U hotelu Crowne Plaza u Beogradu počeli su danas jubilarni, 25. Beogradski dermatološki dani, najveći stručni skup dermatovenerologa u Srbiji i jedan od najznačajnijih u regionu. Trodnevni simpozijum organizuje… Ceo tekst
U hotelu Crowne Plaza u Beogradu počeli su danas jubilarni, 25. Beogradski dermatološki dani, najveći stručni skup dermatovenerologa u Srbiji i jedan od najznačajnijih u regionu. Trodnevni simpozijum organizuje Udruženje dermatovenerologa Srbije.
Beogradski dermatološki dani osnovani su 1994. godine sa ciljem da okupe dermatovenerologe Srbije i podstaknu razmenu stručnih znanja i iskustava. Tokom godina prerasli su u značajan međunarodni skup. Ove godine na njemu učestvuje 40 predavača iz 16 zemalja, među kojima su vodeći evropski stručnjaci iz Danske, Nemačke, Italije, Španije, Francuske, Norveške, Velike Britanije, Češke, Mađarske i Rumunije, kao i iz zemalja regiona.
Prvi dan simpozijuma posvećen je melanomu. Predstavljeni su najnoviji pristupi lečenju metastatskog melanoma, kao i primena tečne biopsije i biomarkera u kliničkoj praksi. Biće predstavljen i novi Nacionalni vodič za prevenciju, dijagnostiku i lečenje melanoma 2026. O njegovoj primeni u svakodnevnom radu razgovaraće se na panel diskusiji „Kako do implementacije nacionalnog vodiča u svakodnevnu praksu“, u kojoj učestvuju dermatolozi, onkolozi, hirurzi, patolozi, radioterapeuti i predstavnici udruženja pacijenata.
Biće i Regionalni sastanak Udruženja za melanom Centralne i Jugoistočne Evrope (CSEEMEG), u saradnji sa Evropskim registrom za melanom (EuMelaReg). Stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske predstaviće podatke nacionalnih centara i registara za melanom.
Na 25. Beogradskim dermatološkim danima govoriće se o širokom spektru tema. U fokusu su melanom i dermatoonkologija, dermoskopija i rano otkrivanje raka kože, kao i hronične inflamatorne bolesti kože: psorijaza i psorijazni artritis, atopijski dermatitis, hidradenitis suppurativa i kutani lupus. Biće reči i o neželjenim reakcijama na lekove, uključujući kožne neželjene efekte onkološke terapije, o polno prenosivim bolestima, alopecijama i alergologiji, sa posebnim osvrtom na urtikariju i alergije na hranu. Među temama su i pedijatrijska dermatologija i genodermatoze, kao i preventivne kampanje protiv raka kože u regionu.
Program obuhvata i radionice iz alergologije i venerologije. Mladi lekari i istraživači predstaviće svoje radove u sesijama usmenih saopštenja i na posterima, a najbolji radovi biće nagrađeni na zatvaranju simpozijuma.
Posebna pažnja posvećena je dostupnosti dermatološke zaštite. Biće predstavljeni rezultati preventivnih pregleda kože koje je Udruženje dermatovenerologa Srbije tokom ove godine organizovalo u ruralnim sredinama bez dostupnog dermatologa. Biće prikazana i iskustva kampanje Euromelanoma u Srbiji, kao i rezultati preventivnih kampanja u regionu.
„Jubilarni, 25. Beogradski dermatološki dani potvrđuju da je naša struka spremna da prati najnovija dostignuća, ali i da ih učini dostupnim svim pacijentima, bez obzira na to gde žive. Udruženje dermatovenerologa Srbije kontinuirano radi na poboljšanju uslova lečenja pacijenata, ali i na prevenciji i ranoj dijagnostici“, izjavila je prof. dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije.
„Veliko nam je zadovoljstvo što jubilarno, 25. izdanje Beogradskih dermatoloških dana okuplja ovako veliki broj domaćih i inostranih stručnjaka. Savremena dermatologija je sve više multidisciplinarna, pa smo program osmislili tako da povežemo dermatologe sa onkolozima, alergolozima, pedijatrima i drugim specijalistima, ali i sa udruženjima pacijenata. Verujemo da ćemo upravo kroz takvu saradnju doneti najviše koristi našim pacijentima“, istakla je prof. dr Tatjana Radević, predsednica Organizacionog odbora.
„U okviru 25. Beogradskih dermatoloških dana održava se i sastanak regionalnog udruženja za melanom. Regionalna saradnja i zajednički registri omogućavaju nam da pratimo ishode lečenja, unapređujemo zaštitu pacijenata u celom regionu i razvijamo stručnu i naučnu saradnju. Na popodnevnoj panel diskusiji razgovaraćemo o tome kako da nacionalni vodič zaživi u svakodnevnoj praksi i na čemu treba raditi u narednim godinama, u saradnji sa svim relevantnim institucijama, lekarima primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i udruženjima pacijenata“, rekla je prof. dr Lidija Kandolf, predsednica Naučnog odbora.
