Све вести
Фото из чланка: РТСPočela izborna tišina pred vanredne parlamentarne izbore
У Србији је почела изборна тишина пред ванредне парламентарне изборе, на којима гласање иде на 8.392 бирачка места, од којих су 93 у иностранству.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 5 медија.
Изборна тишина пред ванредне парламентарне изборе у Србији почиње у поноћ између среде и четвртка, 22. октобра, и трајаће до затварања бирачких места у недељу, 25. октобра, у 20 часова. За одговорно лице у медију предвиђена је казна од 50.000 до 150.000 динара, док се физичком лицу за исти прекршај може изрећи казна од 10.000 до 40.000 динара.
Према подацима из Јединственог бирачког списка, право гласа на предстојећим парламентарним изборима има 6.450.523 бирача. Гласаће се на укупно 8.392 бирачка места, од чега су 93 у иностранству у 37 држава, 29 у заводима за извршење кривичних санкција, као и на 60 бирачких места за бираче са територије АП Косова и Метохије, који ће гласати у четири града – Рашки, Тутину, Врању и Куршумлији.
5. „Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор“ 7. „Руска странка – Србија у БРИКС-у – Слободан Николић“
15. „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије“ 16. „Владимир Гајић – Алтернатива за Србију“
Цео упоредни текст21 реченица у више медија, 26 само у једном
Текст из 5 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 10 се разликују.
Изборна тишина пред ванредне парламентарне изборе у Србији почиње у поноћ између среде и четвртка, 22. октобра, и трајаће до затварања бирачких места у недељу, 25. октобра, у 20 часова.
Током тог периода забрањено је вођење изборне кампање и утицање на вољу бирача на начин који закон не дозвољава.
Још 8 реченица које преноси само по један медиј
Посебна ограничења односе се на објављивање процена изборних резултата, представљање кандидата и њихових програма, као и позивање грађана да гласају или не гласају за одређене изборне листе.
Према Закону о избору народних посланика, током 48 сати пре дана гласања и на сам дан избора, све до затварања бирачких места, у медијима и на јавним скуповима није дозвољено објављивање процена изборних резултата.
Забрањено је и јавно представљање кандидата и њихових изборних програма, као и позивање бирача да подрже одређену изборну листу или да за њу не гласају.
У поноћ је почела изборна тишина: Колике су казне за кршење одредбе
У Србији у поноћ у четвртак почела је изборна тишина уочи ванредних парламентарних избора 25. октобра.
Правила се односе на период у којем бирачи треба да донесу одлуку без нових активности изборне промоције које би могле да утичу на њихово опредељење.
За кршење одредби о изборној тишини предвиђене су новчане казне за правна лица, одговорна лица у медијима и физичка лица.
Правно лице које прекрши забрану може бити кажњено новчаном казном од 100.000 до 600.000 динара.
У недељу, 25. октобра, одржавају се ванредни парламентарни избори.
У поноћ је почела изборна тишина, која ће трајати до недеље у 20 часова.
Изборно законодавство налаже да изборна тишина почиње 48 сати од почетка изборног дана и односи се и на изборни дан.
Обухвата забрану представљања кандидата и програма у медијима и на јавним скуповима, позивање да се гласа или не гласа за одређену листу и објављивање процена резултата до затварања биралишта.
За одговорно лице у медију предвиђена је казна од 50.000 до 150.000 динара, док се физичком лицу за исти прекршај може изрећи казна од 10.000 до 40.000 динара.
Биралишта се у недељу отварају у седам ујутру, а затварају у осам сати увече, када се изборна тишина и завршава.
До тада су забрањене било какве активности изборне кампање, као и утицање на вољу бирача.
У медијима и на јавним скуповима у том периоду није дозвољено да се објављују процене резултата избора, јавно представљају кандидати и њихови изборни програми, те позивају бирачи да гласају или не гласају за одређене изборне листе.
Казне за кршење ових правила су од десет хиљада динара (85 евра), до 600 хиљада (5.100 евра).
Ово ће бити 15. по реду избори од увођења вишестраначја, а 11. ванредни.
Према подацима из Јединственог бирачког списка, право гласа на предстојећим парламентарним изборима има 6.450.523 бирача.
Гласаће се на укупно 8.392 бирачка места, од чега су 93 у иностранству у 37 држава, 29 у заводима за извршење кривичних санкција, као и на 60 бирачких места за бираче са територије АП Косова и Метохије, који ће гласати у четири града – Рашки, Тутину, Врању и Куршумлији.
На изборима учествује 18 изборних листа, а девет њих има положај листе националне мањине.
У Босни и Херцеговини биће отворено 27 бирачких места, а за гласање је пријављено нешто мање од 20.000 бирача, потврдио је генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.
Гласачки листићи су штампани у 29 језичких варијанти.
За 250 места у Скупштини Србије надмеће се 18 изборних листа.
1. „Александар Вучић – Уједињена Србија“
2. „Ивица Дачић – Фактор стабилности“
3. „Студентска листа – Студенти побеђују“
4. „Расим Љајић – Људски (СДП–ЦДП)“
5. „Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор“
6. „Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење“
7. „Руска странка – Србија у БРИКС-у – Слободан Николић“
8. „Аутентична десница – др Милош Јовановић – Одважно српски“
9. „Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош“
10. „СДА Санџака – Чувари Санџака“
11. „Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК“
12. „Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију“
13. „Бирам правду – Бирам будућност“
14. „Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек“
15. „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије“
16. „Владимир Гајић – Алтернатива за Србију“
Још 13 реченица које преноси само по један медиј
Ванредни парламентарни избори заказани су за недељу, 25. октобар.
Бирачи ће моћи да гласају на одређеним бирачким местима у земљи и иностранству, у складу са правилима изборног процеса.
Изборна тишина трајаће све до 20 часова, када је предвиђено затварање бирачких места.
До тада важе законска ограничења за изборну промоцију, представљање кандидата и објављивање процена резултата.
За места у републичком парламенту и прилику да формирају власт бориће се 18 листа.
Да би ушле у парламент, листе морају да освоје најмање три одсто од укупног броја гласова.
Изузетак су девет мањинских листа.
За њих важе нешто другачија правила, односно нижи праг који морају да пређу.
Законски су одређене и казне за кршење изборне тишине и зависе од тога које је лице одговорно за прекршај.
За правна лица предвиђена је казна од 100.000 до 600.000 динара, за одговорна лица у медијима од 50.000 до 150.000 динара, док се физичка лица могу казнити износом од 10.000 до 40.000 динара.
Ипак, с обзиром на то да изборна кампања на друштвеним мрежама није регулисана, на њима често заврши садржај који се не сме објављивати у медијима током политичких дискусија самих корисника.
Циљ изборне тишине је да се грађанима омогући да, без непосредног притиска кампање, размотре понуђене програме и кандидате и донесу одлуку о томе коме ће указати поверење на изборима.
Изборну тишину морају да поштују сви регистровани медији, као и учесници јавних скупова.
