прозору)
    Berlin u pobedi Studentske liste vidi priliku za novi početak odnosa sa Srbijom i očekuje jasan kurs.
    Dan nakon pobede Studentske liste i svrgavanja Aleksandra Vučića s vlasti, sagovornici DW-a u Berlinu, bez obzira na stranačku pripadnost, saglasni su da sada treba obnoviti odnose s Beogradom. Jer ti odnosi su… Цео текст

    Dan nakon pobede Studentske liste i svrgavanja Aleksandra Vučića s vlasti, sagovornici DW-a u Berlinu, bez obzira na stranačku pripadnost, saglasni su da sada treba obnoviti odnose s Beogradom. Jer ti odnosi su poslednjih 14 godina, i o tome postoji jedinstveno mišljenje, bili previše usredsređeni na jednu osobu.

    „Postojala je određena zavisnost spoljne politike od jedne osobe“, kaže u razgovoru za DW analitičar i profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber. On ukazuje i na to da su Vučića snažno podržavale sve nemačke vlade, od Angele Merkel do Olafa Šolca.

    „To se donekle promenilo pod Mercovom vladom, ali ni tada često nije bilo dovoljno kritičke distance, delom zbog pragmatizma, vere u stabilnost, ali i teškoća da se razmotre druge alternative“, kaže Biber.

    Mijatović - dosta je bilo politike balansiranja

    Stoga nije čudno što se predstavnici svih poslaničkih klubova u Berlinu s kojima je DW razgovarao sada nadaju novom početku.

    „Izborni uspeh Studentske liste otvara mogućnost da savezna vlada promeni kurs i pruži jasnu podršku novoj vladi Srbije“, smatra i poslanik stranke Zeleni Boris Mijatović, koji već godinama prati razvoj događaja na Zapadnom Balkanu i koji je i ovoga puta pratio izbore na licu mesta u Srbiji.

    On smatra da je ovaj trenutak važan i za preispitivanje položaja Srbije kada je reč o napretku ka Evropskoj uniji, koji je poslednjih godina tapkao u mestu.

    „Od nove vlade u Beogradu očekujem da u spoljnoj i bezbednosnoj politici tešnje sarađuje s Evropskom unijom. Potrebna nam je bliska saradnja sa Srbijom u borbi protiv prekograničnog organizovanog kriminala i zaštiti šengenskog prostora. Došlo je vreme da se Srbija jasno usmeri ka Evropskoj uniji i ostavi iza sebe politiku balansiranja koja je obeležila godine Vučićeve vladavine“, zaključuje Mijatović.

    Sličnog mišljenja je i spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović.

    „Ljudi u Srbiji učinili su svoje, sada je na Evropskoj uniji da nagradi tu hrabrost i što pre uvede Srbiju u evropsku porodicu“, smatra Ahmetović.

    Bez obzira na to što je napredak Srbije ka Evropskoj uniji već godinama na ledu i što tokom predizborne kampanje Studentske liste uopšte nije bio tema, sagovornici u Berlinu perspektivu članstva u EU i dalje vide kao jedan od stubova budućih odnosa s Beogradom.

    Obnoviti i perspektivu članstva u EU

    David Prajzedanc iz poslaničkog kluba vladajuće demohrišćanske Unije CDU/CSU smatra da sada pre svega treba da se usredsredi na sprovođenje reformi.

    „Iskreno se nadam da će nova vlada sada hrabro pokrenuti neophodne reforme: u borbi protiv korupcije, jačanju vladavine prava i osnaživanju parlamenta. Srbija je od presudnog značaja za budućnost Zapadnog Balkana. Tako je bilo i prethodnih godina. Sada su ljudi u Srbiji veoma jasno pokazali da hoće promene. Trebalo bi da iskoristimo tu hrabrost za promene i jasno poručimo: isplati se usmeriti kurs ka Evropskoj uniji“, rekao je Prajzedanc iz CDU-a u razgovoru za DW.

    Nešto slično je na redovnoj konferenciji za novinare nemačke vlade u ponedeljak rekao i portparol vlade Sebastijan Hile.

    „Pratićemo proces formiranja vlade s velikom pažnjom i zalagati se za konstruktivnu osnovu buduće saradnje zasnovane na zajedničkim evropskim vrednostima. Nemačka i Evropska unija uvek su predano podržavale reforme i evropski put Srbije. Tako ćemo postupati i ubuduće“, rekao je Hile.

    Predsednica parlamentarne grupe za jugoistočnu Evropu Jasmina Hostert iz SPD-a takođe smatra da sada treba pojačati podršku Srbiji u približavanju Evropskoj uniji.

    „Naravno, za Srbiju važe isti kriterijumi kao i za sve ostale kandidate: vladavina prava, transparentnost, borba protiv korupcije, demokratija, kao i politika ljudskih prava, mira i slobode. To ćemo iz Bundestaga rado podržati. Isto tako, nastavićemo pažljivo da pratimo situaciju i da kritikujemo tamo gde to bude potrebno“, rekla je Hostert u razgovoru za DW.

    AfD - Srbije je suverena država

    Predstavnik najvećeg opozicionog poslaničkog kluba u Bundestagu Saša Lensing iz Alternative za Nemačku (AfD) takođe smatra da bi nemačka vlada trebalo da iskoristi ovaj trenutak za resetovanje odnosa sa Srbijom. Međutim, istovremeno, što je poznat stav AfD-a, odbacuje razgovore o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

    Međutim, Lenzing, čija stranka i u slučaju Nemačke traži preispitivanje odnosa s Rusijom, smatra da ni Nemačka ni EU ne bi trebalo da utiču na spoljnu politiku nove vlade u Srbiji.

    „Treba poštovati i istorijski razvijene odnose Srbije s Rusijom. Protivimo se političkom pritisku na Srbiju da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Suverena spoljna politika mora državi da omogući da samostalno uređuje svoje međunarodne odnose u skladu sa svojim nacionalnim interesima“, zaključuje Lensing.

    Levica - preispitati podršku za Ekspo, i kopanje litijuma

    Stranka Levica, koja je nedavno pobedila u Berlinu, do sada se isticala kao žestoka kritičarka vladavine Aleksandra Vučića, što joj je, treba naglasiti, iz pozicije opozicione stranke bilo lakše nego Uniji ili SPD-u.

    Poslanica Gokej Akbulut nedavno je pokrenula inicijativu za preispitivanje nemačke podrške projektu Ekspo u Beogradu, a ni sada ne štedi na kritikama zbog blagonaklonosti zvaničnog Berlina prema sada već poraženoj političkoj opciji u Srbiji.

    „Geopolitički i privredni interesi, na primer eksploatacija litijuma, nemačkim saveznim vladama bili su važniji od demokratije i vladavine prava. S time sada mora da se prestane. Bila je greška što je savezna vlada bila tako uzdržana prema studentskom pokretu i što je zanemarivala njegove opravdane zahteve. Dok su stotine hiljada ljudi mirno izlazile na ulice tražeći vladavinu prava i pritom bile izložene policijskom nasilju, iz Berlina nije stigla jasna podrška“, kaže Akbulut za DW.

    Ona stoga sada traži punu podršku novim pobednicima u Beogradu i uvodi u igru pitanje eksploatacije sirovina, posebno litijuma, oko kojeg se poslednjih godina vrtela politika Berlina prema Beogradu.

    „Izgubljeni kredibilitet savezna vlada sada mora da povrati partnerskim odnosom prema novoj vladi. To uključuje i preispitivanje partnerstva sa Srbijom u oblasti sirovina, kao i podrške projektu rudnika litijuma Jadar“, zaključuje predstavnica stranke Levica.

    Berlin nespreman za novu vlast u Beogradu?

    Iako neki analitičari, poput Bibera, brane bivše nemačke vlade zbog njihovog odnosa prema Vučiću, ukazujući na to da nije bilo alternative, ali i na činjenicu da je Berlin 2023. jasno kritikovao nepravilnosti na tadašnjim izborima, drugi, poput Marine Vulović iz Fondacije za nauku i politiku (SWP), smatraju da će nemačka vlada morati da poradi na svom budućem odnosu prema novim vlastima u Beogradu, s kojima, najblaže rečeno, do sada nije znala kako da postupa.

    „Čini se da aktuelna nemačka vlada očigledno nije bila sasvim spremna za pobedu studenata, uprkos rezultatima različitih istraživanja javnog mnjenja. Prema pokretu postoji određena skepsa, između ostalog i zbog njegovih spoljnopolitičkih stavova, koji se iz nemačke perspektive smatraju problematičnim“, kaže Vulović za DW.

    Bajer: Vučić je pokazao veličinu

    To najbolje pokazuje izjava Petera Bajera, važnog spoljnopolitičkog aktera vladajućeg CDU-a, koja ukazuje na to da Berlin možda neće imati toliko strpljenja s novom vladom, već da što pre želi jasne smernice.

    „Sada je važno nastaviti jačanje evropske perspektive. Očekujem da ćemo uskoro čuti jedinstvenu, jasnu i javnu izjavu izbornih pobednika u prilog Evropi. Osim toga, očekujem jasno distanciranje od Rusije i podršku sankcijama protiv Rusije kako bi se konačno postigla puna usklađenost s evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekao je Bajer za DW, ali je dodao rečenicu koja bi mnogima unutar studentskog pokreta mogla da zapara uši: „Od pobednika izbora očekujem nedvosmislenu podršku nezavisnosti Kosova.“

    Bajer, koji dugi niz godina prati situaciju na jugoistoku Evrope, iskazao je i poštovanje prema ponašanju Aleksandra Vučića nakon izbora.

    „Čestitam pobednicima izbora. Međutim, isto tako poštujem i Aleksandra Vučića, koji je, uprkos svim predviđanjima i sumnjama, veoma rano priznao izbornu pobedu svojih političkih suparnika i povukao se u opoziciju. Time je pokazao veličinu“, kaže Bajer.

    Za buduće vlastodršce u Srbiji ima jasnu poruku.

    „Veoma sam svestan činjenice da izborni pobednici nemaju nikakvo iskustvo u političkom upravljanju. Upravo zato bi trebalo iskreno da prihvate pruženu ruku međunarodne zajednice“, zaključuje Bajer.

Особе и институције у овој вести

  • Александар Вучић
  • Студентска листа
  • Флоријан Бибер
  • Ангела Меркел
  • Деутсцхе Wелле
  • Универзитет у Грацу
  • Влада Немачке
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Александар ВучићАлександар ВучићСтудентска листаСтудентска листаФлоријан БиберФлоријан БиберАнгела МеркелАнгела МеркелБорис МијатовићБорис МијатовићАдис АхметовићАдис АхметовићДавид ПрајзеданцЦДУ/ЦСУОлаф ШолцСоцијалдемократска партија ЊемачкеИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

16

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

16 од 16 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

2медија
2текста
  • RTCG
  • Deutsche Welle

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете