У хотелу Цроwне Плаза у Београду почели су данас јубиларни, 25. Београдски дерматолошки дани, највећи стручни скуп дерматовенеролога у Србији и један од најзначајнијих у региону. Тродневни симпозијум организује… Цео текст
У хотелу Цроwне Плаза у Београду почели су данас јубиларни, 25. Београдски дерматолошки дани, највећи стручни скуп дерматовенеролога у Србији и један од најзначајнијих у региону. Тродневни симпозијум организује Удружење дерматовенеролога Србије.
Београдски дерматолошки дани основани су 1994. године са циљем да окупе дерматовенерологе Србије и подстакну размену стручних знања и искустава. Током година прерасли су у значајан међународни скуп. Ове године на њему учествује 40 предавача из 16 земаља, међу којима су водећи европски стручњаци из Данске, Немачке, Италије, Шпаније, Француске, Норвешке, Велике Британије, Чешке, Мађарске и Румуније, као и из земаља региона.
Први дан симпозијума посвећен је меланому. Представљени су најновији приступи лечењу метастатског меланома, као и примена течне биопсије и биомаркера у клиничкој пракси. Биће представљен и нови Национални водич за превенцију, дијагностику и лечење меланома 2026. О његовој примени у свакодневном раду разговараће се на панел дискусији „Како до имплементације националног водича у свакодневну праксу“, у којој учествују дерматолози, онколози, хирурзи, патолози, радиотерапеути и представници удружења пацијената.
Биће и Регионални састанак Удружења за меланом Централне и Југоисточне Европе (ЦСЕЕМЕГ), у сарадњи са Европским регистром за меланом (ЕуМелаРег). Стручњаци из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе и Бугарске представиће податке националних центара и регистара за меланом.
На 25. Београдским дерматолошким данима говориће се о широком спектру тема. У фокусу су меланом и дерматоонкологија, дермоскопија и рано откривање рака коже, као и хроничне инфламаторне болести коже: псоријаза и псоријазни артритис, атопијски дерматитис, хидраденитис суппуратива и кутани лупус. Биће речи и о нежељеним реакцијама на лекове, укључујући кожне нежељене ефекте онколошке терапије, о полно преносивим болестима, алопецијама и алергологији, са посебним освртом на уртикарију и алергије на храну. Међу темама су и педијатријска дерматологија и генодерматозе, као и превентивне кампање против рака коже у региону.
Програм обухвата и радионице из алергологије и венерологије. Млади лекари и истраживачи представиће своје радове у сесијама усмених саопштења и на постерима, а најбољи радови биће награђени на затварању симпозијума.
Посебна пажња посвећена је доступности дерматолошке заштите. Биће представљени резултати превентивних прегледа коже које је Удружење дерматовенеролога Србије током ове године организовало у руралним срединама без доступног дерматолога. Биће приказана и искуства кампање Еуромеланома у Србији, као и резултати превентивних кампања у региону.
„Јубиларни, 25. Београдски дерматолошки дани потврђују да је наша струка спремна да прати најновија достигнућа, али и да их учини доступним свим пацијентима, без обзира на то где живе. Удружење дерматовенеролога Србије континуирано ради на побољшању услова лечења пацијената, али и на превенцији и раној дијагностици“, изјавила је проф. др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије.
„Велико нам је задовољство што јубиларно, 25. издање Београдских дерматолошких дана окупља овако велики број домаћих и иностраних стручњака. Савремена дерматологија је све више мултидисциплинарна, па смо програм осмислили тако да повежемо дерматологе са онколозима, алерголозима, педијатрима и другим специјалистима, али и са удружењима пацијената. Верујемо да ћемо управо кроз такву сарадњу донети највише користи нашим пацијентима“, истакла је проф. др Татјана Радевић, председница Организационог одбора.
„У оквиру 25. Београдских дерматолошких дана одржава се и састанак регионалног удружења за меланом. Регионална сарадња и заједнички регистри омогућавају нам да пратимо исходе лечења, унапређујемо заштиту пацијената у целом региону и развијамо стручну и научну сарадњу. На поподневној панел дискусији разговараћемо о томе како да национални водич заживи у свакодневној пракси и на чему треба радити у наредним годинама, у сарадњи са свим релевантним институцијама, лекарима примарне, секундарне и терцијарне заштите и удружењима пацијената“, рекла је проф. др Лидија Кандолф, председница Научног одбора.